Alan Samers: Earthlings / Zemljani: Alan Burns

Alan Samers: Temokratija: Temokrate i njihovi konceptualni albumi

Lorin Ford: apology moon: Cherie Hunter Day

Ljubomir Radovančević: Minimalizam u haiku Đurđe Vukelić Rožić

Gari Iten: Stallion's Crag: Gabrijel Rozenstok

Patriša Prajm: Gathering Dusk: Ellen Compton

Gaj Simser: Voice of the Cicada: Raffael de Gruttola

Душан. М. Адски: Јутро на крају свијета: Милена Дрпа

God 12, br. 20, leto 2015

Драган Ј. Ристић: Ћаја не ћаја: Душан Мијајловић Адски

God. 11, br. 19, zima 2014.

Dietmar Tauchner - noise of our origin / rauschen unseres ursprungs (šum našeg porekla): Lorin Ford

Mijajlo V. Ašanin, Odsjaji Mjeseca: Mr Blagoje Vujisić

Миленко Д. Ћировић Љутички, Здраво 'свануо/Happy Wake Up: Зоран Раонић

God. 11, br. 18, proleće 2014.

robert d. wilson, A Soldier's Bones: Boris Nazansky

Damir Janjalija, Sloboda u izmaglici / Freedom in the Mist: Dimitar Anakiev

God. 10, br. 17, leto 2013.

Issa's Best: A Translator's Selection of Master Haiku by Issa Kobayashi; prevod na engleski: David G. Lanoue

Knjiga trenutaka / A Book of Moments: Željko Funda

Boris Nazansky, Blijesci i slijeganja: Jadran Zalokar

Vesna Oborina, Proljeće u srcu / Spring in the Heart: Zoran Raonić, Milenko D. Ćirović Ljutički

God. 9, br. 16, leto 2012.

Damir Janjalija, Otisci snova/Imprints of Dreams: Dimitar Anakiev

Nepokošeno nebo, antologija hrvatskoga haiku pjesništva: Tomislav Maretić

Сенке кестенова, Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас / Shadows of Chestnuts, Anthology of Serbian Haiku Poetry from the second half of the 20th century to present

Dragan J. Ristić, Obznanjeno 2: Saša Važić

God. 8, br. 15, zima 2011.

George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Helen Buckingham, Armadillo Basket: Liam Wilkinson

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

 

 

Lorin Ford, Australija

An inch of Sky - Paresh Tiwari

 

book cover
An inch of Sky
Paresh Tiwari
20 Notebooks Press, India, 2014
118 str., 13 x 20 cm, meke korice
Štampa: Cinnamon Teal Publishing
Naručiti preko:
Amazon.com - $8.99
Amazon.in – Rs 300 (Indija)
ISBN 978-93-5196-392-9

Imajući u vidu da je Pareš Tivari počeo da piše „kratke forme japanske književnosti“1 2012. godine, njegova prva knjiga, An inch of Sky (Komadić neba), objavljena 2014. godine, može se smatrati izuzetnim ostvarenjem. Sadrži 108 haikua i 25 haibuna i pažljivo je urađena. Pazilo se, na primer, da se po tri haikua nađe na svakoj stranici i da se oko pesama ostavi dosta praznog prostora. Osim toga, više intuitivan nego tematski pristup raspodeli haikua u četiri celine, između kojih se nalaze sumi-e crteži Pratibe Tivarija, odražava osnovni japanski estetski pojam ma-a na kome se baziraju svi uspešni haikui – prazan prostor ili razmak između njih ili onoga što ih okružuje, što omogućava postizanje snage i zvučnosti u tako kratkoj pesmi.

Haiku pesme i haibuni se nalaze u „toplom zagrljaju“ predgovora dr. Anđele Dodar (i uvoda samog autora) i četiri ‘pogovora’-preporuka poznatih ličnosti iz sveta haiku poezije, koje su sve sklone da njoj podučavaju na svoj način: Robert Vilson, an’ya, Alan Samers i Kala Rameš. Moram da priznam da nisam sigurna u vrednost objavljivanja preporuke u knjizi haiku poezije (sem ako se ne radi o nekoliko kratkih, dobro izabranih reči pohvale na zadnjim koricama), posebno kada je reč o prvom izdanju prve knjige. Nepotrebno je reći, preporuke deluju kao krajnje pozitivni „unapred dati prikazi“, a kao recenzent radije ne bih da mi se oni serviraju, posebno zato što dva od njihova četiri autora imaju svoje mišljenje o tome šta je haiku ili šta bi trebalo da bude. I pored toga, u tim pohvalama, kao i u Dodarinom predgovoru napisanom sa stilom, nalazim mnogo toga sa čim mogu da se složim u vezi sa konkretnim komentarima Tivarijevih stihova.

U svom predgovoru Dodar pominje „... sinesteziju koju Pareš Tivari unosi u svoje stihove“. Zamena svojstava čula i njihovo mešanje je tehnika koju Tivari koristi u mnogim haikuima u zbirci An inch of Sky. Dodar navodi:

toddler’s hideout . . .
the azaleas fragrant
with giggles

skrovište deteta …
azaleje odišu mirisom
kikotanja

Moj omiljeni je mirniji:

stillness ...
the sound of stars
washing ashore

tišina …
zvuk zvezda
nasukan na obali

Vilson ističe japanski estetski pojam „... jugen (dubina i misterija)“, navodeći:

an ocean
within this raindrop . . .
raven sky

okean
u ovoj kapi kiše …
nebo gavrana

Dok čitam ovaj haiku, u prvoj slici mi se ukazuje sličnost sa Blejkovom „večnošću u zrnu peska“, dok se u jukstapoziciji sa ‘nebom gavrana’, dočarava i precizno uočen optički efekat tankog oboda kišne kapi i čudnog neba iz drugog mesta ili vremena. Kao da kap kiše narasta do kristalne kugle kroz koju možemo videti i čuti gavrane kako se okupljaju u drugom vremenu ili na drugom mjestu. Je li neko za „Igru prestola“? Isto tako, intuitivno doživljen presek između dve stvarnosti, ovoga puta jedne realne a druge psihološke, sugerisan je u:

forest trail
the echo of a journey
we never started

šumska staza
odjek putovanja
na koje nikad ne pođosmo

Rameš u svojoj preporuci kaže da je privučen onim što smatra nepatvorenom prirodom Tivarijevih haikua, nalazeći „...istinu trenutka, jednostavno rečeno… ovu transparentnost koju je majstor Bašo nazivao karumijem“. Primer koji citira Rameš je:

moonless night –
a watchman’s lantern
flickers the silence

noć bez mesečine –
fenjer stražara
zatreperio tišinu

Smatram da su odabrani glagol i dejstvo sinestezije na objekat previše upadljivi da bi omogućili da ovaj haiku odrazi karumi (lakoću), koju je Bašo cenio u poznim godinama i metaforički uporedio sa plitkom rekom koja se preliva preko peska. Namesto toga, nalazim skoro halucinantnu viziju svetlosti koja ne deluje na mrak već na odsustvo zvuka: tišinu. Rekla bih da je svetlo koje čini da tišina treperi iskorak izvan sinestezije, što me podseća na jedan drugi Tivarijev haiku iz zbirke An inch of Sky, koji nekim čitaocima može dočarati bljesak iz prošlosti:

marijuana dawn –
the universe screeching
on a blackboard

marihuana u svitanje –
svemir vrišti
na školskoj tabli

Razlika između haikua o ‘noći bez mesečine’ i ovog je da ‘marihuana u svitanje’ uvlači čitaoca u žarište posledica ljudskog bezumlja. Osmehujemo se jer osećamo empatiju i imamo sopstvene doživljaje toga šta znači biti čovek.

Različiti japanski tradicionalni estetski principi funkcionišu u haikuu na engleskom jeziku, a svi su oni predmet interesovanja, ali bi bilo glupo da se očekuje da svi dođu do izražaja u jednoj haiku pesmi. Kao primere toga gde bismo mogli da pronađemo karumi (transparentnost, lakoću) pesničkog postupka u Tavarijevim pesmama, mogli bismo da razmotrimo ova dva haikua:

baby bump
the three of us sway
with windchimes

trbuh trudnice
nas troje se njišemo
sa zvonima na vetar

butterfly wings
her blue rattle
lies untouched

krila leptira
njena plava zvečka
netaknuta

U ovim haikuima nema zamena svojstava čula, nema pametovanja, nema težnje da se proizvede dejstvo i ničeg misterioznog ili teškog za tumačenje čitaoca, a ipak prostor oko slika i između njih je ujedno i prostor u koji čitalac ulazi da bi se sjedinio sa pesmom. Isto tako, dozvolite mi da istaknem da ovde nema ničega nalik tanki, nikakvih sentimentalnih izliva sračunatih da izazovu najdublja osećanja čitalaca a koja se ponekad mogu naći u haikuima koji se odnose na bebe i decu. Po mom mišljenju, pesma, bila ona haiku ili neka druga, uspešna je kada čitaoci mogu da se ‘stope’ sa njom. Nalazim da sam potpuno privučena ambijentom ova dva haikua koji počivaju na jednostavnosti i običnim događajima.

an’ya nalazi u zbirci An inch of Sky „… onu vrstu haikua koju sam učena da pišem i onu vrstu haikua kojoj još uvek podučavam druge“. Ona zapaža i Tivarijev odličan „osećaj za ritam“. Većina Tivarijevih haikua u ovoj knjizi odista se oslanja na direktnu jukstapoziciju i uglavnom je data na način koji je postao norma za haiku na engleskom – tri stiha, koja se sastoje od ‘fragmenata i fraza’, što je model sa kojim je većina nas počinjala i koji je i dalje najčešće publikovana forma haikua u haiku časopisima na engleskom jeziku. Relativno mali broj Tivarijevih haikua izvrće ovaj obrazac u ‘frazu i fragment’, sa prekidom posle drugog stiha. Ima odista nekih odstupanja od haiku forme ‘fragment/ fraza – fraza/ fragment’, koji doprinose raznovrsnosti unutar toka zbirke An inch of Sky i ukazuju na Tivarijevo znalaštvo i neprestano interesovanje za usavršavanje ritmičkih mogućnosti haikua na engleskom jeziku, kao, na primer:

the shape
of thin mist, this wind
whistling reeds

oblik
retke magle, ovaj vetar
zviždi kroz trske

a star breathes
another, the slow swell
of a snail’s world

jedna zvezda udiše
drugu, lagano nadimanje
puževog sveta

Samers se u svojoj preporuci vraća na Tivarijev uvod gde se od čitaoca traži da svaki haiku razmotre kao „… malu pukotinu kroz koju možete da bacite samo letimičan pogled na najveće moguće platno – Život“. Metafora je odgovarajuća i vredna da se na njoj zadržimo. Podsetila sam se da umetnost fotografije vodi poreklo od mračnih kamera koje su još u 5. i 4. veku p.n.e. opisivali grčki i kineski filozofi. Podsetila sam se i da nam Tivari objašnjava da je „… odrastao u Laknau“ gde se „na njega odrazio ambijent bogate istorije, umetnosti i kulture“. Ne čudi onda što Tivari crpi svoje teme i impresije iz slikarstva, muzike i plesa:

evening raga –
the prussian wing-tips
of a blue jay

večernja raga –
pruski vrhovi krila
plave šojke

winter wind –
a stray leaf’s ballet
by the curb

zimski vetar –
balet zalutalog lista
kraj ivičnjaka

An inch of Sky je prva knjiga Pareša Tivarija. Njegov talenat za pisanje haikua i haibuna koji se neprestano usavršava je takav da neće biti i poslednja.

1 Pareš Tivari, An inch of Sky, str. 117.

 

Prvi put objavljeno u A Hundred Gourds 5:1, decembar 2015.

Prevedeno uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić