Alan Samers: Temokratija: Temokrate i njihovi konceptualni albumi

Lorin Ford: An inch of Sky: Paresh Tiwari

Lorin Ford: apology moon: Cherie Hunter Day

Ljubomir Radovančević: Minimalizam u haiku Đurđe Vukelić Rožić

Gari Iten: Stallion's Crag: Gabrijel Rozenstok

Patriša Prajm: Gathering Dusk: Ellen Compton

Gaj Simser: Voice of the Cicada: Raffael de Gruttola

Душан. М. Адски: Јутро на крају свијета: Милена Дрпа

God 12, br. 20, leto 2015

Драган Ј. Ристић: Ћаја не ћаја: Душан Мијајловић Адски

God. 11, br. 19, zima 2014.

Dietmar Tauchner - noise of our origin / rauschen unseres ursprungs (šum našeg porekla): Lorin Ford

Mijajlo V. Ašanin, Odsjaji Mjeseca: Mr Blagoje Vujisić

Миленко Д. Ћировић Љутички, Здраво 'свануо/Happy Wake Up: Зоран Раонић

God. 11, br. 18, proleće 2014.

robert d. wilson, A Soldier's Bones: Boris Nazansky

Damir Janjalija, Sloboda u izmaglici / Freedom in the Mist: Dimitar Anakiev

God. 10, br. 17, leto 2013.

Issa's Best: A Translator's Selection of Master Haiku by Issa Kobayashi; prevod na engleski: David G. Lanoue

Knjiga trenutaka / A Book of Moments: Željko Funda

Boris Nazansky, Blijesci i slijeganja: Jadran Zalokar

Vesna Oborina, Proljeće u srcu / Spring in the Heart: Zoran Raonić, Milenko D. Ćirović Ljutički

God. 9, br. 16, leto 2012.

Damir Janjalija, Otisci snova/Imprints of Dreams: Dimitar Anakiev

Nepokošeno nebo, antologija hrvatskoga haiku pjesništva: Tomislav Maretić

Сенке кестенова, Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас / Shadows of Chestnuts, Anthology of Serbian Haiku Poetry from the second half of the 20th century to present

Dragan J. Ristić, Obznanjeno 2: Saša Važić

God. 8, br. 15, zima 2011.

George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Helen Buckingham, Armadillo Basket: Liam Wilkinson

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

 

 

Alan Samers (Alan Summers), Engleska

 

Earthlings / Zemljani
Alan Burns
Ilustracije: Ron S. Mos
Izdavač: a muttering thunder publication (2015)
http://mutteringthunder.weebly.com/downloads.html

 

 

 

 

 

 

U izveštaju se kaže: „Earthlings je tematska knjižica od 40 haikua Alana Burnsa sa ilustracijama Rona S. Mosa.“

Ja bih svakako rekao da je zbirka od 40 haikua mnogo, a da je 70 apsolutni maksimum. Earthlings je digitalno izdanje zbirke haiku pesama Alana Burnsa, kao i prva samostalna zbirka u izdanju „Muttering Thunder“-a, koji je objavio i antologiju deskriptivnih pesama istog imena. Burnsova zbirka počinje citatom Henrija Bestona, autora knjige The Outermost House, i jednim Roberta Spisa, omiljenog nekadašnjeg urednika časopisa Modern Haiku (SAD), a oba je tematski određuju.

Burns piše deskriptivne pesme u kojima mu živa (a ponekad i mrtva) priroda postaje saputnik:

lobanja prerijskog psa –
radno odelo čuvara
potamnelo od znoja

Sve haiku pesme su prethodno objavljene, a raniji nacrt zbirke dobio je počasno priznanje na konkursu „Turtle Light Press Haiku Chapbook“.

U svetu starijem i potpunijem od našeg oni se kreću dovršeni i celoviti ... oni nisu podređeni; oni su drugi narodi ... kao i mi, zarobljenici sjaja i bede zemlje.  

Henri Beston

za sovom osta
rupa oblika sove
u oblaku

Burns je dobar poznavalac prirode, izuzetno upoznat sa iskušenjima, stradanjima i interakcijama onoga što zaštitnički možemo zvati divljim životinjama ili čak životinjama, kao da smo mi ljudi neka vrsta koja postoji izvan i iznad njih. Ja bih rekao da smo mi samo paralelni oblik života, mada skloni da se prema svojim saputnicima dobro i loše ophodimo. Srećom, Burns o svom uticaju na planetu čija je površina uveliko pokrivena vodom, koju misteriozno nazivamo Zemljom, govori haikuima, u kojima je prah uvek suv, a on nikada ne pokušava da upuca, onesposobi ili zapleni, već ukazuje na ono što je iznad i izvan opšteg poimanja ljudi da smo mi ti koji posedujemo i upravljamo prirodom.

Dokle je stigla ljudska vrsta na ovoj planeti sa njegovim rečima? Burnsov monostih:

daleko na pustinjskom putu čovek sa svojom tajnom

A ako je Burns onaj koji je na tom pustinjskom putu, srećom tu tajnu ne čuva predugo. Njegov haiku, u kome je „ja“ prigušeno, otkriva prirodu koja ga okružuje, tako da je i sami doživljavamo, a prati je živopisno umetničko delo Rona S. Mosa.

Burns otvara zbirku ovom pesmom – scenom koju pretpostavljam da je video mnogo puta, ali možda uvek kao po prvi put:

sunce u magli …
zvezdani razmenjuju
leptire

Ovo me dovodi do osobine nekih od najboljih haikua u ovoj zbirci, koja se odnosi na glagole, pa postavljam pitanje: da li su oni samo formalna sredstva za izražavanje konkretnih slika? Haiku se naziva poezijom imenica, a ako se glagoli koriste, onda bi trebalo da budu nenametljivi; mada pesnici izvan haikai književnosti usavršavaju njenu živopisnost, dok glagoli imaju bar isti status kao i sve druge reči i sredstva.

Da li bi haiku trebalo da oblikuju glagoli i u kojoj meri? Bob Spis kaže da ne, da njihovu funkciju mogu da preuzmu druge reči, i ja se sa tim slažem. Dopadaju mi se oni haikui koji koriste imenice da izraze radnju i svih naših pet čula, kao i onih koja leže u i na našem perifernom horizontu. Dobro postavljeni glagoli koji se ponašaju neutralno, što se od njih i očekuje, mogu dovesti do iznenađujuće jukstapozicije, koja otkriva ono čime nas mogu obdariti naši izoštreni periferni organi čula:

gomilaju se niski oblaci …
jedan list grma
je skakavac

Earthlings je zbirka koja se ne oslanja na jedan obrazac, a upotreba glagola proizvodi neke potresne scene koje prožimaju snažno deskriptivno izražavanje, koje nije ograničeno samo na bezbedan i opažen svet divljih životinja i ne previđa ono što činimo našim saputnicima:

šimpanzi u kavezu
ubrizgan virus hepatitisa
ona daje znak „zdravo“

Ova zbirka nije o drugima, ona je o nama koji prepoznajemo da smo deo „njih“, da ne postoji nešto kao što smo mi ili oni ili mi; da nismo iznad ili izvan ostatka prirode, da se možemo baviti ostatkom „nas“ putem malih eko-poetskih pesama kao što su haiku stihovi:

bolestan ovog jesenjeg dana…
vrana omekšava ljusku kikirikija
u hranilici za ptice

Izveštavanje o događajima postalo je trgovina na crno koja ulepšava ono što je Jozef Gebels (ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj od 1933. do 1945) usavršio iz prošlosti, dok se nije ugasio jedan list kada je napokon obelodanjeno da je bio daleko od izveštavanja o vestima u svetu. Haiku je takvo moćno sredstvo izveštavanja: on nas može sjediniti sa delićima koji smo mi, ljudi, u većoj slici stvari. Priroda može biti zub i kandža, ali nam pokretni palčevi daju prostor, baš kao što jedan od mojih pokretnih palčeva stvara prostor pritiskom na razmaknicu na kompjuteru.

Šta će postati od nas dok se sve manje čudimo prirodi: ono što ostaje u meni i odjekuje dato je glagolom u ovom haikuu:

šta će biti sa nama…
dugo u noć
zavija lisica

Kako je najmanje jedna američka država zabranila/inkriminisala pominjanje klimatskih promena na planeti, mi moramo da se povežemo sa svojim saputnicima, a haiku je čudesan i divan način da razmislimo o tom povezivanju dok još imamo vremena.

fajerskaj greben –
tanadžeri ispija
svoju crvenu boju

Svi smo mi zemljani na ovom objektu od stena i vode, što se okreće i pluta, a koji nazivamo planetom, koja je, na kraju krajeva, jedan veliki oblik života sam po sebi i zajedničko dobro:

pustinjski vetar –
sova selica se odmara
na zemaljskom brodu

Željno iščekujem nove zbirke ovog autora, koje će uključiti nezaboravne scene iz prirode i učiniti nas ponosnim što smo deo posade zemaljskog broda.

 

Prvi put objavljeno u Blithe Spirit-u, izd. 25, br.2, maj 2015.

Prevedeno uz odobrenje autora.

Prevod: Saša Važić