Драган Ј. Ристић: Ћаја не ћаја: Душан Мијајловић Адски

God. 11, br. 19, zima 2014.

Dietmar Tauchner - noise of our origin / rauschen unseres ursprungs (šum našeg porekla): Lorin Ford

Mijajlo V. Ašanin, Odsjaji Mjeseca: Mr Blagoje Vujisić

Миленко Д. Ћировић Љутички, Здраво 'свануо/Happy Wake Up: Зоран Раонић

God. 11, br. 18, proleće 2014.

robert d. wilson, A Soldier's Bones: Boris Nazansky

Damir Janjalija, Sloboda u izmaglici / Freedom in the Mist: Dimitar Anakiev

God. 10, br. 17, leto 2013.

Issa's Best: A Translator's Selection of Master Haiku by Issa Kobayashi; prevod na engleski: David G. Lanoue

Knjiga trenutaka / A Book of Moments: Željko Funda

Boris Nazansky, Blijesci i slijeganja: Jadran Zalokar

Vesna Oborina, Proljeće u srcu / Spring in the Heart: Zoran Raonić, Milenko D. Ćirović Ljutički

God. 9, br. 16, leto 2012.

Damir Janjalija, Otisci snova/Imprints of Dreams: Dimitar Anakiev

Nepokošeno nebo, antologija hrvatskoga haiku pjesništva: Tomislav Maretić

Сенке кестенова, Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас / Shadows of Chestnuts, Anthology of Serbian Haiku Poetry from the second half of the 20th century to present

Dragan J. Ristić, Obznanjeno 2: Saša Važić

God. 8, br. 15, zima 2011.

George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Helen Buckingham, Armadillo Basket: Liam Wilkinson

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

 

 

Lorin Ford, SAD

 

The Disjunctive Dragonfly – Richard Gilbert

(Disjunktivni vilin konjic – Ričard Gilbert)


book cover
THE DISJUNCTIVE DRAGONFLY:
A New Approach to English-language Haiku
— Richard Gilbert for Red Moon Press
ISBN 978-1-936848-30-0
Red Moon Press (2013), Winchester, VA, USA.
Pages: 132
Size: 5.25" x 7.75"
Binding: perfect softbound
Price: $US 17.00


Nema nikakve sumnje: ova knjiga nije lako štivo. „Disjunktivni vilin konjic“ (The Disjunctive Dragonfly) je izmenjana i prilično proširena verzija eseja „Disjunktivni vilin konjic“ Ričarda Gilberta, napisanog kao akademska rasprava, a knjiga je u skladu sa njenim principima. Zato se pretpostavlja da će čitaocima već biti poznati terminologija i pojmovi koji se odnose na poeziju koje će oni među nama (kao što sam ja) koji nisu dovoljno stručni možda morati da se potrude da shvate. Ipak, čak i originalan esej, koji sam uzgred pročitala pre nekoliko godina a koji mi je dao izvestan uvid u knjigu, koja sadrži veliki broj savremenih haikua na engleskom jeziku (EJ) i komentare, zahteva proučavanje i promišljanje. Dobro je uređena, podeljena na poglavlja, koja sva imaju numerisane podnaslove, tako da je olakšano vraćanje na pojedine teme, a tu i su i fusnote koje se naviknemo da pregledamo. Tema – jednostavno pisanje haikua na EJ i uloga disjunktivnih metoda u proširenju obuhvata haikua na EJ – je ta koja će angažovati svakog zainteresovanog čitaoca i/ili haiku pesnika.

Upozorenje: ne očekujte vodič u ‘Kako pisati haiku’ ili raspravu o tome ‘Šta je haiku’. U Japanu postoje različiti stilovi pisanja haikua, prilazi i škole, koje mi na engleskom govornom području tek postepeno otkrivamo. U „Disjunktivnom vilinom konjicu“ Ričard Gilbert, koristeći pojam disjunkcije, objašnjava pristup nekim manje ‘tradicionalnim', ‘težim’ … ili da upotrebim Gilbertov izraz, nekima koji su „otporniji na čitaoca“ … Haiku na EJ u kontinuitetu. Važno je shvatiti da takav kontinuitet postoji ako haiku zajednica na EJ ne vrši podelu na suprotne tabore 'hladnog rata', od kojih svaki ima svoju zastavu i tvrdi da postoji Jedini Pravi Put. Ovaj časopis, A Hundred Gourds, nosi ime po haikuu Čio-ni u znak priznanja za razne mogućnosti haikua na EL i slične forme.

Gilbert primenjuje pojam disjunkcije na poeziju da objasni kako funkcioniše haiku. Evo njegove kratke definicije ovoga pojma u smislu u kome ga koristi:

„Disjunkcija: koreno semantičko-lingvističko načelo koje zahteva jukstapoziciju, superpoziciju, koja ima više vrsta, koje se sve odnose na specifične poetske i formalne funkcije i tehnike koje provaljuju u uobičajenu svest i koncept; može proizilaziti iz tradicionalnijeg funkcionalnog stilizma, kao što su fragment/fraza, jukstapozicioni dualizam, kiređi“.

Ono što je od velikog značaja i za mene u srži Gilbertove teze je svetlo koje ovaj pojam obećava da baci na ono što u haikuu zovemo 'rez' (kire). Kao početnici smo ga poznavali pod raznim maštovitim i asocijativnim imenima: 'praznina', 'skok', 'zaokret' (uvek u jednini). Do izvesne mere je shvatan intuitivno i mogao da se iskaže u nekim slučajevima ali ne i adekvatno objasni. Škrte informacije na EJ o delovanju kirea u japanskom haikuu dovele su do toga da se mnogi od nas koji pišemo na EJ možda previše oslanjamo na model jukstaponiranja fragmenta i fraze u haikuu na EJ, koji se, mada validan i koristan kao tehnika, ne odnosi na one haikue koji na nas ostavljaju utisak ali očigledno nisu napisani po tom modelu. „Disjunktivni vilin konjic“ nas podstiče da razmotrimo kire ('rez') u kontekstu disjunkcije.

Na početku „Disjunktivnog vilinog konjica“ (drugo poglavlje – Pristup disjunkciji) Gilbert se približava „iskustvenim opisima“ haikua R.H. Blajta i Harolda Hendersona, nalazeći u njima „tri osnove osobine“: „uzbuđenje, iznenađenje i odsustvo“, i zaključuje da:

„Od začetka tradicije na engleskom jeziku, ove stilske odrednice predstavljale su donekle tajnovita (nespecifična) svojstva disjunkcije, koja odlikuje bilo provaljivanje u uobičajenu svest (šok, iznenađenje) i/ili iznevereno očekivanje (odsustvo, nedostatak određene slike) u haiku estetici. Osećaj disjunkcije je podveden na engleskom jeziku pod pojam kiređija (sekuća reč), funkcionalni pojam u japanskom haikuu, i jukstapoziciju …“

(Naravno, kiređi nije funkcionalni pojam u haikuu na EJ: teško da će regionalni uzvici i rečce na EJ, kao što su ‘eh’, ‘zar’,‘hm’,‘hej’ itd. postati popularni kao zamene za kiređi u pisanom obliku haikua na EJ, mada bi mogli da se čuju na lokalnim haiku takmičenjima, kao što je možda ‘stari ribnjak, zar ne / žaba uskače u / zvuk vode’. Udaljavam se. Izgleda da čitanje „Disjunktivnog vilinog konjica“ podstiče sve vrste digresija!)

Gilbert nastavlja:

„Jedan od osnovnih zahteva za haiku na EJ, kao što je ranije utvrđeno uređivačkom politikom, je polarna „jukstapozicija dva [i] samo dva pojma“ (Spis, 2001, str. 60); tj. predmeta ili slika u pesmi. Haikui od jedne slike kao i druge vrste ne podležu ovom zahtevu.“

Naziv knjige se zasniva na Gilbertovom proučavanju sada poznatog haikua Džima Kejšna, koji je pravi primer haikua koji se ne uklapa u pojam „polarne jukstapozicije dva pojma“. Samo pre nekoliko godina ova vrsta haikua, ako bi je pisao neko nov, nazivana je (u žargonu foruma na internetu) užasno zbunjujućоm i smatranа, u najmanju ruku, nepromišljenоm. Navođenje prevoda nekih Bašoovih haikua u prilog takvom pokušaju je bilo beskorisno: haiku, govorilo se (pa i dobronamerni ljudi), je nastao od hokua iz Bašoove haikai-no-renge a ne iz nekih unutrašnjih stihova.

Detaljno i na više od pet strana, Gilbert pokazuje kako on kao čitalac shvata Kejšnovu pesmu o vilinom konjicu:

otisci mojih prstiju
na vilinom konjicu
u ćilibaru

On zaključuju:

„Disjunkcija, shodno svojoj nameri, služi da ukaže na pesnički postupak koji se odvija u svesti čitaoca – disjunkcija je pokretljiva jer nema fiksnu tačku realizacije. Disjunkcije se javljaju i nestaju, naizmenično otkrivaju i sakrivaju, zavisno od trenutka čitanja.“

Od suštinskog značaja za „Disjunktivnog vilinog konjica“ su 275 haikua koji se daju kao primeri i kojima Gilbert ilustruje 24 ‘vrsta disjunkcije’. Ove vrste disjunkcije su organizovane u tri dela prema njihovom opadajućem dejstvu. Što im je jače dejstvo, tvrdi Gilbert, to se pesma više opire uobičajenim prilazima čitalaca haikuu, kao i tumačenjima.

Prvi deo – Tri glavne „osobine žanra“

1. Perceptivna disjunkcija 2. Iznevereno semantičko očekivanje 3. Pogrešno tumačenje kao značenje

Gilbert objašnjava da se „ove izrazite osobine u izvesnoj meri mogu naći kod svih haikua…“ i smatra da su svi primeri haikua u ovom prvom delu „realistični“ haikui, osim poslednjeg:

duboko u tebi nema više rata

             - Ditmar Tačner

Drigi deo – Četrnaest tehnika koje „proširuju paletu“

4. Lingvistički oksimoron 5. Lingvističko stapanje 6. Metaforičko stapanje 7. Simetrična zamena ritma 8. Konkretna disjunkcija 9. Ritmička disjunkcija 10. Nemoguća istina 11. Potisnuti mitski odjek 12. Izgubljeni antropomorfizam 13. Nezadovoljavajući objekat 14. Ukazivanje na predmet koji nedostaje 15. Semantička transformacija 16. Elementarni animizam 17. Provaljujuća kolokacija

Neki primeri različitih haikua u ovom drugom i najopširnijem delu vrsta su:

u zagrobni život crveno lišće

              - Pegi Vilis Lajls

kao prozor u
prozor onoga
kako otac vidi

             - Skot Mec

vetar koji se obrađuje vetar koji se ne obrađuje

             - Džon Barlov

pas laje
komadići noći
                                         se otkidaju

             - Džejn Rajčhold


Treći deo – Sedam tehnika „snažne otpornosti na čitaoca“

18. Vremensko pomeranje (neodređenost) 19. Očigledna nejasnost 20. Nepotpunost 21. Lingvistička nesposobnost 22. Kognitivni poremećaj 23. Forenzička partenogeneza 24. Alhemijska destilacija

Primeri:

hor kojota
budimo se ispod zvezda
sledećeg godišnjeg doba

             - Alen Burns

mali kovčeg
duga zima
prolazi

             - Dženis M. Bostok

cvetovi šljive
uzorak mog sna
poslat u laboratoriju

             - Fej Aojađi

Moj haiku:

krila im kao celofan sećaju se celofana

naveden je u trećem delu, ‘snažna otpornost na čitaoca’, zajedno sa drugim pesmama svrstanim u tehniku koju Gilbert naziva „alhemijska destilacija“. Među onima koji su navedeni pod „lingvistička nesposobnost“ je komičan haiku Gilberta (koji, kao i neki haikui Marlene Mauntin koji nam mogu biti poznati, pokazuje da smisao za humor ne nedostaje američkom haikuu.)

with you i the world
               i feel there is more f
               it

             - Richard Gilbert

Ovde postoje najmanje dva glasa ili dve nijanse ili tona glasa, i tri alternativne stvarnosti. Implicitna pesma je bilo zadovoljavajuće dovršena ili se od nje odustalo iz očajanja ili ljutnje, zavisno od toga koji glas slušamo. Ova je pesma zapravo ‘meta-pesma’ koja pokazuje istovremeno i dovršenu pesmu i njen odbačeni nacrt. Dalja tumačenja, verzije, pesme mogu se otkriti poklanjanjem pažnje detaljima, kao što je opredeljenje da li da se čita ‘i’ ili ‘i[n]’ u prvom stihu i čitanja središnjih ‘i/i/it’ nadole, kao što je pesma grafički prikazana. Haiku je multivalentan … moja omiljena reč nedelje.

Između prvog i drugog dela „Disjunktivnog vilinog konjica“ umetnuto je „Zastranjivanje u terminologiji - H21 haiku“. Pod „H21“ Gilbert misli na dve nedavno objavljene antologije iz kojih najčešće uzima primere (Haiku 21 1 i Haiku in English 2) i dovodi u pitanje tendenciju pozivanja na netradicionalne haikue na EJ kao na ‘gendai’ haikue. Ovo je pitanje za ozbiljno razmatranje. On zaključuje:

„… dok mi modernisti delimo izvesne vidove kulture, životne uslove, ekološke probleme itd. na međunarodnom novou, izvesne nijanse jezika su nam svojstvene. Ovo pitanje različitosti predstavlja srž pesnika: osnovni aspekt kulturne i umetničke jedinstvenosti. Pesnici koji istražuju „jaku otpornost na čitaoca“ koriste jezik koji je teško oponašati ili prevesti. Mada ova tema bez sumnje zahteva dalja istraživanja, teško je shvatiti kako usvajanje termina kao što je ‘gendai’ pomaže haiku zajednici sa engleskog govornog područja – prazan je, znak koji ne ‘označava’.“

Nevažno je da li se, na kraju krajeva, čitalac slaže sa Gilbertovim navođenjem pojedinih pesama kao primera jedne od datih vrsta disjunkcije ili sa njegovim tumačenjem nekog posebnog haikua. Kao što više puta naglašava, neke pesme će isto tako poslužiti da se ukaže na neke druge vrste disjunkcije a neke opet na kombinovane tehnike nekoliko vrsta. Ono što je važno je da nam je dat, u pesničkom konceptu disjunkcije, novi način (novi, verovatno, za većinu nas) da razmotrimo i razmišljamo o tome kako haikui deluju i kako bismo mogli da počnemo da shvatamo japanski koncept kirea, u prilog tome kako pišemo haikue. Trud Ričarda Gilberta da smesti haiku na EJ u šire polje poezije na EJ primenom prihvaćene terminologije savremene poetike na naš haiku je vredan divljenja a „Disjunktivno vilin konjic“ je, po mom mišljenju, vredno štivo.

 

1. Haiku 21 – an anthology of contemporary English-language haiku ed. Lee Gurga & Scott Metz

2. Haiku in English – The First Hundred Years ed. Jim Kacian, Philip Rowland, Allan Burns

 

Preneto iz A Hundred Gourds 3:1 decembar 2013, uz dozvolu autora.

 

Prevod: Saša Važić