Mijajlo V. Ašanin, Odsjaji Mjeseca: Mr Blagoje Vujisić

Миленко Д. Ћировић Љутички, Здраво 'свануо/Happy Wake Up: Зоран Раонић

Predrag Pera Čikarić, Mlađani mesec/Young Moon: Verica Živković

God. 11, br. 18, proleće 2014.

robert d. wilson, A Soldier's Bones: Boris Nazansky

Damir Janjalija, Sloboda u izmaglici / Freedom in the Mist: Dimitar Anakiev

God. 10, br. 17, leto 2013.

Issa's Best: A Translator's Selection of Master Haiku by Issa Kobayashi; prevod na engleski: David G. Lanoue

Knjiga trenutaka / A Book of Moments: Željko Funda

Boris Nazansky, Blijesci i slijeganja: Jadran Zalokar

Vesna Oborina, Proljeće u srcu / Spring in the Heart: Zoran Raonić, Milenko D. Ćirović Ljutički

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Damir Janjalija, Otisci snova/Imprints of Dreams: Dimitar Anakiev

Nepokošeno nebo, antologija hrvatskoga haiku pjesništva: Tomislav Maretić

Сенке кестенова, Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас / Shadows of Chestnuts, Anthology of Serbian Haiku Poetry from the second half of the 20th century to present

Dragan J. Ristić, Obznanjeno 2: Saša Važić

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Helen Buckingham, Armadillo Basket: Liam Wilkinson

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

 

Dietmar Tauchner - noise of our origin / rauschen unseres ursprungs (šum našeg porekla)
Red Moon Press, Winchester, USA 2013
ISBN: 978-1-936848-27-0
www.redmoonpress.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lorin Ford, SAD

Kada se prvi put na brzinu prelistaju stranice ove knjige, čitaoci mogu da budu zatečeni rečima koje mogu da stvore utisak da bi šum našeg porekla mogao biti nešto nalik ‘Stručnoj haiku knjizi o svemiru’. U izvesnom smislu ovaj utisak ne bi bio pogrešan. Mnogi od 65 haikua koji obuhvataju šum našeg porekla u nebeskim telima, od nama bliskih Meseca i Sunca sve do Velikog praska, i mnogo čega što je naš tehnološki razvoj omogućio naučnicima da istražuju ono između: Leonide, Veneru, Sednu, Sirijus, Velikog Medveda, Mlečni put, Andromedu, supernove, bele patuljke, kvazare i crne rupe, Hablovo duboko polje i još mnogo toga, uključiv hipotetičke astronomske objekte, kao što su planeta Nemeza i crvotočine. Nalazimo još i na takione, kvante, crnu materiju, tamnu energiju, subatomske čestice, neutrine, atome, hromozome i bio-blokove.

Međutim, daleko od toga da Taučerovi haikui nemaju veze sa realnošću ili da su u opasnosti da se izgube u teorijama i apstrakcijama. Oni angažuju ovog čitaoca zato što su lokalni, zasnovani na ljudskom iskustvu, opažanju i svesti. Lakim ali preciznim dodirom, udaljeno i blisko, veliko i malo, ovozemaljsko i čudesno, u vremenu sadašnjem, prošlom i budućem dovode se u vezu koja se čini neizbežnom. Ovo je siguran znak da je Ditmar Taučer ovladao svojim zanatom.

veliki medved
fabrika otpušta
radnike treće smene

budan
otkucaj
meseca

zaljubljen
zvezde
cvrkuću

ukrcavanje
neutroni stižu
u moju budućnost

Ako sada pogledamo Velikog Medveda, možemo videti da je on u obliku kvadrata sa jednom stranom otvorenom poput vrata fabrike dok obližnje rasipanje zvezda predstavlja radnike koji se otpuštaju iz nje. Ljudi nikada nisu pisali priče o oblicima zvezda na osnovu onoga što nam je poznato na zemlji. Taučerova fabrika koja otpušta radnike je nova priča, ali je u njenoj pozadini savremeno saznanje da su zvezde odista fabrike, tvorci svih elemenata koji stvaraju osnovu života i uslove za život.

Mesec koji otkucava podseća na raniju istorijsku fazu kada su mehaničke metafore bile primenjivane na naše galaksije i solarni sistem, kao i na relativno nedavnu prošlost kada su svi satovi bili mehanički i kucali. Radi li se o sećanju da čovek koga muči nesanica dovodi u vezu otkucaje sata sa mesecom? Da li lebdeći osećaj zaljubljenosti s proleća stapa cvrkut ptića sa zvezdama? Ove slike pripadaju onome što je neposredno osmotreno, a ne pokušaju opisivanja nečeg kad se već desilo, gde su naša opažanja zasnovana na prethodnim iskustvima.

Četvrti haiku, ‘ukrcavanje’, se razlikuje (kako ja tumačim) po tome što drugi i treći stih izgleda da sadrže zanimljivo potcenjen proračun. S obzirom da se procenjuje da „65 milijardi (6.5Č1010) solarnih neutrona prođe svakog sekunda kroz svaki kvadratni centimetar upravno na pravac Sunca u regionu Zemlje”1, sigurno je da će, ako imamo bilo kakvu budućnost, mnogi neutroni sigurno stići do nas. Jukstapozicija se oslanja na intuitivnu vezu između prvog i druga dva stiha u duhu Bašoovog ‘povezivanja mirisa’. Umesto da drži palčeve ili zečje noge, kao što neki čine kada se ukrcavaju u avion, Taučer smiruje svoju napetost razmišljajući pozitivno o neutronima koji stižu u njegovu budućnost. Taučerov ton je retko dramatičan, a često blago samo-podrugljiv.

Ovaj smiren, nerazmetljiv, a nesumnjivo ovozemaljski i razigran smisao za humor je nit koja se provlači kroz čitavo njegovo delo. Elektroni se mogu posmatrati kao talasi ili čestice a u šumu našeg porekla Taučerovi haikui pokazuju uporedivu dualnost. Postigao je takvu zadivljujuću sažetost i ravnotežu da ovi haikui, pored toga što su zabavni na jednom nivou, navode na dalje i dublje promišljanje.

naš razgovor
o budućim stvarima
Sirijus

gde niko
nije išao pre
staro gvožđe

degustacija piva 4000 godina istorije

jutro posle neizvesnost kvanta

Mislim da ‘Sirijus’ ukazuje na njegov bliski homofon, ‘ozbiljan’ (serious na engl), pa se tako radi o igri reči. Ako uzmemo u obzir vezu Sirijusa sa nesnosnim vrućinama, ‘pasjim danima’ leta i njegovu drevnu reputaciju kao „zle kobi, koja donosi vrućinu/i groznicu čovečanstvu koje pati“,2 onda je tema o kojoj se „Siriusly/seriously“ (sirijuski/seriozno/ozbiljno) raspravlja mogla lako da budu buduće posledice globalnog zagrevanja o kome se mnogo govori u poslednje vreme.

Drugi haiku me je odmah podsetio na pesmu Uda Kijokoa: teppen ya kanarazu otoko ga tachidomaru

nagomilano gvožđe:
bez sumnje se
ljudi zaustavljaju3

Ovaj Udin haiku mi je dugo bio omiljen. Smatram da je Taučerov ‘gde niko’ u konverzaciji sa ovim haikuom veoma verovatno namerna aluzija. Ljudi su tako dugo bili opčinjeni mnogim upotrebnim vrednostima metala, uključiv i starog gvožđa, da se čini da je ono deo njihove prirode, kao što primećuje Uda. Sada, nakon decenija istraživanja svemira, tamo gde niko nije bio se stvarno nalazi staro gvožđe. Hoće li ljudi jednog dana moći da recikliraju svemirski otpad?

U trećem haikuu gore, iskustva ‘degustacije piva’ i ‘4000 godina istorije’ sjedinjuju se putem zglobne reči ‘degustacija’: čudesno produžen ‘haiku trenutak’, a u četvrtom haikuu neizvestan princip kvantne mehanike se na šaljiv način povezuje sa posledicama mamurluka.

Ditmar Taučer je dao naslov svojoj knjizi po poslednjem haikuu u njoj:

novi radio
šum
našeg porekla

Taučer na šaljiv način upoređuje šumove kada biramo radio stanice sa ‘šumom’ kosmičke radijacije Velikog praska mapiranim radio teleskopima. Ili je možda zapravo slušao simulaciju zvuka.4 Ovaj šum je jako stara vest o početku stvaranja univerzuma, koja do nas sada stiže kroz vreme i prostor. Ovaj nas haiku podseća na to odakle potičemo kroz mnoge čudesne transformacije, u skladu sa čuvenim rečima Karla Segana:

„Mi smo lokalno oličenje Kosmosa naraslo do samosvesti. Počeli smo da razmišljamo o našem poreklu: zvezdanoj prašini, organizovanim sklopovima deset milijardi milijardi milijardi atoma obzirom na evoluciju atoma, ulaženju u trag dugom putovanju po kome je, bar ovde, proistekla svest.“5

Mi smo ovde na maloj tački u ogromnom vremenu i prostoru, a kada čitamo šum našeg porekla, toga postajemo svesni. Sa Taučerom smo i uznapredovali i postali ponizni dok istražujemo veliki pogled na univerzum koji nam pružaju savremena nauka i tehnologija i, u skladu s tim, prilagođavamo naš pogled na svet.

oko 100 milijardi galaksija ja sam skoro ništa

kvazar izigrava boga gde moje misli započinju rat

dubina svemira
ogromno gubljenje
vremena

Da li čitaoci haikua stvarno treba da znaju nešto o savremenoj nauci, da osluškuju njene nove pravce i razvoj? Po meni, da, svi to treba da činimo. Kako je Segan primetio 1990:

„Živimo u društvu čiji svi bitni elementi u velikoj meri zavise od nauke i tehnologije, a koje jedva iko razume. To je dobar recept za katastrofu.“6

Ditmara Taučera bi trebalo pohvaliti za proširenje haiku univerzuma. Osim što je zbirka zahvalnih haikua u kojima se i uživa, šum našeg porekla će zadovoljiti one koji su upoznati sa napretkom savremene nauke i inspirisati one kojima je možda potrebno da o tome saznaju više i da steknu nove uvide kako bi obnovili svoja znanja. Vredna je toga.

Trebalo bi da pomenem da je šum našeg porekla dvojezično (nemačko/englesko) izdanje, mada sam citirala samo verzije haikua na engleskom. Moja jedina zamerka, pored previda urednika koji me je zbunio na trenutak (‘padina metala’ umesto ‘staro gvožđe’), je da sam se pitala u vezi sa engleskom verzijom ovog haikua:

Olympus Mons das Aufs & Ab der Menschen

Planina Olimp usponi i padovi ljudi

U kontekstu cele knjige, sigurno je da Taučer ne misli samo na Olympus Mons, ime dato planini na mesecu prema grčkoj planini, prebivalištu bogova po grčkoj mitologiji, tako da Olympus Mons ne bi trebalo da se prevodi ni na engleski ni na nemački. Takođe, mada ne posedujem tekst na nemačkom, ono što sam intuitivno prevela kao ‘usponi i padovi ljudi’ (ili ‘usponi i padovi čovečanstva’) u verziji na nemačkom ima, po meni, više smisla, ako se uzme u obzir veza između lansiranja rakete na mesec u XX veku i grčkog mita o početku tehnologije, Prometejevom uspinjanje na planinu Olimp da bi ukrao vatru za dobrobit čovečanstva. 'das Aufs & Ab der Menschen/ usponi i padovi ljudi', po mom mišljenju, poseduje bolji ritam (dajući smisao dužem vremenskom periodu i veću fizičku težinu ovim ‘usponima i padovima’) nego skraćeno ‘usponi i padovi ljudi’. Ukazuje se na razvojni grafikon dostignuća i zamki, kao i na osećanje prividne neminovnosti i jednih i drugih.

Ovo je neznatna zamerka vezana za jedan od 65 haikua, a mogla bi da posluži da ukaže da svaki haiku u šumu našeg porekla zaslužuje našu punu pažnju i angažovanje.

 

1 Neutrino par. 4, Wikipedia

2 Homer (1997). Iliad. Trans. Stanley Lombardo. Indianapolis: Hackett

3 Uda Kiyoko. Richard Gilbert and Itф Yыki (trans.) October 29, 2007, Gendai Haiku

4 ‘The Sound of the Big Bang’ (c) John G. Cramer - 2013

5 Carl Sagan, Cosmos, Random House, New York, 1980

6 Carl Sagan,"Why We Need To Understand Science" in The Skeptical Inquirer Vol. 14, Issue 3, Spring 1990

 

Preneto iz A Hundred Gourds, 3:2, proleće 2014, uz dozvolu autora.

 

Prevod: Saša Važić