Damir Janjalija, Otisci snova/Imprints of Dreams: Dimitar Anakiev

Nepokošeno nebo, antologija hrvatskoga haiku pjesništva: Tomislav Maretić

Dragan J. Ristić, Obznanjeno 2: Saša Važić

Ikumi Yoshimura, paper plane: Robert D. Wilson

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Helen Buckingham, Armadillo Basket: Liam Wilkinson

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

 

Сенке кестенова, Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас, приредио: Александар Павић, рецензенти: Јован Зивлак и Небојша Симин, превод: Саша Важић, лектура и коректура: Дона Флајшер и Роберт Д. Вилсон, издавач: Адреса, Нови Сад, ISBN 978-86-86761-65-1.

Shadows of Chestnuts, Anthology of Serbian Haiku Poetry from the second half of the 20th century to present, editor: Aleksandar Pavic, reviewers: Jovan Zivlak and Nebojsa Simin, translation: Sasa Vazic, editing and proofreading: Donna Fleicher and Robert D. Wilson, publisher: Adresa, Novi Sad, ISBN 978-86-86761-65-1.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Александар Павић је сачинио Антологију српске хаику поезије, за коју у нас постоји интересовање још од краја деветнаестог века. Снажан подстицај овој специфичној јапанској краткој песми дао је Милош Црњански почетком треће деценије прошлог века. Први хаику аутор у нас је Милан Токин који је писао хаику још, како се претпоставља, почетком четврте деценије двадесетог века. Тек три деценије касније, почев од Александра Нејгебауeра, хаику стиче своје стабилно место у српској књижевности.

Павић је изабрао 153 песме 73 аутора са намером да представи најбитније домете хаику поезије у нашем језику и да, такође, укаже на сложене меандере у којима се остварују различите концепције, где се доследно опонашају јапански узори, и посрбљену интерпретацију са настојањем да се установи лик хаикуа саобразан са новим језиком и културом.

Хаику поезија је у српској књижевности нашла свој високи креативни облик и домете, један од аргумената су и уврштени аутори награђени великим бројем значајних међународних признања. Оно што ће читаоца свакако подстаћи да нађе задовољство у читању српске хаику поезије је њена поетска аутентичност у богатству језика и тумачењу света нашег природног и историјског живота.

 

(текст на полађини књиге)