George Swede, Joy in Me Still: Haiku: Michael Dylan Welch

Ljubomir Dragović, Uska staza/A Narrow Road: Robert D. Wilson

Tomislav Maretić, Leptir nad pučinom (Butterfly over the Open Sea): Dubravko Marijanović

Đermano Vitasović, Na svojen korenu: Tomislav Milohanić i Rudolf Ujčić

Đermano Vitasović, Kacanski haiku verši: Vladimir Devidé

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle): Morelle Smith

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

 

 

Liam Wilkinson, Engleska

 

Armadilo Basket (Pletena korpa), Helen Buckingham

Waterloo Press, 2011

Jedna od stvari kojoj se divim kada su u pitanju pesme Helen Buckingham je njihova sposobnost da žive u trenu nastajanja, trenu koji je neprestano prisutan na najmanjem mogućem prostoru. To je ono što odlikuje one najbolje haikue i ono što je, uprkos tome što se oslanjaju na najmanji broj reči, najteže postići. Pogledajmo, na primer, ovaj haiku iz njene najnovije zbirke Armadillo Basket:

hladan poziv…
oblaci se
sudariše

Uprkos promišljene upotrebe aliteracije i vanredne tišine postignute elipsom, ova pesma uspeva da sa samo nekoliko reči ukrasi um čitaoca vrlo živopisnim tapetom. Ako bi se ova pesma dalje ulepšavala onim što Džek Keruak naziva “poetska prevara” ili na njenu skormnu strukturu dodalo nekoliko produžetaka, adaptiralo potkrovlje i izgradila staklena bašta, slika bi se samo zamaglila. Dobar haiku je kao čašica dobrog viskija a u fioci radnog stola Helen Buckingham je skriveno nekoliko finih sladova.

I tako ćete verovatno očekivati da Armadillo Basket posluži kao još jedan niz poetskih čašica. Nije tako. Helenina najnovija zbirka je sveobuhvatan izlet kroz mnoge oblike i stilove ove britanska pesnikinje. Jedan odeljak zbirke je posvećen haikuu a drugi tanki, a tu je i izbor iz Heleninih dužih pesama, uključiv i par izvanredno vešto napisanih haibuna. Na zadovoljstvo ovog recenzenta, čini se da se Helenino vešto baratanje poezijom kratke forme odnosi i na njena duže stihove:

Mesec visoko.
Rvem se sa
nogom pauka,
parom moljaca;
posežem za prekidačem.

Ovo je odlomak iz pesme od 12 stihova, Noćni užasi. Poput mnogih haiku pesnika, i Helen unosi suštinu haikua u svoje duže pesme. Mada su one ponekad narativne, način njenog izražavanja je unekoliko apstraktan i mogao bi da se dovede u vezu sa mikropoezijom i poezijom pesnika modernista koji su bili inspirisani haikuom, kao što je Viljem Karlos Viljems i pesnici J=E=Z=I=K=A, kao što je Robert Krilej. U dočaravanju slika, Helen se oslanja na svoje oko haiku pesnikinje:

pijane ulice
tuga i čips
crni led
škripave usne

Mada koristi kratke, isprekidane nalete opisa, Helenine duže pesme plamte od raskošnih slika. Zahvaljujući veštini ove pesnikinje, Armadillo Basket je dokaz da čak i najkraći i najskromniji stihovi mogu da daruju čitaocima gozbu sačinjenu od ukusnih slika.

 

Preneto iz Prune Juice, avgust 2011, uz odobrenje autora.

Prevod: Saša Važić