God. 8, br. 14, leto 2011.

Helen Buckingham, Christmas City: A Haiku Sequence (Božićni grad: haiku niska): Anatoly Kudryavitsky

Zlata Bogović, Pjesma slavuja / Nightingale's Song: Vladimir Devidé, Vasile Moldovan, Đurđa Vukelić-Rožić, Zvonko Petrović

Драган Ј. Ристић, Ђавоља варош / Devils’ Town / Die Teufelstadt / La Ville du Diabl: др Рајна Беговић, Бранислав Брзаковић

Славко Ј. Седлар, Таквост 3 (Suchness 3): Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ, Нађа Бранков, Зоран Раонић

Ljubomir Dragović, Uska staza/ A Narrow Road: Vladimir Devidé, Mileta Aćimović Ivkov, Dragan Jovanović Danilov, Dimitar Anakiev

 

Morelle Smith, Škotska

 

Petar Tchouhov, Safety Pins (Zihernadle), izdavač: Ciela, 2010, ISBN 978-954-28-0751-3

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Safety pins (Zihernadle) su predmeti koji ponekad mogu biti od suštinskog značaja jer spajaju dve stvari – obično odevne predmete – koje bi mogle da dovedu do velike neprijatnosti ako se otkače. (Zamislite da vam se baš kad treba da stupite na scenu pokvari rajsferšlus ili vam otpadne dugme, ili putujete a košulja ili pantalone vam se pocepaju.) One su neophodne ali krhke (jer znamo da će nam nekad u budućnosti biti potrebne jači pričvršćivači ako želimo da se osećamo sigurno u svojoj odeći). Pesme u ovoj zbirci združuju to osećanje velikog uživanja u spoznaji prolaznosti ili krhkosti prirode dva spojena predmeta, pojma ili slike. Ovi spojevi ili veze mogu biti delikatni i trenutni, ali osećamo zadovoljstvo što smo u sadašnjem trenutku, što su se one našle u neobičnim kombinacijama.

Osim što je objavio nekoliko knjiga poezije i proze, Petar Čuhov je i iskusan haiku pesnik. Što se mene tiče, napisala sam samo nekoliko haikua u životu, ali kada on govori o haikuu, odmah shvatam da te moje pesme verovatno uopšte nisu bili pravi haikui. Istovremeno, on kaže da na Zapadu ne bi trebalo da budemo previše strogi kada je u pitanju broj slogova jer je japanska azbuka takva da se čitav slog pa čak i reč mogu izraziti samo jednim slovom, tako da se stavljanjem prevelikog naglaska na broj slogova može izgubiti suština haikua. On ovo objašnjava (a kroz to sam shvatila da moji takozvani haikui nisu tako nešto) time da se u haikuu nalaze dva slike koje inače ne bi bile dovedene u vezu i koje stvaraju ili otkrivaju odnos između njih koji nam donosi uvid ili iznenadno shvatanje. Dovela sam ovo u vezu sa nadrealistima i njihovim zamislima o povezivanju predmeta koji nemaju očigledne veze (kao što su kišobran i šivaća mašina na stolu za seciranje), ali je razlika u tome da su nadrealisti posmatrali apsurdnost života ili njegovu paradoksalnu prirodu ili težili da ukažu na njihove veze sa snovima, a da nisu uvek imali nameru da na tim slikama ukažu na neku neočekivanu vezu.

Ali Petrovi haikui često stvaraju neočekivane veze a tu je i osećaj poznatosti, posebno zato jer su predmeti ili slike koje opisuje često prisne i svakodnevne pa tako stvaraju i osećaj bliskosti, tako da ih bolje shvatamo i otkrivamo neobičnost, pa čak i misteriju u onome što smo mislili da je dosadno ili obično ili bar ništa posebno. Ali evo ih, odjednom posebne i izvanredne.

pun mesec
u činiji nedostaje
jedna narandža

prvi sneg
otisci stopala vode
do obućarske radnje

Naravno, tako je sa svakom dobrom pesmom; ona bi trebalo da udahne život onome preko čega samo prelazimo u našem svakodnevnom životu, tek u prolazu primećujući ono što je oko nas i ne dajući mu nikakav poseban značaj. Mogli biste reći da je zadatak pesnika da privuče našu pažnju, da nas probudi iz učmalosti ili rastrojstva tako da zaista vidimo drugim očima ono što nam je poznato. Da bi se to postiglo sa tako malo reči, sa samo par majstorskih slika, potrebna je veština kojoj se divim. Podseća me na kinesko slikarstvo, nekoliko brižljivih poteza četkice koji stvaraju čitavu sliku, jer kao da je prostor (ili prostori) između redova povezan nevidljivim nitima, on treperi uspostavljajući komunikaciju.

U ovim haikuima je to odnos između slika koji, mada je direktno naveden, oživljava i odjekuje u našem umu, putem jukstapozicije.

Kao u

čarkanje
paperje maslačka
u njenoj kosi

U njima je ponekad i blaga naznaka nostalgije -

jesenja magla
niko ne vidi
list kako pada

Svi sveti
Otvaram očev
crni kišobran

ali uglavnom nailazimo na osećaj pažnje prema sitnim detaljima života, uz mešavinu duhovitosti, ljubavi i jasne i izoštrene percepcije.

sunčano jutro
volim čak i psa
mog komšije

pun mesec
još jedna lopta
za Sneška Belića

Mnogi od ovih haikua su objavljeni u haiku časopisima a nekoliko ih je dobilo nagrade na međunarodnim takmičenjima. U ovim pesmama se može uživati i vraćati im se, jer nas uvek osvežavaju svojim razumevanjem za ljudske prilike i osmehom pred, često dražesnim, životnim čudima.

 

Preneto iz Rivertrain uz dozvolu autora.

 

Prevod: Saša Važić