Čarls Trambul : Haiku dikcija: upotreba reči u haikuu

Бете Конрад: Основе хаиге

Anatolij Kudrjavicki: Haiku u Irskoj

Intervju Džejn Rajhold sa Kalom Rameš

Lin Ris: Prema organskoj formi: prelom stiha u haikuu slobodne forme

Lin Ris: haiku: poezija odsustva ili odsustvo poezije?

Majkl Dilan Velč: Go-Shichi-Go: Po čemu se razlikuju japanski i engleski slogovi

Stjuart S. Bejker: Traganje za Bašoima: Interpretativne zajednice i haiku na engleskom jeziku

Dejvid Dž. Lanu: Priče u pozadini haikua: kulturna memorija kod Ise

Obri Koks razgovara sa Majklom Dilan Velčom

 

God. 12, br. 20, leto 2015

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Majkl Dilan Velč (Michael Dylan Welch), SAD

 

Haiku susedi: Haiku u Severnoj Americi danas

 

Naredno uvodno izlaganje održano je 30. novembra 2013. godine na 15-ogodišnjem skupu Međunarodne haiku asocijacije u Tokiju. Originalna verzija i njen prevod na japanski jezik su prvi put objavljeni u časopisu ove asocijacije (HI, br. 110, januar 2014, str. 2–13). Ovaj članak je objavljen i na vebsajtu autora (http://www.graceguts.com/essays/haiku-neighbours-north-merican-haiku-today). Na ovom skupu autor je pročitao i dvanaest haikua iz svoje knjige „First Snow“(Prvi sneg), koja je pripremljena za ovu priliku, sa prevodima na japanski Emiko Mijašite. Pomenute pesme možete pročitati ovde: http://www.graceguts.com/haiku-and-senryu/first-snow.

秋深き 隣は何を する人ぞ

aki fukaki tonari wa nani o suru hito zo

pozna jesen –
u samoći razmišljam
šta li radi moj sused

—Bašo

Pesnici iz Japana mogu da se pitaju kako žive njihovi susedi u Severnoj Americi. Zajednica haiku pesnika se širi po celom kontinentu. Imamo nekoliko veoma aktivnih organizacija, mnogo haiku časopisa, značajnu arhivu knjiga haiku poezije, redovno održavamo konferencije i priređujemo razne događaje. Želeo bih da vas upoznam sa uspesima vezanim za aktivnosti u Severnoj Americi, daleko preko bare, kao i sa tri problema, koja se nadam da se mogu rešiti a sve u nadi da će nam ove informacije pomoći da se bolje upoznamo i da budemo bolji haiku susedi.

Uspesi

Svaki razgovor o haiku poeziji u Severnoj Americi mora započeti sa dve najstarije organizacije u našoj državi. Haiku društvo Amerike (HDA) je osnovano 1968. a njen sadašnji predsednik je Dejvid Lanu, koji živi u Nju Orleansu u Luizijani. Zaključno sa 1. novembrom 2013. HDA je imala 817 članova, drugi po redu najveći broj do sada. Društvo održava kvartalne sastanke širom zemlje, a članarina obuhvata pretplatu na haiku časopis Frogpond i bilten Ripples. Poslednje izdanje Frogpond-a ima 176 strana, a časopis prihvata haikue na engleskom jeziku pesnika iz celog sveta. Društvo raspisuje godišnje konkurse za haiku, senrju, haibun i renku, dodeljuje nagrade za knjige haiku poezije, održava aktivan vebsajt (www.hsa-haiku.org) i stranicu na „Facebook“-u. Objavljuje i godišnju antologiju radova svojih članova. Godine 2018. će proslaviti pedesetogodišnjicu postojanja, a od osnivanja je najznačajnija haiku organizacija van Japana.

Haiku Kanada (Haiku Canada) je osnovana 1978. Njen sadašnji predsednik je Teri En Karter, koja živi u Viktoriji u Britanskoj Kolumbiji. Zaklučno sa 15. novembrom 2013. je brojala 217 članova, koji dobijaju Haiku Canada Review i godišnju antologiju radova svojih članova, a povremeno i pesme pojedinih članova štampane na jednom listu papira. Ova organizacija raspisuje godišnji haiku konkurs a jednom godišnje tokom vikenda održava skupove u raznim gradovima širom kontinenta.

Haiku Kanada ima tendenciju da prihvata ekperimentalnije i sveobuhvatnije pristupe haikuu nego što je to tradicionalno slučaj sa Haiku društvom Amerike. Adresa vebsajta Haiku Kanade je http://haikucanada.org/.

Novija organizacija je Haiku fondacija (The Haiku Foundation), koju je 2008. osnovao Džim Kejšn. Njene aktivnosti se uglavnom odvijaju na internetu, a na vrlo aktivnom vebsajtu (http://www.thehaikufoundation.org/) objavljuje se veliki deo diskusija koje se vode na internetu. Ova organizacija nema članova, ali pruža mnogobrojne usluge koje su korisne za haiku pesnike, uključiv „Haiku registar“ sa biografijama, fotografijama i haiku pesmama na stotinu haiku pesnika, svakodnevno po jednu pesmu odabranog autora poznatu kao „Per Diem“, godišnje haiku konkurse i nagrade za najbolje knjige, opsežne kalendare događaja, digitalnu haiku biblioteku i edukativni materijal. Fondacija je i pokrovitelj Nacionalnog dana haiku poezije (National Haiku Poetry Day), koji se održava 17. aprila svake godine. Možda bi i Japan mogao da ima Nacionalni dan haikua? Fondacija obavlja ogroman posao na promociji haiku poezije, ne samo u Severnoj Americi već i širom sveta zbog njenog snažnog prisustva na internetu.

I regionalne organizacije igraju aktivnu ulogu u haiku zajednici Severne Amerike. Organizacije kao što je Haiku severozapada (Haiku Northwest), sa sedištem u Sijetlu, u kome živim, održava mesečne sastanke na kojima se čitaju haikui i o njima diskutuje, a jednom godišnje, u oktobru, odlazi se na neko mirno mesto radi druženja i sprovođenja raznih aktivnosti vezanih za haiku, a ovaj događaj se naziva „Seabeck Haiku Getaway“ (Haiku bekstvo u Sibek) i njime ja rukovodim. Specijalni gosti su ranije bili: Emiko Mijašita, Peni Harter, Čarls Trambul, Džon Stivenson, Pol Miler i Marko Fratićeli. Ova organizacija raspisuje godišnji konkurs, vodi aktivan vebsajt i namerava da objavi haiku antologiju No Longer Strangers („Nismo više stranci“) povodom 25 godina postojanja.

Druge regionalne organizacije daju neprocenjive doprinose u razmeni i uživanju u haiku poeziji. Primer na zapadnoj obali je organizacija Haiku pesnici severne Kalifornije (Haiku Poets of Northern California), sa sedištem u San Francisku, koja objavljuje haiku časopis Mariposa, raspisuje godišnje konkurse, održava kvartalne sastanke i priređuje godišnje predstavljanje haikua pod nazivom „Two Autumns“ (Dve jeseni), najtrajnije van Japana, koje je 1990. godine ustanovio Geri Gaj. Još jedna značajna organizacija u Kaliforniji je Yuki Teikei Haiku Society (Haiku društvo Juki Teikei) u San Hozeu, koju su 1975. osnovali Kijoko i Kijoši Tokutomi. Ona objavljuje časopis Geppo, odražava mesečne sastanke i raspisuje godišnji konkurs za tradicionalan haiku, a objavljuje i antologiju radova svojih članova. Svake jeseni organizuje i odlazak u Asilomar kraj obale Kalifornije, a 2012. godine je bila i jedan od domaćina Haiku konferencije pacifičkog priobalja, sa Akito Arimom kao počasnim gostom. Mada se već više od dvadeset godina formalno zalaže za tradicionalan metar i sezonske reči, časopis ove organizacije objavljuje veoma malo „5,7,5“ haikua, a ponekad ni jedan. Ova tendencija ukazuje na ograničenje primene ritma 5,7,5 na slogove u engleskom jeziku i na shvatanje, čak i ove tradicionalne organizacije, da je kraća pesma na engleskom bliža ekvivalentu od 17 jedinica zvuka, kako se broje na japanskom (sama reč „haiku“ sadrži tri jedinice zvuka na japanskom, a samo dva sloga na engleskom). Dalje prema jugu Kalifornije nalazi se Southern California Haiku Study Group (Studijska organizacija haikua južne Kalifornije), koja održava sastanke jednom mesečno u Pasadeni. Veoma je aktivna, ali ne organizuje konkurse niti izdaje svoj haiku časopis. Njeni članovi su odigrali ključnu ulogu u organizaciji i kao domaćini konferencije Haikua Severne Amerike održane u avgustu 2013. na brodu „Kraljica Meri“ usidrenom u luci u Long Biču. Postoji još nekoliko drugih haiku organizacija u Vankuveru i Viktoriji, kao i u Oregonu.

Dalje prema istoku, Haiku društvo Amerike promoviše regionalne haiku aktivnosti preko svojih regionalnih organizacija, ali ni jedna nije tako aktivna kao ona na zapadnoj obali sve dok ne stignete do Čikaga, Litl Roka u Arkanzasu, Ročestera u Njujorku, Bostona (i drugih u Masačusetsu), grada Njujorka, Mejna, Severne Karoline i Vašingtona, između ostalih. U Kanadi se aktivne organizacije sastaju u Kalgariju, Torontu, Otavi i Montrealu (u ovom poslednjem se koristi i francuski i engleski jezik). Aktivnosti ovih i drugih organizacija slične su onima koje sprovode organizacije na zapadnoj obali, a podrazumevaju sastanke i predstavljanje poezije koji se organizuju periodično, kao i radionice kako bi se pomoglo promovisanje haiku poezije u javnosti.

Još jedan značajan poduhvat vezan za haiku je Arhiva američkog haikua (American Haiku Archives), ustanovljena 1996. pri državnoj biblioteci Kalifornije u Sakramentu, najveća javna arhiva informacija vezanih za haiku na svetu, izuzev Japana (http://americanhaikuarchives.org/. Dobrodošle su informacije vezane za haiku na svim jezicima, ali posebno na engleskom. Jedan sam od osnivača ove arhive i član njenog savetodavnog odbora. Svake godine biramo počasnog kustosa. Trenutno je to Čarls Trambul, nekadašnji urednik časopisa Modern Haiku. Raniji počasni kustosi, počev od 1996, bili su Elizabet Serl Lamb, Džeri Kilbrajd, Kor van den Hovel, Robert Spis, Lorena Elis Har, Liroj Kantermen, Viljem Dž. Higinson, Makoto Ueda, Fransin Porad, Hiroaki Sato, H. F. Nojs, Džordž Svede, Stiven Adis, Geri Snajder, Džeri Bol i Liroj Gorman.

Još starija organizacija, čiji sam jedan od osnivača bio 1991. i ostao njen direktor, je konferencija Haikua Severne Amerike koja se održava svake dve godine. Godine 2013. na ovom toliko očekivanom događaju bilo je preko 150 učesnika, koji su na brodu „Kraljica Meri“ u Long Biču u Kaliforniji pet dana prisustvovali govorima, slušanju referata, čitanju pesama, radionicama, izlaganju knjiga, izložbi haiga, sastavljanju antologije vezane za konferenciju itd. Svrha ovog događaja je okupljanje srodnih organizacija, haiku pesnika sa celog kontinenta a, sve više, i iz inostranstva. Vebsajt HSA je http://www.haikunorthamerica.com/. Prethodne konferencije HSA održane su u San Francisku, Torontu, Portlandu u Oregonu, Čikagu, Bostonu, Njujorku, Port Taunsendu u Vašingtonu, Vinston-Sejlemu u Severnoj Karolini, Otavi i Sijetlu. U Spejs Nidlu u Sijetlu nam je bio priređen banket. Ove konferencije se obično održavaju u leto, ali će sledeća biti u oktobru 2015, kada lišće poprima svoje žarke jesenje boje, na koledžu „Union“ u Skenektediju u državi Njujork.

Značajna za razmenu i promociju haikua u Severnoj Americi su i mala izdavačka preduzeća koja objavljuju haiku. Najveće je „Red Moon Press“ Džima Kejšna. Godišnje objavljuje na desetine knjiga haiku poezije, uključiv godišnju antologiju „Red Moon“, koja objedinjuje najbolje haikue objavljene na stotinama drugih mesta svake godine. Pored autorskih zbirki haiku poezije, ova izdavačka kuća objavljuje i knjige kritika, antologije a povremeno i prevode. Usluga koju pruža ovaj izdavač je od suštinskog značaja za podršku i širenje haiku stvaralaštva na engleskom, stimulišući povremeno, ali dosta retko, publikovanje haiku knjiga glavnih izdavača. Vebsajt „Red Moon Press“-a je http://www.redmoonpress.com/. Drugi značajni izdavači haiku poezije su „Deep North Press“ Čarlsa Trambula, „Brooks Books“ Rendi Bruksa, „Bottle Rockets Press“ Stanforda Forestera i moja izdavačka kuća „Press Here“, između ostalih.

Kada su u pitanju knjige, u poslednje vreme je bilo nekih značajnih publikacija, a jedna od njih, prekretnica za haiku na engleskom jeziku, upravo je objavljena 2013. godine. Radi se o publikaciji Haiku in English: The First Hundred Years („Haiku na engleskom: prvih sto godina“), koju je objavio „Norton“, velika izdavačka kuća iz Njujorka. Ova knjiga, koju su uredili Džim Kejšn, Alen Burns i Filip Roland, obeležava jedan vek delovanja i razvoja haiku poezije. Ona se oslanja i crpi znanje iz antologije koju je izdao Kor van den Hovel, priključujući joj se kao vrhunsko ostvarenje haikua na engleskom. Druge vodeće ličnosti koje objavljuju knjige o haikuu su Stiven Adis, Brus Ros, Patriša Donegan i drugi, a posebno Adis, koji je objavio i mnogobrojne prevode i ukazao na značaj haige, a nedavno objavio The Art of Haiku („Umetnost haikua“), koja može da se pridruži The Haiku Handbook-u („Haiku priručniku“) Viljema Higinsona kao jedna od najznačajnijih knjiga o haiku poeziji koja je do sada objavljena na engleskom. U svojoj biblioteci imam više od 4.000 knjiga haiku poezije. Istraživao sam zbirke u Američkom haiku arhivu u Sakramentu i Muzeju haiku književnosti u Tokiju, tako da znam da ih ima mnogo više, čak i ako se izuzmu mnogobrojne nove knjige o kojima sam čitao u haiku časopisima. Mada je kvalitet ovih knjiga različit, sve one doprinose povećanju značaja haikua na engleskom.

Ne treba, naravno, smetnuti s uma mnoge časopise koji objavljuju haiku. Pored Frogpond-a, časopisa Haiku društva Amerike, veoma cenjen među haiku časopisima na engleskom jeziku je Modern Haiku, koji trenutno uređuje Pol Miler. Osnovan je 1969. Ovo je vodeći časopis koji objavljuje haiku poeziju, recenzije i stručne radove. Ostali časopisi za haiku i senrju u Severnoj Americi obuhvataju Haiku Canada Review, Bottle Rockets, South by Southeast, Mariposa, Mayfly, Acorn, a ima i raznih digitalnih časopisa. Mnogobrojne diskusije i razmene se sada odvijaju i na „Facebook“-u, „Twitter“-u i mnogim blogovima i forumima, tako da su ljudi širom sveta postali naši susedi.

Jedna od mojih inicijativa za podršku haikua, koju sam pokrenuo 2010, je „National Haiku Writing Month“ (Nacionalni mesec pisanja haikua). Odlučio sam da to zvanično bude februar – najkraći mesec za najkraći žanr poezije. Pokrenuo sam i vebsajt vezan za ovaj događaj, skraćeno NaHaiWriMo: www.nahaiwrimo.com, a vodim i vrlo aktivnu stranicu na „Facebook“-u. Na oba mesta se promoviše haiku kao nešto više od brojanja slogova, kao i drugi ciljevi uz istovremeno podsticanje pisanja bar jednog haikua svakoga dana. Na „Facebook“-u gost meseca svakodnevno daje uputstva za pisanje, a učesnici u njemu nalaze toliko zadovoljstva da su aktivni tokom cele godine. Februar je još uvek veoma aktivan mesec a objave su obično dostupne javnosti na „Facebook“-u koja broji preko 500.000 ljudi (uključiv i „prijatelje prijatelja“). Tako NaHaiWriMo inspiriše više stotina pesnika i navodi ih da se priključe raznim lokalnim i državnim haiku organizacijama, kao i da budu aktivniji. Što je važnije, ovi ljudi su otkrili sebe i uklopili se u okruženje zahvaljujući praktikovanju haikua.

Problemi

Jedan od problema sa kojim se haiku na engleskom suočava mnogo decenija je „pseudo-haiku“. Mada se haiku izučava u skoro svim osnovnim i srednjim školama u Severnoj Americi, često se to čini pogrešno ili veoma površno, obično podrazumevajući da je sve što treba da činite da brojite slogove. Retko ili uopšte se ne pominje kigo (sezonska reč) ili kireji (sekuća reč ili dvodelna struktura koja se postiže jukstapozicijom), uglavnom objektivne čulne slike ili drugi ciljevi (radije ih nazivam ciljevima nego pravilima). Skoro su svi u Severnoj Americi čuli za haiku, ali samo relativno mali broj ljudi iole shvata njegove književne ciljeve. Zbog toga organizacije kao što su Haiku društvo Amerike, Haiku Kanada i Haiku fondacija nailaze na mnoge teškoće u podizanju svesti javnosti o haikuu, a mnoge velike izdavačke kuće i dalje objavljuju popularne knjige „haiku“ poezije, koje stvaraju zabludu i dezinformišu. Mada se ovaj problem javlja već trideset ili četrdeset, pa i više godina, ima znakova promena i poboljšanja, doduše sporih. Internet podstiče brz razvoj haikua na engleskom, uključiv i veoma lošeg, ali isto tako dovodi do izvesnog stepena boljeg razumevanja zasnovanog na pouzdanim izvorima. Neki svesno odlučuju da pišu pseudo-haiku, uključiv i vickasti, što je uvek samo njihova odluka, ali je to bar bolje nego ne znati da te pesme nisu pravi haikui. Definicija haikua veoma uticajne „Vikipedije“ daje korisne informacije, pored drugih digitalnih izvora. Drago mi je što poslednjih godina nailazim na sve veći broj pozivanja na haiku kod opšte javnosti, koja pokazuje mnogo bolje razumevanje zasnovano na pouzdanim izvorima nego što je to bilo u prošlosti. Nadam se da će se sa ovim nastaviti, ali je potrebno još mnogo toga učiniti, uključiv i korigovanje nastavnog plana i programa i udžbenika, koji skoro uvek dovode u zabludu i površni su kada je haiku u pitanju.

Drugi problem koji bih voleo da se reši je da haiku organizacije čiji članovi pišu na engleskom jeziku budu bolje povezane sa onima čiji je maternji jezik japanski, koje su aktivne u mnogim velegradskim oblastima, posebno na zapadnoj obali. Izuzetak je Haiku organizacija severozapada iz Sijetla, koja je ostvarila saradnju sa organizacijom Rainier Haiku Ginsha (osnovana 1934), čiji članovi pišu na japanskom jeziku, pa su čak povremeno priređivali zajedničke ginko i kukai događaje, sa željom da to čine češće. Pored toga, na poslednjoj konferenciji Haikua Severne Amerike održane su brojne prezentacije naturalizovanih Japanaca i drugih stručnjaka o haikuima pisanim u koncentracionim logorima za naturalizovane Japance tokom Drugog svetskog rata. Haiku organizacije u Severnoj Americi čiji članovi pišu na japanskom obično imaju mnogo dužu istoriju od onih koje koriste engleski jezik, a mada ih ima malo, verujem da je mnogo toga čemu mogu da poduče ove druge. Pozvao bih haiku organizacije čiji članovi pišu na engleskom da se više potrude da se povežu sa haiku organizacijama u Severnoj Americi koje pišu na japanskom.

Treći problem je uloga haikua u mejnstrim poeziji na engleskom jeziku. U prvom pasusu svoje knjige The Haiku Handbook Viljem Dž. Higinson ističe da je svrha haikua da se podeli sa drugima. Haiku pesnici Severne Amerike bi trebalo da razmenjuju svoje haikue i ljubav prema haikuu sa japanskim organizacijama, a ne samo između sebe. I još više od toga, trebalo bi da razmenjuju svoje vešto napisane haikue sa drugim pesnicima, časopisima i udruženjima pesnika kojima haiku najčešće nije predmet interesovanja. I sam bi trebalo više da učinim. Već godinama imam utisak da se haiku na engleskom jeziku nalazi u nekom getu i da nije dovoljno povezan sa većom pesničkom zajednicom. Smatrao sam da veća zajednica odbacuje haiku zajednicu. Mada je to i dalje tačno do izvesne mere, sada smatram da su zapravo haiku pesnici ti koji su sebe smestili u haiku geto, izolujući se u svoje časopise i organizacije onda kada bi trebalo da pokušaju da se više povežu i međusobno sarađuju. Izazov predstavlja to što je prirodna tendencija veće zajednice da odbija da prihvati haiku poeziju zbog toga što je površno izučavanje haikua u našim školama žigosalo većinu ovakvih pesama kao poeziju niže vrste. Rašireno je mišljenje da je haiku neka vrsta vickaste poezije ili trivijalne pesmice bez dubine i odjeka na koji nailazi književni haiku na engleskom. Kada poznati mejnstrim pesnici Severne Amerike nipodaštavaju haiku, to se skoro uvek odnosi na pseudo-haiku, a obično nisu dovoljno upoznati sa vodećim pesnicima, časopisima i organizacijama koje promovišu razumevanje haikua zasnovano na validnim izvorima. Ovo je možda najvažniji izazov sa kojim se suočava haiku na engleskom, a mada ovo pitanje pokazuje znake napretka posle mnogo decenija, još mnogo toga je potrebno da se učini.

Slavljenje haikua

Moj poslednji komentar se odnosi na to da avangardni gendai haiku odnedavno ima sve veći uticaj na haiku na engleskom jeziku. U najboljem slučaju, proširio je preusko sagledavanje haikua. U najgorem slučaju, promovisao je pesme na engleskom koje neki smatraju da uopšte nisu haikui, već samo kratke pesme. Šta god da budućnost nosi, haiku zajednica u Severnoj Americi je jaka i spremna da nastavi da slavi haiku kao dinamičan žanr poezije koji nas ispunjava i pomaže da se povežemo sa haiku susedima u Japanu i širom sveta — na bilo kom jeziku. Ako ništa drugo, uspostavljanje ovih veza, ovi svečani trenuci razmene, divan su deo onoga što haiku poeziju čini tako dragocenom. Drago nam je što smo vaši haiku susedi. Domo arigato gozaimashita.

 

 

Prevedeno (vebsajt „Graceguts“) uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić