Čarls Trambul : Haiku dikcija: upotreba reči u haikuu

Бете Конрад: Основе хаиге

Anatolij Kudrjavicki: Haiku u Irskoj

Intervju Džejn Rajhold sa Kalom Rameš

Lin Ris: Prema organskoj formi: prelom stiha u haikuu slobodne forme

Majkl Dilan Velč: Haiku susedi: Haiku u Severnoj Americi danas

Majkl Dilan Velč: Go-Shichi-Go: Po čemu se razlikuju japanski i engleski slogovi

Stjuart S. Bejker: Traganje za Bašoima: Interpretativne zajednice i haiku na engleskom jeziku

Dejvid Dž. Lanu: Priče u pozadini haikua: kulturna memorija kod Ise

Obri Koks razgovara sa Majklom Dilan Velčom

 

God. 12, br. 20, leto 2015

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Lin Ris (Lynne Rees), Engleska
www.lynnerees.com

 

haiku: poezija odsustva ili odsustvo poezije?

 

Ovaj referat je predstavljen 16. jula 2015. godine na konferenciji PALA (Poetics and Linguistics Association; Udruženje pesnika i lingvista) na Kenterberijskom univerzitetu (Kent u jugoistočnoj Engleskoj) publici koja uglavnom nije bila upoznata sa praksom pisanja haikua na savremenom engleskom jeziku.

Sažetak:

HAIKU: POEZIJA ODSUSTVA ILI ODSUSTVO POEZIJE?
Minimalizam u haikuu na savremenom engleskom jeziku

Rašireno mišljenje da je haiku trostih koji sadrži 5, 7 i 5 slogova i dalje vlada u mejnstrim svetu poezije i van njega kao da se ništa nije promenilo od kada su prvi zapadni prevodioci brojali onđije, ili glasove, tradicionalnog japanskog haikua i stvorili taj pogrešno shvaćen ali tvrdokoran obrazac dovoljno upadljiv da podrži tradicionalnu englesku sintaksu.

I dok dodavanje detalja (razrada ideje) može da bude korisna metafora u pisanju vezanih i slobodnih stihova, haiku praksa na savremenom engleskom jeziku je često sličnija skraćivanju i doterivanju da bi se oblikovala forma u kojoj se lične zemenice, pridevi, pa čak i glagoli mogu potpuno izostaviti.

U ovom polučasovnom izlaganju ćemo analizirati primere minimalističkih, mikro i haiku monostiha britanskih i američkih praktičara i videti da li odsustvo stilskih figura i struktura koje su tradicionalno na raspolaganju pesniku dovode do odsustva poezije.

Uvod

Pošto sam se pre desetak godina dobrano upoznala sa savremenim haikuom na engleskom jeziku, pokrenula sam malu kampanju s ciljem da pokušam da povratim malo ugleda nenametljivom i često osporavanom haikuu. Ali čak i najuspešniji učesnici kampanje moraju da prihvate činjenicu da se do napretka dolazi postepeno, pa ću biti zadovoljna ako iz ove prostorije odete ponevši samo dve stvari sa sobom:

Jedna je da brojanje slogova uopšte nije od suštinskog značaja za uspešno pisanje haikua, a druga da je množina imenice „haiku“ - haiku (kao u rečima „vrata“ i „kola“).

Sve ostalo je samo šlag na torti. A što se tiče metafora…

Haiku se opisuje kao „sličica“, „trenutak zamrznut u vremenu“, pesma „kratka kao uzdah“, „mala otkrovenja … Snimci svakodnevlja načinjeni iz neobičnih uglova… Najmanja od svih elegija. Uzdah emocije, poneki svetao, poneki mračan1.

Direktnije rečeno, savremeni haiku na engleskom jeziku je kratka pesma, uglavnom od tri stiha, koja putem slike iz prirode saopštava ili izražava emociju ili osećaj. Ali njome se ne saopštava osećaj čuđenja, ili iznenadna promena shvatanja ili novi način posmatranja stvari, što je sve u stanju da učini samo dobro oblikovan haiku.  

Neidentičan blizanac haikua, senrju, slično se gradi, ali se tradicionalno vezuje za ljudsku prirodu/društvena pitanja. Međutim, u našem savremenom svetu razlika između haikua i senrjua često može biti nejasna. Toliko naših života i u tolikoj meri se otkriva u urbanim kontekstima. Da li je „kraj školske godine“ pokazatelj godišnjeg doba leta (u našoj hemisferi) ili ljudski konstrukt? I zar nisu ljudska bića ionako deo sveta prirode? Tako ću se u svrhu ovog izlaganja pozivati na ove pesme kao na „haiku“. 

Okrivila bih „Twitter“ zbog čijeg ograničenja na 140 karaktera milioni ljudi pišu najbanalnije iskaze u stihu od 5/7/5 slogova i bućkuriše koje označavaju sa „haiku“. I jednu ženu koja polako puni svet knjigama haikua o mačkama – bacite samo pogled na „Amazon“. I one koji pišu naučno-fantastični haiku…

Krajem 2013. godine svetska radio stanica „BBC“ me je pozvala da prokomentarišem pesme nagrađene na haiku takmičenju NASE2 organizovanom povodom lansiranja svemirske sonde „MAVEN“ na Mars.

„Samo bez milosti“, rekao mi je novinar. Osetila sam olakšanje. Bilo je preko 12.000 podnesaka: entuzijazam za pisanje poezije koji je zasenilo samo zapanjujuće odsustvo ma kakve poezije. Evo dva koja volim da zovem: „Jeste to haiku, Džime, ali ne onakav kakav poznajemo…“

It’s funny, they named
Mars after the God of War
Have a look at Earth 

Smešno je što su
Nazvali Mars bogom rata
Pogledaj Zemlju

BS  
Velika Britanija                      

Maven’s engineers
write in binary while we
count some syllables.        

Mavenovi inženjeri
koriste binarni sistem dok mi
brojimo neke slogove.

CH
Konektikat, SAD

Drago mi što odgovornost leži na obe strane Atlantika.

Ali nas odgovornost za široko prihvaćeno brojanje 5/7/5 slogova vraća na 19. i početak 20. veka kada su prevodioci3 originalnih japanskih klasičnih haikua brojali njihovih 17 glasova (od kojih su neki bili sufiksi, znakovi interpunkcije ili oznake za emocije, pauzu, izražavanje čuđenja), uočili njihovu unutrašnju trodelnu strukturu i počeli da ih reprodukuju na engleski jezik. I da stvaraju ono što nazivam verzijama „jorgana“ (tj. nekoliko suvišnih slojeva odeće) i da eliminišu svako ukidanje jezika i sugestije u poeziji.

Osim toga, slogovnu strukturu (5,7,5) haikua su u dečje mozgove ugradili nastavnici osnovnih škola4.

Međutim, savremeno shvatanje razlika između japanskog i engleskog jezika ukazuje da se sa 12, ili manje, slogova, može napisati haiku sličnog dejstva (npr. jednosložna engleska reč ‘bone’ bi imala 3 japanska onđija – bo/n/e.) 

Ali to ne znači da se efikasan haiku ne može napisati po toj formuli (5,7,5).

mid-winter evening     
alone at the sushi bar –
just me and this eel

u zimsko veče
sami u suši baru –
ja i jegulja

Bili Kolins5

Kolins, poznatiji po svojim izuzetno popularnim zbirkama poezije slobodnog stiha, objašnjava da ne broji slogove zbog neke odanosti tradiciji, nego zato što želim da mi indiferentnost i nefleksibilnost ograničenja na sedamnaest slogova uravnoteži težnju za samoizražavanjem. Kada je forma na svom mestu, veština komponovanja postaje dogovor između ličnih nagona i pravila reda.6 Pesnici koji pišu sonete bi mogli da daju sličan argument.

Istini za volju, napisao je haiku u kome ne mogu da otkrijem ništa suvišno, nikakve reči stisnute da bi se uklopile u ustaljenu formu. Sadrži 2 stiha sa opkoračenjem (što ćemo nazvati frazom), prelom i jedan stih (nazvaćemo ga fragmentom). Prelom označen crticom na kraju drugog stiha je odlika klasičnog haikua koja se naziva kire. U haikuu na japanskom jeziku taj prelom bi bio označen kiređijem  – „sekućom“ rečju kao što je ya.

Kolinsov haiku opisuje određeno godišnje doba i scenu, uz blagu ironiju dobijenu preciznim posmatranjem. Prelom ili kire  je neka vrsta strukturalne podrške i uravnotežuje dva dela. Nema eksplicitnog poređenja, ali haiku ukazuje na neku vrstu odnosa. Šta to znači? Šta čini jezik? Vratimo se kasnije na značenje ovog teksta i na to kako ga čitalac tumači. Za sada hoću da pitam: da li je haiku poezija?

Dakle, šta je poezija?

Možda je najjednostavnija definicija poezije u pisanom obliku da su to „reči oblikovane na stranici sa ciljem da proizvedu određeno dejstvo na čitaoca“. Kolinsov haiku i oni koje ću vam upravo predstaviti koriste prazninu na stranici isto kao i većina drugih pesama. Ali šta je sa jezikom, šta sa sadržinom? Sažetost haikua, očigledna jednostavnost i njegova veza sa zenom i prirodom doveli su do toga da se njegov ugled često degradira od oblasti književnosti do nivoa banalnog opisa, aforizma ili popularne filozofije. Njegova obmanljiva demokratičnost (na kraju krajeva, ko ne ume da broji slogove i popunjava praznine?) je stvorila žanr poezije sladunjavih ideja, viceva ili brzih i nedolotvornih rešenja koja čame u klišeu.  

A moram da priznam da sam se, čitajući nekoliko desetina časopisa i antologija pripremajući ovaj referat, često zatekla kako kličem iz tabora „odsustva poezije“, bezmalo sigurna da ću se ovde danas pojaviti ne da hvalim haiku već da ga sahranim! Ali to je sudbina poznata svakom uredniku časopisa za poeziju ili sudiji na konkursu za poeziju, bez obzira na njenu formu: obično se tu nađe delić dobrih radova u gomili osrednjih i loših. Uzdignimo se iznad mase.

Neke mane haikua su odmah uočljive: naslovi, malo ili nimalo znakova interpunkcije, velika slova. Druge se odnose na izbor jezika: odsustvo transparentnosti i eksplicitnog figurativnog jezika. Ali to ne znači da on ne može dobro da zvuči.

dusk
the girl we didn’t like
with fireflies in her hair

sumrak
devojka koja nam se nije dopala
sa svicima u kosi

Hariot Vest7          

finally getting
the why of loneliness - 
bright sun on ice

najzad razumem
razlog usamljenosti
jarko sunce na ledu

Lorin Ford8

Oba ova haikua sadrže dva dela; koriste jukstapoziciju; koriste običan jezik. A sadrže preciznu ili konciznu percepciju ili zapažanje.

„Slika kao sredstvo za saopštavanje zamisli ili teme“ je nešto o čemu sam mnogo govorila tokom godina kada sam držala predavanja o poeziji i prozi. Ne tvrdim da je ova misao originalna. Prihvatam Eliotov „objektivni korelativ“: predmete, situacije ili događaje koji pobuđuju emocije. Pesnik Robert Has govori o „moći slike… prećutnoj ideji da bilo šta može da sadrži sve.9 I ono što Henri Džejms kaže u svom eseju „Umetnost fikcije“: Moć da odvoji nevidljivo od vidljivog, da otkrije implikacije stvari.10

Izgleda da se ovaj citat može primeniti na Vestin haiku (fragment, sumrak, za kojim sledi fraza koja se proteže na dva stiha) koji uspeva da stvori sažetu priču sa naznakom pozadine i razmišljanjem u 2. i 3. stihu.

Sumrak: vremenski period između tame i svetla. Entre chien et le loup  kao što kažu Francuzi, ‘između psa i vuka’, između dva stanja, između dva opažanja. Ništa od toga mi se ne kaže. Ali jukstapozicija ove reči (putem preloma stiha a ne posebno označena) sa sledeća dva stiha zahteva da se potrudim i pronađem smisao, da protumačim tekst i da sa njim stupim u odnos. Premeštam se iz stanja koje nije ni tama ni svetlost, u tamu sećanja i nagovešteno odbacivanje, na sliku bukvalne svetlosti – svice – a možda i metaforičke svetlosti „uvida/shvatanja“.

Prirodna ili „prečišćena metafora“11 je često način putem koga haiku saopštava svoje značenje. Ona zahteva od čitaoca da se usredsredi na ono što je zamišljeno.

Haiku Lorine Ford sjedinjuje iskaz i sliku – frazu (najzad razumem razlog usamljenosti) i fragment (jarko sunce na ledu) i crticom jasno označava jukstapoziciju.

Smatram da je ovaj haiku manje transparentan od Vestinog. Iskaz, razlog usamljenosti, ne otkriva odmah svoje značenje. Haiku dočarava atmosferu misterioznosti/nepristupačnosti i ja nalazim sebe kako se vraćam na početak posle fragmenta u završnom stihu, pitajući se kako i zašto slika jarkog sunca na ledu može da ima značenje za ovaj iskaz. Ima li značenje za usamljenost? Ili za pripovedačevo shvatanje/jasnoću misli –  najzad razumem? A šta je sa izrazom: najzad razumem? Da li upotreba govornog jezika udaljava haiku od njegove poetske uloge? Ili ga smešta u poznato iskustvo?

Svaka pesma sadrži element subjektivnosti. Šta bi se desilo da je Fordova napisala:

finally getting
loneliness
bright sun on ice

najzad razumem
usamljenost
jarko sunce na ledu

Čini mi se da je sada haiku jalov – poezija se gubi i iz ritma razloga usamljenosti  i iz semantičkog interesa stvorenog neobičnim preispitivanjem jednog apstraktnog stanja. Takođe bi mi se još manje dopalo da je reč usamljenost smeštena u poseban stih, ukazujući tako na svoju napuštenost, vičući čitaocu da je primeti.

Ali hajde da postavimo pitanje: koliko možete oduzeti već kratkoj formi a da ona i dalje bude poezija? 

pig and i spring rain

svinja i ja prolećna kiša

Marlin Mauntin12

Američka pesnikinja Marlin Mauntin eksperimentiše sa haiku monostihom od kraja 60-tih godina 20. veka, a ovaj je uključen u najveći broj antologija.

Sa formalnog aspekta sadrži pozivanje na godišnje doba, poznato kao kigo  u japanskoj klasičnoj tradiciji – prolećna kiša. Tu je i prirodna cezura, ili prekid daha, posle reči svinja i ja: poziva nas da razmotrimo njihovu jukstapoziciju sa prolećnom kišom. Sa semantičke tačke gledišta: svinja i ja je formalnije od „ja i svinja“. A pig  umesto „the pig“ stvara neku vrstu arhetipske svinje, tek nešto malo više od specifičnog groktanja u seoskom dvorištu.

Upotreba malog slova u pisanju lične zamenice je sasvim uobičajena u savremenim haikuima na engleskom jeziku: čest argument za to je da se ublaži isticanje ega –  ali je on, po meni, preveliki uticaj zena. A argument se čini i kontradiktornim: malo slovo lične zamenice „I“ izgleda da na sebe privlači veću pažnju od standardnog velikog slova, što nam je tako dobro poznato da ga jedva primećujemo (sem ako se prečesto ne koristi). Ali ja ovde zapravo podržavam malo slovo zbog paralele koju se čini da povlači između svinje i pripovedača, kojima se pridaje isti značaj na prolećnoj kiši, u uravnoteženom jednom retku nalik na klackalicu.

svinja i ja – prolećna kiša

Ali… da li je lepota/prolaznost prolećne kiše ono što čini da posmatram svinju, možda najmanje lepu od svih životinja, (i haiku) kroz ružičaste naočari? Neko drugi bi morao da analizira i obrazloži taj slučaj.  

Pesnikinja Džejn Hiršfild opisuje haiku kao precizno zapažanje jednog trenutka providne dubine.13

Tako mi izgleda haiku Anite Virdžil14:

not seeing
the room is white
until that red apple

ne primetih
da je soba bela dok ne
ugledah crvenu jabuku

Duboko i pažljivo posmatranje slike (bela soba/crvena jabuka) dovodi kod mene do istog raspoloženja kao i „Crvena kolica“ Vilijama Karlosa Vilijamsa a bila je, verovatno, njima inspirisana. Raspored stihova usporava opažanje čitaoca, postepeno otkriva ovu scenu. Iako redosled kojim pesnik prikazuje događaje izokreće prvobitan doživljaj pesnika (najpre je videla crvenu jabuku, pa onda primetila belu sobu).

Ali gde bi bilo iznenađenje za čitaoca u: pošto sam ugledala crvenu jabuku, primetila sam da je soba bela? Jabuka mora da zamrlja ili obasja belinu sobe u koju smo već ušli da bismo cenili kontrast.

Mislim da ovde imamo i slučaj koji potvrđuje ideju MITSKOG ODJEKA u haikuu. Jabuke su crvene a crvene jabuke se vezuju za rimske i judeo-hrišćanske mitove; one su oruđe bajki. U izvesnom smislu tu je vertikalna dimenzija haikua koja koristi taj potencijal: nešto što je klasični japanski haiku uspešno činio putem aluzija na književna dela i istoriju, aluzija koje je zapadna javnost često previđala zbog nepoznavanja japanske kulture.

Zadržimo se na uticaju imažista:         

  except the swing bumped by the dog in passing

osim na ljuljašku naleteh i na psa u prolazu

Robert Grinijer15    

Grinijerov haiku monostih je gomilanje slike i pokreta na stranici. Kada bi se podelio u stihove, morao bi da ubaci pauze a doveo bi do zastoja.

Kretanje ljuljaške se eksplicitno ne pominje. A ipak ga vidimo. A možda ga i osećamo: sadašnji particip na kraju stiha me vraća na početak haikua svaki put kada ga čitam.

Šta je ovaj trenutak? Zašto odjekuje? Nešto tako precizno posmatrano mu možda daje na značaju? Iznenađuje me i neobičan način na koji se otvara in media res  kao da smo ušli ovoga trenutka koji se naglo otkriva i u kome je sve mirno osim

Ostanimo kod mira (i transformacije) dočaranog pomoću četiri reči kompozitora i pesnika velškog porekla Hilari Tana16 17

quietly
we become
audience

tiho
postajemo
publika

Analiza

U Kreativnom pisanju i stilistici Džeremi Skot daje okvir za stilsku analizu poezije.18 Uvek sam spremna da podvrgnem haiku istoj vrsti rigoroznih testova kojima bih podvrgla i slobodan stih, ili ma koju vrstu poezije,19 pa sam tako uzela jedan moj haiku i privezala ga za rešetku „Skotove analaze“.

Monday morning
we share
each other’s rain

ponedeljak ujutro
delimo
jedni drugima kišu

Ovaj haiku20 je objavljen u „Finacial Times“-u u oktobru 2014. kao pobednička pesma na njegovom nedeljnom konkursu „Haiku na poslu“. Ono što je neobično za haiku konkurse koje vode nespecijalizovane organizacije (setite se haiku zločina počinjenog na takmičenju NASE), sudija je bio poznati haiku pesnik i kritičar Džim Kejšn, osnivač Haiku fondacije u SAD-u i osoba posvećena širenju kritičke rasprave u vezi sa pisanjem haikua. Tako je bilo pravo osveženje čitati svake nedelje haikue koji su se uzdizali iznad smetlišta „Twitter“-a, haikue propuštene kroz vešte ruke.

Vratimo se „rešetki Skotove analize“ na kojoj se moj haiku blago rasteže i malo ga pritisnimo.

Opšte shvatanje: sažmite ga u nekoliko rečenica. O čemu se radi?

Radi se o tome kako se čovek oseća na kiši u ponedeljak ujutru i o odlasku na posao javnim prevozom.

Semantička analiza. Potražite semantičko odstupanje i povežite ga sa vašim celokupnim shvatanjem, pod a. o čemu govori pesma.

a. Ljudi ne „kiše“, tako da je u početku nelogično da bi mogli da jedni drugima dele kišu. Zamisao da ljudi putuju zajedno autobusom ili vozom nije direktno navedena, ali „Ponedeljak ujutru“ i čin deljenja nečega ukazuje da se ljudi nalaze u neposrednoj blizini, tako da je ona data implicitno.

b. Upotreba prvog lica množine ukazuje na zajedničko iskustvo, a ne na iskustvo jedne osobe. Čin deljenja nečega približava ljude. Radi se o zajedništvu a ne o izolaciji.

Formiranje gramatike. Potražite gramatičke i sintaksičke oblike, strukture koje odstupaju od „kognitivnih lingvističkih normi“. Objasnite kako one deluju u pogledu onoga o čemu pesma govori.

a. Haiku se sastoji od dva implicitna dela: fragmenta / i fraze koja se proteže na dva stiha. Ali su neke reči stavljene u prvi plan. Kod delimo na kraju drugog stiha čitalac uočava da je gramatička struktura nepotpuna. Osećaj oklevanja se javlja kod preloma stiha pre „neočekivane“ slike „kišu jedni drugima“ u sledećem stihu.

Fonologija. Oblici rime, aliteracija, asonanca i druge stilske figure koje se mogu odnositi na ono o čemu se u pesmi govori.

a. Konsonanca  i aliteracija u Ponedeljak ujutru.  I vizuelna rima kod ‘Mo/mo’. Asonanca se javlja kod we/each. (Ovo su objedinjena dejstva glasa koja dovode pesmu u sklad)

b. Prvi stih u trohejskom dimeteru:  Monday  morning. Početna težina ova tri sloga ukazuju na tegobu. Uporedite je sa jambovima u 2. i 3. stihu:  we share / each  other’s  rain: koji stvaraju laganiji ritam, ukazujući, možda, na olakšanje kada shvatimo da nismo sami?

Grafologija. Da li tekst odstupa od pravila na neki očigledan način? Može li se ovo opet dovesti u vezu sa onim o čemu pesma govori?

a. Nema naslova. Nema znakova interpunkcije. Nema velikog slova na početku drugog stiha. (Ponedeljak / Monday/ sam napisala velikim slovom jer sam smatrala da bi malo početno slovo moglo da privuče veću pažnju na sebe.) Da li sve ovo ukazuje na neku lukavost haikua? Doprinosi li ukupnom učinku pesme?

b. Ako je za pesmu važan svaki znak na stranici, onda bi i sve što nedostaje imalo neku ulogu. Ako je haiku najkraća lirska pesma, trenuci odjeka uhvaćeni na stranici, onda bi trebalo da se uzme u obzir odsustvo „buke“. Ukidanje i sugestiju može da proguta ukrašavanje: lingvističko i grafološko. Sedam reči koje prekida znak interpunkcije, nepotrebna upotreba velikih slova bi doveli do zastoja i formalnosti koje su u suprotnosti sa onim što haiku pokušava da postigne: jedinstvo, jedan običan trenutak koji je postao izuzetan. Odjek u onom običnom.

Monday morning
we share
each other’s rain

Ovim nisam pokušala da vas ubedim da je ovaj haiku izvanredan. Mada sam njime prilično zadovoljna, a bilo mi je potrebno više vremena da napišem ovu pesmu od 7 reči nego što možete da zamislite.

Htela sam da pokažem da haiku može biti, ili da treba da bude, dovoljno žilav da može da izdrži proveru, pažljivo čitanje. A želela sam i da pokušam da ga oslobodim reputacije rođaka sa sela mejnstrim poezije: naivnog i nepoželjnog u prefinjenom društvu.

Odmorimo se malo od ovog teksta pre nego što zaključim:

http://4.bp.blogspot.com/-eAQT0fCytNA/Va_H9Likx2I/AAAAAAAADiQ/wOMShndeYqo/s400/barnett%2Bnewman.jpg

Barnet Njuman
Ko se boji crvene, žute i plave? 1966

Ne mogu a da ne povučem analogiju između slikarstva obojenog polja i haikua. „Očigledna“ jednostavnost onoga što je na platnu i onoga što je na stranici. Kako izgleda da nam podele/jukstapozicije nešto sugerišu; kako pozivaju posmatrača/čitaoca da uzme učešće u njihovom značenju.

Pisanje i čitanje haikua

Jedan od problema koji uočavam u haiku zajednici se tiče forme: postoji tendencija vraćanja na popularnu frazu i fragment ili fragment i strukturu fraze, a ne razmatranja svakog haikua za sebe.

I drugi problem koji uočavam se odnosi na formu: radi se o onim pesnicima koji isključivo pišu haiku i koji izgleda smatraju da on može da kaže sve što oni imaju da kažu. Hej – ako se sonetom ne može sve obuhvatiti, onda tek haiku nema šanse.

Haiku praktičari koji pišu bez razmišljanja, umesto da svesno prave vešte izbore, mogu da zavedu ostale pesnike da misli da je haiku „poezija brzih rešenja ili prečice“, brana od neuspeha, a ne da bolje razmisle i stvarno istražuju mogućnosti jezika.“21

Iako možda odgovornost jednako leži i na čitaocu haikua. Naše društvo 21. veka neguje kulturu buke i akcije, kulturu koja lako može da previdi unutrašnju snagu „malog“ i „tihog“. Jedan naš vrhunski pesnik je navodno rekao da je čitanje zbirke ili antologije haikua kao „biti pretučen nasmrt percetom labuda“.

Pomalo saosećam! Ali možda to ima veze sa načinom na koji čitamo? Možemo li da usporimo? Napravimo mesto oko nas da jedan haiku govori a ne da jurimo sa stranice na stranicu pre nego što damo priliku njegovim rečima da u nama nađu svoje mesto, kao gavran koji se spušta na golu granu jedne jesenje večeri22.

Zaključak

Završiću sa još jednim haikuom na koji sam nedavno naišla a koji je promenio moju zamisao toga šta jeste a šta nije moguće u tako škrtoj formi.

Dok sam ga čitala, kladila sam se u dobre pare da bi svaki pokušaj političkog ili društvenog uspeha u haikuu bio jadan: procenjena sapunica. Ali ovaj mi odgovara: primorava me da razmišljam i smejem se, čudim i očajavam. Neću trošiti vreme na njegovu analizu: predajem ga u ovom trenutku vama, čitaocima. Neka polako deluje na vas pre nego što o njemu donesete neki čvrsti sud. Razmislite o njemu. Neki bi mogli da ga okrive da pametuje i da je banalan, ili zbog toga što u njemu uopšte nema poezije. A šta je sa vama? Ima li u njemu mesta za vas, među 9 slogova i 5 reči?  

America –
you and
that pizza

Amerika –
ti i
ta pica

Stiv Sanfild23 

 

Hvala.

 

1 David Cobb, Foreword, The Humours of Haiku (Iron Press 2012).

http://lasp.colorado.edu/maven/goingtomars/send-your-name/contest-winners/.

3  npr. Basil Hall Chamberlain, Lafcadio Hearn.

4 http://www.bbc.co.uk/bitesize/ks2/english/reading/poetry/read/3/.

5 Collins, Billy, She Was Just Seventeen, Modern Haiku Press, Lincoln IL USA 2006.

6 Uvod, Haiku in English, The First 100 Years,  ured. Kacian, Rowland, Burns, WW Norton & Co, NY & London 2013.

7 Kacian, Jim, Rowland, Philip, Burns, Allan ured., Haiku in English, The First Hundred Years, WW Norton & Co 2013.

8 http://terebess.hu/english/haiku/ford.html.

9 Roadrunner, izdanje iz novembra 2007. VII:4.  http://www.roadrunnerjournal.com/pages74/reads74.htm.

10 http://public.wsu.edu/~campbelld/amlit/artfiction.html [27. jun 2015].

11 Scott, Jeremy, Creative Writing and Stylistics, Creative and Critical Approaches, Palgrave Macmillan 2013, str.179.

12 Haiku in English, Ibid.

13 The Heart of Haiku, Kindle Single, Amazon Media 2011.

14 Van Den Heuvel, Cor, ed., The Haiku Anthology, 3. izdanje, WW Norton & Co, 2000.

15 Haiku in English, Ibid.

16 http://hilarytann.com/.

17 http://www.thehaikufoundation.org/per-diem-archive-details/?IDcat=227.

18 Creative Writing and Stylistics, Ibid, str.185.

19 ‘Going organic: line break in free form haiku’: an analysis of how line break choices available to the free verse poet can be effectively applied to haiku.  http://anopenfield.blogspot.co.uk/2012/02/going-organic-line-break-in-free-form.html

20 Financial Times, ‘Haiku at Work’, četvrtak, 24. oktobar 2014.

21 Rowland, Philip, ‘From Haiku to the Short Poem: Bridging the Divide’, white lies, Red Moon Anthology of English Language Haiku (Red Moon Press, Winchester VA, USA 2009).

22 Bašoov (Matsuo Kinsaku 1644-1694) slavan haiku: on a bare branch/a solitary crow/ autumn evening (Narrow Road to the Interior and other Writings,  prev: Sam Hamill, Shambhala Boston & London 2000).

23 http://terebess.hu/english/usa/sanfield.html.

 

 

Prevedeno uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić