Čarls Trambul : Haiku dikcija: upotreba reči u haikuu

Бете Конрад: Основе хаиге

Anatolij Kudrjavicki: Haiku u Irskoj

Intervju Džejn Rajhold sa Kalom Rameš

Lin Ris: haiku: poezija odsustva ili odsustvo poezije?

Majkl Dilan Velč: Haiku susedi: Haiku u Severnoj Americi danas

Majkl Dilan Velč: Go-Shichi-Go: Po čemu se razlikuju japanski i engleski slogovi

Stjuart S. Bejker: Traganje za Bašoima: Interpretativne zajednice i haiku na engleskom jeziku

Dejvid Dž. Lanu: Priče u pozadini haikua: kulturna memorija kod Ise

Obri Koks razgovara sa Majklom Dilan Velčom

 

God. 12, br. 20, leto 2015

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

 

Lin Ris (Lynne Rees), Engleska

 

 

Prema organskoj formi: prelom stiha u haikuu slobodne forme 

 

Stih je osnovno gradivno sredstvo za pisanje poezije, a znati kako, kada i zašto ga koristiti je još važnije za pisanje slobodnih stihova [1] za koje ni pesnik ni čitalac nemaju smernice u pogledu utvrđenog metričkog obrasca ili strukture strofe. Sećam se kada sam još sredinom 90-ih godina prošlog veka iznenada „dobila“ prelom stiha, pravo otkriće koje je rasvetlilo odnos između forme i sadržine poeziji slobodnog stiha.

Godinama sam razvijala i usavršavala ideju o mogućnostima strukturiranja koje su na raspolaganju pesnicima slobodnog stiha, ali kada sam 2006. godine počela da proučavam i pišem haiku, moje do tada uvreženo shvatanje da je pažnja pesnika slobodnog stiha usmerena na formu više mi je odmagalo nego što mi je bilo od pomoći. Prelomi stihova koje su duži slobodni stihovi mogli da podržavaju sada su uzvikivali sa stranice „Juhu!“ „Zar nisam pametna?!“ A niko ne voli kad se neko hvališe.

Vremenom sam uspela da usavršim lakši ton, ali je pažnja usmerena na prelom stiha kod haikua slobodne forme još uvek ključna za njegovo oblikovanje. Kao što Džon Barlou kaže:

U tako kratkoj pesmi kao što je haiku svaka reč, a isto tako svaki prelom i tišina – bilo da se nalaze unutar ili na kraju pesme – moraju da daju pun doprinos kako značenju tako i ritmu. [2]

Prelom stiha, i pauza do koje on dovodi, doprinose značenju haikua.

Na sledećem spisku mogućih razloga za prelom stiha zasnivaju se dva seminara svih mojih kurseva kreativnog pisanja poezije:

  1. Da naglasi obrasce i pauze običnog govora.
  2. Kao oblik interpunkcije, odnosno da usmeri čitanje pesme.
  3. Zbog melodičnosti stiha.
  4. Da istakne jednu reč stiha, bilo poslednju, bilo prvu.
  5. Da ograniči sliku na jedan stih ili da je razdvoji na više od jednog stiha.
  6. Da dovede do dramatskog efekta, npr. pogrešnog upućivanja, privremene dvosmislenosti, oklevanja.
  7. Da izrazi preovlađujuću atmosferu ili emocionalan ton pesme.
  8. Da vešto organizuje okolni prazan prostor na stranici.
  9. Da iskaže organizaciju pesme.
  10. Da ukaže na ravnotežu ili neravnotežu.

Zanimalo me je da istražim kako bi oni mogli da se primene na pisanje haikua.

Zbog ugleda koji uživa kao jednostavna pesma bez ukrasa, haiku nenametljive forme, tj. one koja se komotno uklapa u obrasce običnog govora i suptilno usmerava čitanje, bi možda mogao da bude automatski prihvaćen kao najdelotvorniji, ali ako ti stihovni/govorni obrasci ujedno i osnažuju temu, onda se povećava i njena delotvornost.

the scent of cut grass
carried on a March breeze
a still-sleepy bee [3]

miris pokošene trave
nošen martovskim vetrom
još pospana pčela

Prelomi stihova u haikuu Brajana Taskera olakšavaju čitanje; ne prekidaju niti produžavaju dah, već, zauzvrat, otkrivaju slike, nema zabune. Osećamo ležernost trenutka zbog ovakvog rasporeda, kao i zbog umirujućeg ponavljanja triju osnovnih akcenata u svakom stihu. Priznajem da imam izvesne sumnje u pogledu centriranja haikua - često izgleda da ono ima dekorativnu ulogu a nikakve veze sa samim haikuom - ali se čini da je to ovde učinjeno promišljeno i ja se osećam „centriranom“, umirenom na sredini stranice.

3. Zbog melodičnosti stiha.

I close my book –
a wave breaks its silence
against the rocks [4]

zatvaram knjigu –
talas prekida svoju tišinu
udarajući o stenje

Muzika je često ta koja čini da se nekih haikua dugo sećamo, a takav je slučaj sa haikuom Kerolajne Gulej. Moj urednik za pesmu slobodnog stiha automatski utvrđuje da je prelom lako uočljiv i da se nalazi na sredini drugog stiha:

I close my book –
a wave breaks
its silence against the rocks

zatvaram knjigu –
talas prekida
svoju tišinu udarajući o stenje

I ja verujem da bi novi treći stih učinio da stih u pesmi slobodnog stiha bude zanimljiviji. Ali je ovde uzdržanost bolja opcija, a haiku se bolje pamti zbog umirujućeg ritma početnog i završnog jampskog stiha koji omeđuju tri naglašena sloga u srednjem stihu.

4. Da istakne jednu reč stiha, bilo poslednju, bilo prvu.

Evo haikua Džona Stivensona:

first warm day
the ground
gives a little [5]

prvi topao dan
zemlja
malo odaje

Postavljanje reči ili slike same za sebe očigledno skreće na nju pažnju, tako da moramo da budemo sigurni da ona tu pažnju zaslužuje. U ovom slučaju težina koja se stavlja na reč „zemlja“ dok je čitamo odgovara zamišljenoj fizičkoj težini koju haiku želi da doživimo: promenu godišnjeg doba koju otkrivamo kada zemlja „malo odaje“ odjek naših koraka.

Glagol „gives“ („daje“; u ovom izrazu „odaje“, prim. prev.) na početku trećeg stiha je odvojen od svog predmeta i postaje sredstvo za saopštavanje drugih zamisli: davanje kao što je slučaj sa „darom“, „malim“ darom kojim smo nagrađeni kada shvatimo da počinje proleće.

5. Da ograniči sliku na jedan stih ili da je razdvoji na više od jednog stiha.

Haiku trostih često rasparčava sliku, ili slike, koje su u njemu sadržane, ali kada znamo da pesnici svesno koriste ovu tehniku, više im verujemo:

summer sales
a Caravaggio
chalked on the kerb [6]

letnja rasprodaja
Karavađo
nacrtan kredom na ivičnjaku

„…Karavađo/nacrtan kredom na ivičnjaku“ u haikuu Metju Pola je jedna slika, a ipak pesnik prelama stih da nas uspori kada čitamo. Kada pročitamo „Karavađo“, na pamet nam padaju majstorske slike, ali sledeći stih izokreće naša očekivanja. Ovo je delo uličnog slikara, ali ne i nešto što bismo mogli manje da cenimo. Zapravo, zbog veštine kojom su izrađena i mesta na kome su postavljena ovakva dela nam često više privlače pažnju od slika izloženih u muzejima. Kada ponovo pročitamo ovaj haiku, prelom stvoren prekidom stiha nam nameće potrebu da razmislimo o idejama vrednosti i veličine, kao i o tome šta se može kupiti i prodati.

Nasuprot tome, Džon Barlou postavlja svoje slike na tradicionalniji način:

out between showers
her milk tooth grin
wobbling with her bicycle [7]

između dva pljuska
njeni iscereni mlečni zubi
klimaju se s biciklom

Pesnik želi da doživimo prekid između pljuskova pre nego što vidimo osmeh devojčice i pre nego što vidimo kako uči da vozi bicikl. Redosled opažanja [8] je važan: saznanje da se radi o malom detetu („mlečni zubi“) utiče na našu emotivnu reakciju na završni stih. Javljaju se nežnost i javlja se nemir, kod teme haikua, kod posmatrača ove scene i kod čitaoca. Jednom kada doživimo haiku po delovima, vraćamo se i upijamo celu i konkretnu sliku – prekidi između pljuskova, detetov drhtav osmeh dok uči da vozi bicikl – dobijaju dublji značaj koji se tiče uloge roditelja i oslobađanja deteta da samo krene u istraživanje sveta.

6. Da dovede do dramatskog efekta, npr. pogrešnog upućivanja, privremene dvosmislenosti, oklevanja.

skipping stones—
the stuttered marriage
proposal [9]

preskakanje kamena –
isprekidana bračna
ponuda

Kod haikua Tere Martin prelom drugog stiha privremeno dovodi do pogrešnog upućivanja čitaoca u pogledu značenja (da li je sam brak „isprekidan“ ili rasparčan?) i ubacuje svoj vlastiti prelom u frazu „bračna ponuda“. Ovo ukazuje na nervozu osobe koja iznosi predlog i izvrsno se uklapa sa slikom preskakanja kamena u prvom stihu – sa načinom na koji preskače i odskakuje a onda opet preskače pre nego što se spusti na sigurno tlo.

Drugačiji dramatski efekat je postignut u jednom drugom haikuu Džona Stivensona:

a crowded street
I’m the one
who steps in it [10]

prepuna ulica
ja sam onaj
koji zakoračuje na nju

„Ja sam onaj“ je fraza koju bismo mogli prirodno da dovedemo u vezu sa hvalisanjem ili samo-veličanjem, posebno zato što je „ja“ u prvom planu naspram anonimne „prepune ulice“. Prelom stiha dovodi do privremene dvosmislenosti, kao i oklevanja… pre nego što zakoračimo, zajedno sa pripovedačem, u nesrećnu stvarnost završnog stiha. Prelom stiha je deo samo-obmanljivog humora haikua.

7. Da izrazi preovlađujuću atmosferu ili emotivni ton pesme.

after the crash
the doll’s eyes
jammed open [11]

posle sudara
lutkine oči
otkočene

Oblik haikua Majkla Gantoa, „težina“ njegovog kvadratnog oblika na stranici pojačava težinu osetljive teme. Pored toga, dva naglašena sloga u svakom stihu još više naglašavaju iznenadnost sudara i žalost zbog takvog događaja. Obratite pažnju i na to kako kratki drugi i treći stih unekoliko presecaju dah, pojačavajući temu gubitka i patnje.

Drugačiji raspored koji se drži tradicionalnijeg obrasca k/d/k je mogao da bude:

after the crash
the doll’s eyes jammed
open

posle sudara
oči lutke se otkočene
otvaraju

ali onda gubimo sažimanje prvobitnog oblika a prelom stiha posle „otkočene“ mu daje melodramatski element, rasplet koji je nagovešten ali prikriven, i javlja se kao izlišno ushićenje kod takve ozbiljne teme i nenametljivog pristupa pisanju haikua.

8. Da vešto organizuje okolni prazan prostor na stranici.

Neočekivani prelom stiha u jednom drugom haikuu Majkla Gantona:

summer evening
a man in a vest leans out
......................................... to water his plants [12]

letnje veče
čovek u prsluku se naginje
…………………………..da zalije biljke

(dodala sam tačke da ukažem na alineju)

pojačava njegovu šaljivu notu. Ovaj nehajan prelom stiha koristi prazan prostor na stranici tako da se i čitalac naginje zajedno sa čovekom: osećamo protezanje u prazan prostor sa desne strane stranice, ali i prazninu ispod na koju ukazuje alineja u trećem stihu.

9. Da iskaže organizaciju pesme.

Now looking back,
Where we had talked
Among the stones—
A wagtail in the rain [13]

Sada kada se osvrnem
Tamo gde smo razgovarali
Među kamenjem –
Pastirica na kiši

Ovaj Titov haiku ima četiri stiha a ne tradicionalna tri. Zašto? Moj prvi odgovor je da bi prvi stih mogao biti suvišan:

Tamo gde smo razgovarali
Među kamenjem –
Pastirica na kiši

Mislim da dobro deluje. Međutim, korisno je što kritička analiza uglavnom polazi od toga da veruje pesniku i pokušava da otkrije njegovu nameru, umesto da prebrzo nameće svoje mišljenje. Šta se onda postiže sa četiri stiha i prelomom što se ne može postići trostihom?

Dodatni stih sadrži mnogo više od tri reči. Kada naglas čitam original a onda moju skraćenu verziju, ova druga mi izgleda dosta sažetije i požuruje me prema jukstapoziciji mesta među kamenjem i pastiricom. Uvodni stih sa njegovim „Sada“ dodaje na ozbiljnosti haikua, koje uopšte nema u mom trostihu. Ta reč ga i proširuje, dovodeći do uravnoteženije i promišljenije raspodele komentara (prva dva stiha) i slike (poslednja dva stiha). A, naravno, i „kada se osvrnem“ se može tumačiti na različite načine: bukvalno se osvrtati za nekim, ali i osvrtati se na proteklo vreme. Trostih koji sam najpre predložila bi mogao da bude prihvatljiv haiku, ali su četiri stiha bogatija u pogledu našeg emocionalnog doživljaja.

10. Da ukaže na ravnotežu ili neravnotežu.

Wandering the supermarket aisles
the diagnosis
.............................................sinks in [14]

lutajući kroz redove u posluzi
dijagnoza
……………………………se probija

(dodala sam tačke da ukažem na alineju)

Ken Džons koristi prelom stiha da izbaci čitaoca iz ravnoteže: sva fizička težina haikua je prebačena na levu stranu dok dve kratke reči plutaju za sebe u praznom prostoru desno. Forma odlično odgovara stvarnosti doživljaja: kako je potrebno vreme da neke informacije dopru do svesti, kako ispunjavamo naše dane težinom svakodnevlja i kako „istina“ situacije može da nas naglo pogodi i prepusti slučaju.

Distih može biti odgovarajuća forma haikua u kome je važna ravnoteža.

in the darkness
pushing open a door [15]

u tami
gurajući otvaram vrata

Haiku Kitа J. Kolmena uravnotežuje jednu stvar sa drugom: tamu sa eventualnom svetlošću, nepoznato sa onim što bi moglo biti poznato, a kada bi se prelom nalazio posle reči „gurajući/“, uzajamna zamena forme (jedan stih naspram drugog) i sadržaj bi bio izgubljen.

Ovaj spisak nikako nije konačan, već predstavlja neprekidno istraživanje mog ličnog postupka uređivanja. Sigurna sam da će drugi pesnici imati više i drugačije razloge za oblikovanje svojih haikua. Takođe sam uverena da će neki od njih osporiti naglasak na oblikovanje koji sam ovde predložila, a to se odnosi na one haiku pesnike koji smatraju da haiku proizilazi iz trenutka i da je „sve što je haikuu često potrebno malo čvršći fokus i malo doterivanja“. [16]

Neslaganje je dobro za kritičku raspravu a jednoglasnost među pesnicima nije cilj kome treba težiti. Ono što je važno je da pažnja svakog pojedinog pesnika bude usmerena na promišljeno oblikovanje dela koje je stvorio ako mu je cilj da njegovi sirovi lični doživljaji budu važni i drugima.

 

[1] ’slobodan stih’ je pogrešan naziv zbog toga što je on ‘slobodan’ samo zato što ne postoji unapred utvrđena forma za koju se reči mogu ‘prikačiti’. Više mi se dopada naziv ‘organski’ zbog iznalaženja forme tokom svesnog postupka uređivanja, a kao direktnog odgovora na predmet, temu i emocionalni ton.

[2] ‘An Introduction to the Origins, Mechanics and Aesthetics of English-language Haiku’, The New Haiku, ur. John Barlow & Martin Lucas, Snapshot Press 2002.

[3] Brian Tasker, a ragbag of haiku (The Bare Bones Press 2004).

[4] Caroline Gourlay, another country, haiku poetry from Wales (Gomer Press 2011), str. 146.

[5] John Stevenson, quiet enough (Red Moon Press 2004).

[6] Matthew Paul, The Regulars (Snapshot Press 2006).

[7] John Barlow, The New Haiku (Snapshot Press 2002), str. 24.

[8] Više možete pročitati o ‘redosledu opažanja’ u Haiku: A Poet’s Guide Li Gurge (Modern Haiku Press 2003), str. 37-38.

[9] Terra Martin, tiny words, 15. jun 2007.

[10] John Stevenson, Ibid.

[11] Michael Gunton, Echoes in the Heart (Waning Moon Press n.d.).

[12] Gunton, Ibid.

[13] Tito, Stepping Stones, a way into haiku, Martin Lucas (BHS 2007), str. 91.

[14] Ken Jones, The New Haiku (Snapshot Press 2002), str. 94.

[15] Keith J. Coleman, Stepping Stones, a way into haiku, Martin Lucas (BHS 2007), str. 142.

[16] Bruce Ross, How to Haiku, a writer’s guide to haiku and related forms (Tuttle 2002), str. 33.

 

Ovaj esej je prvi put objavljen u Frogpond-u, god. 34, br. 3.

(Vebsajt autora nudi mnoge zanimljive tekstove: www.lynnerees.com)

Prevedeno uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić