Čarls Trambul : Haiku dikcija: upotreba reči u haikuu

Бете Конрад: Основе хаиге

Intervju Džejn Rajhold sa Kalom Rameš

Lin Ris: Prema organskoj formi: prelom stiha u haikuu slobodne forme

Lin Ris: haiku: poezija odsustva ili odsustvo poezije?

Majkl Dilan Velč: Haiku susedi: Haiku u Severnoj Americi danas

Majkl Dilan Velč: Go-Shichi-Go: Po čemu se razlikuju japanski i engleski slogovi

Stjuart S. Bejker: Traganje za Bašoima: Interpretativne zajednice i haiku na engleskom jeziku

Dejvid Dž. Lanu: Priče u pozadini haikua: kulturna memorija kod Ise

Obri Koks razgovara sa Majklom Dilan Velčom

 

God. 12, br. 20, leto 2015

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Anatoli Kudrjavicki (Anatoly Kudryavitsky), Irska

 

Haiku u Irskoj

 

Haiku, kratka forma japanske poezije orijentisana na prirodu, koja je cvetala u 17. veku, u poslednje vreme je doživela ogroman rast popularnosti na engleskom jeziku. Šejmus Hini je u Guardian-u od 24. novembra 2007. rekao da je od vremena imažista „haiku forma i uopšte japanski uticaj trajna odlika poezije na engleskom jeziku. Imena Bašoa i Ise i Busona su našla put do našeg diskursa do te mere da smo mi u Irskoj naučili kako da prepoznajemo nešto japansko u najranijoj lirici izvorne tradicije.”

U Irskoj, zemlji prelepih pejzaža, većina ljudi je čitavog života u dodiru sa prirodom, čak i ako ne živi u ruralnoj sredini. Način života može objasniti činjenicu da Irci imaju dugu tradiciju uvažavanja poezije i poštovanja pesnika. Međutim, istorija haikua na ovom ostrvu seže samo nekoliko decenija unazad, tako da je na njegovom tlu ovaj žanr počeo da se razvija relativno kasno.

Prvi irski pesnik koji je pisao onakav haiku kakav poznajemo bila je, zapravo, pesnikinja Huanita Kejsi. Večna putnica, rođena u Engleskoj (roditelji su joj bili Irci), provela je dobar deo života u okrugu Golvej. Haiku pesme je počela da piše krajem 60-tih godina 20. veka, a nekoliko ih je uključeno u njenu zbirku izdatu 1968, Horse by the River (Konj pored reke), kao i u onu izdatu 1985. godine, Eternity Smith (Etreniti Smit). Samo jedan primer: 

   The pickers
   have left one plum...
   hey, wind

Berači
ostaviše jednu šljivu…
hej vetre

Negde između 1969. i 1970. godine Patrik Kavana je napisao samo jedan haiku, očigledno i ne sluteći da se radilo o haikuu – i to dobrom! Pojavio se 1971. u časopisu The Lace Curtain (Čipkana zavesa). Ovde navodimo njenu prvobitnu verziju, koja je donekle izmenjena u časopisu, tako da je prvi stih postao naslov.

   Corn-crake
   a cry in the wilderness
   of meadow

Kosac*
krik u pustoši
livade

* ptica koja živi na vlažnim travnjacima koji se koriste kao pašnjaci ili livade košanice.

I Šejmus Hini se okušao u pisanju haikua. Jedna njegova pesma, neznatno izmenjena, pojavila se 1991. u njegovoj zbirci Seeing Things (Priviđenja). Njena poslednja verzija glasi:

   Dangerous pavements…
   But this year I face the ice
   with my father’s stick

Opasan pločnik …
Al’ njemu sad prkosim
očevim štapom

Godine 1985. Majkl Hartnet objavljuje zbirku pod nazivom Inchicore Haiku (Inšikorski haikui). Obuhvatila je 87 haikua i senrjua pisanih po obrascu 5,7,5 i bila prva zbirka haikua i senrjua irskog pesnika, pa se tako Hartnet može smatrati pionirom u ovoj oblasti. Pesnik Mark Lonergan u svom eseju koji je objavljen u časopisu Shamrock br. 15 ističe da „inšikorski haikui ne mogu biti model za savremene haiku pesnike. Samo jedna od ovih pesama izdržava probu vremena i prihvatljiva je kao savršen haiku, ako haiku na engleskom sa 5,7,5 slogova može biti savršen.” Reč je o ovoj pesmi:

   In a green spring field
   a brown pony stands asleep
   shod with daffodils

Prolećno polje
potkovan narcisima,
usnuli konjić

Devedesetih godina 20. veka sve se više eksperimentiše sa pisanjem irskih haikua. Većina novih pesama su bile haikui slobodne forme, mada se nekolicina pesnika, pre svega Toni Kertis i Tom O’Mali, opredelila da piše prema obrascu 5,7,5, koji je napustila većina savremenih haiku pesnika koji pišu na engleskom jeziku.

A onda je započela era interneta. Haiku pesnici su pronašli nove platforme za razmenu kreativnosti. Vredno pomena je snažno prisustvo irskih pesnika na haiku forumima, kao što su „Shiki Internet Haiku Salon“ („Internet haiku salon ’Šiki’“), prilično popularan krajem 90-tih godina 20. veka i uvek koristan „World Kigo Database“ („Baza podataka svetskih kigoa“), sa kojim je iseljenica iz Irske, Izabel Prondžunski, ostvarila redovnu saradnju. Dejvid Burlej je preveo japanske haikue na engleski jezik, koji su kasnije antologizovani.

Prvi haiku časopis u Irskoj, Haiku Spirit (Duh haikua), pokrenuo je Džejms Norton 1995. godine. Bilo je to štampano izdanje haikua i srodnih formi, koje je objavljivalo irske pesnike, kao i pesnike iz celog sveta. Sve u svemu, dvadeset izdanja Haiku Spirit-a pojavilo se između 1995. i 2000. godine. Džejms Norton je bio jedini urednik ovog časopisa do 1997. kada mu se priključuje Šon O'Konor kao ko-urednik. Navodim reči engleskog haiku pesnika i urednika Džona Barloua: „nastao iz zenovske senzitivnosti urednika, Haiku Spirit nije samo u velikoj meri pospešio razumevanje haikua u Irskoj i irskih haikua širom sveta, već i objavljivanje pesnika iz sveta zajedno sa irskim pesnicima.“ Njegov nestanak sa scene je ostavio prazninu koja je popunjena tek poslednjih nekoliko godina. Još jedan irski haiku časopis, Lishanu (http://www.lishanu.com), objavio je prvo digitalno izdanje 2005; drugi je usledio 2011. Shamrock (Detelina; http://www.shamrockhaiku.webs.com), međunarodni digitalni časopis Haiku društva Irske, osnovan je u januaru 2007. kao kvartalni, i od tada objavljuje tematska izdanja orijentisana na haiku pokrete u raznim zemljama, kao i na haikue, haibune, eseje i prikaze knjiga, kako irskih tako i pesnika iz celog sveta. 

Nažalost, Irska još nije usavršila kulturu vođenja blogova onako kako su to učinile druge zemlje engleskog govornog područja. Oni irski haiku blogovi koje smo imali priliku da vidimo su lišeni kvalitetnih tekstova i pokazuju skoro nikakvo poznavanje istorije i veštine pisanja ovoga žanra. Ovo ukazuje na značaj haiku obrazovanja koje sprovode organizovane grupe haiku pesnika.

Trenutno u Irskoj postoje dva udruženja haiđina: Haiku Ireland (Haiku Irska; http://www.haiku-ireland.com), osnovano 2004. a pokrenuto 2005, i Irish Haiku Society (Haku društvo Irske; http://www.irishhaiku.webs.com), osnovano septembra 2006. Kako trenutno stoje stvari, Haiku Irska, prema podatku sa njegovog vebsajta, ima 33 irskih pesnika-članova, dok ih Haiku društvo Irske ima 72. Nekoliko irskih haiku pesnika je rešilo da se priključi Haiku društvu Britanije. Priličan broj irskih haiđina redovno šalje svoje priloge najznačajnijim međunarodnim haiku časopisima i za antologije; neki od njih su dobitnici haiku priznanja na takmičenjima organizovanim u raznim zemljama, uključiv Japan, SAD, Kanadu, Hrvatsku, Rumuniju, Italiju i, naravno, Irsku.

Oba društva vode radionice i organizuju haiku izlete (ginko), čitanje haikua i izdavanje knjiga; na njihovim vebsajtovima se mogu naći informacije o predstojećim haiku događajima i uputstva za pisanje haikua namenjena novajlijama. Haiku društvo Irske raspisuje i godišnji međunarodni haiku konkurs, koji je postao popularan ne samo među irskim haiđinima, već i među svetskim majstorima ovoga žanra.

Haiku se u Irskoj uglavnom piše na engleskom, mada su takvi pesnici kao što Gabrijel Rozenstok, Šon Mak Mahuna, Kahal Ošarski i Pedi Buš napisali veliki broj odličnih haikua na gejlskom, ponekad ih sami prevodeći na engleski. Primer je naredni haiku na irskom jeziku Gabrijela Rozenstoka, koji je sam preveo na engleski:

   i súile an ghadhair
   leis...
   an fómhar

   in the dog's eyes
   too...
   autumn

u očima psa
takođe …
jesen

Oni koji znaju da cene poeziju kratke forme ne mogu a da ne postave pitanje da li postoji prepoznatljiva „irskost“ u haikuima irskih autora. I zaista, da li bi trebalo da govorimo o irskoj haiku tradiciji? Može se tvrditi da su predmeti interesovanja haiku pesnika i stilske figure koje koriste slične širom sveta i da je tako od vremena Bašoa. Ovo nas ne sprečava da obično definišemo ovakve škole pisanja kao japansku, američku, australijsku, englesku, francusku, ili – smemo li reći? – keltsku. A to nije pitanje lokalne tematike, već pesničkih tradicija određene oblasti. Ovo određuje način na koji pesnici postupaju sa temom, da ne pominjemo da sama tema može umnogome da se razlikuje jer se i priroda može razlikovati u raznim delovima sveta. Bez obzira na raznovrsnost haikua na engleskom koji se pišu u Irskoj, irski haiku pokret je mnogo bliži keltskom nego engleskom, ili ga prosto treba posmatrati kao deo keltskog. Na primer, irski haiđini često koriste indirektnu metaforu, koja je u priličnoj meri svojstvena keltskom haikuu – i, naravno, japanskom.

Irske haiku pesme se pojavljuju manje-više periodično u irskim mejnstrim časopisima za poeziju, kao što su Poetry Ireland Review (Pregled irske poezije), Cyphers (Šifre) i The SHOp. Ponekad pronađu put do stranica svetskih haiku antologija, kao što su Red Moon (Crveni mesec) i The New Haiku (Novi haikui), koju uređuju Džon Barlou i Martin Lukas. Antologija Bamboo Dreams (Snovi bambusa), koju je uredio Anatolij Kudrjavicki (Doghouse Books, 2012), je bila prva irska nacionalna antologija haiku poezije. Obuhvata radove 77 autora koji su doprineli razvoju haiku poezije na Smaragdnom ostrvu. Odražavajući nedavni porast popularnosti haikua u našoj zemlji, ova knjiga ne sadrži kompilaciju pesama ’o’ Irskoj već pre najevokativnije haikue pesnika koji su rođeni ili žive na njenom tlu. U nju nisu uključeni svi pesnici koji su u ovoj zemlji praktikovali ovaj žanr poezije, a kamoli posetioci ili oni koji su u njoj kratko stanovali, ma koliko da je cilj urednika bio da antologija bude obuhvatna. Našao je prostora i za nekoliko haikua irskih mejnstrim pesnika, smatrajući ih dovoljno uverljivim. 

Iz meseca u mesec u Irskoj se pišu bolji haikui, tako da se može predvideti da će se na policama irskih knjižara naći još haiku knjiga i antologija u ne tako dalekoj budućnosti.

Verzija ovog eseja se prvi put pojavila u Bamboo Dreams, antologiji haiku poezije iz Irske. (Doghouse Books, 2012)

Prevedeno uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić