Бете Конрад: Основе хаиге

Anatolij Kudrjavicki: Haiku u Irskoj

Intervju Džejn Rajhold sa Kalom Rameš

Lin Ris: Prema organskoj formi: prelom stiha u haikuu slobodne forme

Lin Ris: haiku: poezija odsustva ili odsustvo poezije?

Majkl Dilan Velč: Haiku susedi: Haiku u Severnoj Americi danas

Majkl Dilan Velč: Go-Shichi-Go: Po čemu se razlikuju japanski i engleski slogovi

Stjuart S. Bejker: Traganje za Bašoima: Interpretativne zajednice i haiku na engleskom jeziku

Dejvid Dž. Lanu: Priče u pozadini haikua: kulturna memorija kod Ise

Obri Koks razgovara sa Majklom Dilan Velčom

 

God. 12, br. 20, leto 2015

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Čarls Trambul (Charles Trumbull), SAD

 

Haiku dikcija: upotreba reči u haikuu

 

 

Haiku se opisuje kao „pesma bez reči“. Zbog potrebe da ona bude kratka, haiku pesnik mora izuzetno štedljivo i precizno da koristi jezik i da primenjuje tehnike koje se u velikoj meri razlikuju od onih koje se koriste u oblikovanju pesama zapadnog stila. U ovom eseju ćemo se baviti pitanjem poetike i estetike haikua na engleskom jeziku u delu koji se odnosi na pesnikov izbor i raspored reči.

U radu sa rečima postoje tri osnovne strategije koje su na raspolaganju haiku pesniku:

1. pre svega, da upotrebi što manji broj reči

2. da bude siguran da je svaka upotrebljena reč baš ona prava

3. da teži da ostvari što potpunije značenje svake reči

Razmotrićemo neke od ovih postupaka, usredsređujući se na pitanja jednostavnosti i sažetosti jezika, stepene pesničke dikcije i izbora reči, upotrebu metafore i poređenja, važnost aluzije i slična pitanja koja se odnose na veštinu pisanja haikua.

HAIKU I KONVENCIONALNA POEZIJA

Važno je da znamo šta pokušavamo da učinimo sa našim haikuom, koji se obično znatno razlikuje od konvencionalne poezije. Govorimo o haikuu na engleskom jeziku, a naši primeri će se uglavnom na njega i odnositi. Međutim, haiku se razvijao iz japanskog haikua, pa ćemo morati da se dotaknemo i japanske poetike i estetike.

Cilj haikua je da prenese značenje. Način na koji to čini moraju biti reči, ali su one neefikasno, nepouzdano, pa čak i varljivo sredstvo za postizanje tog cilja. Bilo bi divno kada bi haiku pesnik, poput grafičara, mogao direktno da prenese značenje slika bez posredstva reči, ali je to, naravno, nemoguće.

Pažljiv izbor i upotreba reči su važni za sve vrste književnih dela—zapravo, to je praktično definicija poezije—ali bih ja rekao da je haiku pesnik izložen drugoj vrsti pritiska. Pesnici koji pišu mejnstrim poeziju biraju reči po njihovoj unutrašnjoj i zvučnoj lepoti. Haiku pesnici teže dosezanju preciznog značenja i prikladne dikcije. Haiku pesma ne trpi igru rečima niti ma koju drugu primenu reči koje na sebe skreću pažnju ili odvraćaju od suštine pesme. Reči se moraju što pažljivije koristiti kako bi što manje remetile sliku. Iz ovoga proizilazi ideja da je haiku, ili da je onoliko koliko to može da bude, pesma bez reči.

UPOTREBA ŠTO MANJEG BROJA REČI

Pažljiv čitalac je uočio da je haiku kraći od konvencionalne pesme. Zapravo, haiku pesnik pristupa svome zanatu iz drugačijeg ugla nego što to čini konvencionalni pesnik. Nastoji da opiše trenutak što je moguće jezgrovitije i direktnije. Kada odluči da se upusti u pisanje haikua, on shvata da na raspolaganju ima veoma ograničen broj reči, tako da sebi nameće ograničenja o kojima konvencionalni pesnik generalno ne treba da brine.

Haiku pesnik bi trebalo da bude svestan opasnosti uključivanja dodatnih reči da bi nešto objasnio, iznijansirao pesmu ili ma kog drugog razloga. Evo nekih primera haikua na koje sam nailazio kao urednik za koje sam smatrao da nisu postigle idealno sažimanje, za kojima slede verzije koje su konačno objavljene ili odobrene.

As the spring rains fall
soaking in them, on the porch
a child’s rag doll

Dok padaju prolećna kiše
u njih se natapa, na tremu
detetova krpena lutka

Spring rains
soaking on the porch
a child’s rag doll1

Prolećne kiše
natapa se na tremu
detetova krpena lutka

my young child’s
schoolhouse
toy soldiers
at the doorway

školska zgrada
mog malog deteta
olovni vojnici
na ulazu

schoolhouse
toy soldiers
at the doorway2

školska zgrada
olovni vojnici
na ulazu

sidewalk at dusk
a skateboard’s clip-clop
fading toward home

pločnik u sumrak
kloparanje skejtborda
utihnjuje prema kući

dusk
the clip-clop of a skateboard
fades3

sumrak
kloparanje skejtborda
utihnjuje

Većina onoga što je uklonjeno u ovim primerima su nepotrebne informacije. „Prolećne kiše“ kazuju sve što je potrebno iz originala, prvog stiha od pet slogova. „Školska zgrada“ već podrazumeva malu decu, a čitaocu nije važno to što je dete pesnikovo. „Sumrak“ i „utihnjuje“ ukazuju na povratak kući, tako da se mogu izostaviti reči koje im prethode ili dolaze iza njih.

Čest problem sa kojim se posebno početnici suočavaju je nadutost do koje dolazi kada pesnik nastoji da po svaku cenu dobije 5,7,5 slogova, što se smatralo—i što neki još uvek smatraju—normom. Evo dva primera ranih američkih haiku pesnika:

This brave plum tree shakes
its fisty buds at retreating
bullying winter.4

Ova hrabra šljiva stresa
čvrste pupoljke pri povlačenju
tiranske zime

Wrinkled summer pond:
turtle sailing old brown log
gulps pirate stone flies.5

Namreškan letnji ribnjak
kornjača što jedri na staroj mrkoj kladi
guta ogromne proletnjake.

Pored prenatrpanosti do koje je uglavnom dovela upotreba pompeznih opisnih reči—nazivam ih „perfidnim pridevima i prilozima“—oba ova haikua pokazuju i druge stigme koje su posledica toga što su napumpani do silabičke strukture 5,7,5. Drugi posebno pati od „tontoizma“, izostavljanja malih reči, u ovom slučaju članova, zbog čega je dikcija izveštačena, i uvođenja reči čisto u dekorativne svrhe.

Suvišnost

Haiku pesnici moraju biti potpuno svesni punog značenja reči koje biraju za svoje stihove, i njihove denotacije i konotacije. Lako je podleći klišeu ili uključiti reči koje nisu potrebne ili odvraćaju pažnju od suštine stihova.

Čest problem je „dvostruki kigo“ (o kigou ćemo govoriti kasnije, ali recimo za sada da je kigo reč ili fraza koja ukazuje na određeno godišnje doba i da je jedno je od osnovnih sredstava za proširenje pesničkog rečnika koji je na raspolaganju japanskim haiku pesnicima). Ako se u vašem haikuu javlja „sneg“, onda je izlišno pominjati zimu.

Evo jednog slučaja iz prakse „pre i posle“ gde je drugi kigo hirurški odstranjen bez ugrožavanja pacijenta:

unraked leaves
the first autumn
without him

nepograbuljano lišće
prva jesen
bez njega

unraked leaves
the first year
without him6

nepograbuljano lišće
prva godina
bez njega

Dvostruki kigo je veći problem kada se bavimo japanskim haikuom (ili ga oponašamo). Na primer, i vodene ptice i kitovi su kigo za zimu, pa bi Japancima sezonske reči u ova dva objavljena američka haikua bile suvišne ili kontradiktorne—ili, u najmanju ruku, zbunjujuće:

toddler’s frown …
winter ducks swim past
her bread crumbs7

namrštena devojčica …
zimske patke otplivaše
pored njenih mrvica hleba

summer’s end
at the high-water mark
pilot whales8

kraj leta
pored vodostajne oznake
kitovi piloti

Oba ova haikua su verovatno prihvatljiva za čitalačku publiku engleskog govornog područja koja se mnogo ne opterećuje nijansama godišnjih doba. Međutim, pitam se ima li „zima“ u prvom haikuu ikakvog značaja za njega.

Mnogo je drugih situacija u kojima se reči nepotrebno preklapaju po značenju. Fraza kao što je „moj pas ljubimac“ bi možda mogla da stoji bez „ljubimca“, koji se verovatno podrazumeva. Isto tako, „strme“ kod „strmih litica“ je verovatno nepotrebno. U narednom haikuu pesniku se činilo da je „stara“ bilo nepotrebno, pa čak i floskula, jer već imamo osećaj starosti u reči „deda“, „napukla“ i „kanta za ugalj“.

granddad’s old coalbucket
cracked at the handle—
early autumn dusk

napukla drška
dedine stare kante za ugalj –
sumrak u ranu jesen

granddad’s coalbucket
cracked at the handle—
early autumn dusk9

napukla drška
dedine kante za ugalj –
sumrak u ranu jesen

Kod sledećeg mi smeta što se „prsti“ i „ruka“ javljaju u istom haikuu. Objavljena je prva verzija, ali nam ona ispod nje ukazuje na to da bi možda bilo dobro da je pesma još malo potkresana.

fingers still sticky
from cotton candy
we hold hands10

još lepljivim prstima
od šećerne vune
držimo se za ruke

still skicky
from cotton candy
we hold hands

još lepljivi
od šećerne vune
držimo se za ruke

Unutrašnja nedoslednost

Haiku pesnici mogu nailaziti na probleme po pitanju unutrašnje nedoslednosti—upotrebe dva kontradiktorna izraza. Jedan od primera koji me iritira je korišćenje reči kao što je „tih“ ili „miran“ i pominjanje buke ili kretanja:

quiet woods —
sound of an acorn falling
through the tree11

tiha šuma –
zvuk žira što propada
kroz grane stabla

old and quiet pond
suddenly a frog plops in —
a deep water sound12

star i miran ribnjak
žaba iznenada bućnu –
dubok odjek vode

Možda bi se moglo reći da u „tihoj šumi“ reč „tiho“ dočarava opštu atmosferu koja omogućava da se čuje jedva čujan zvuk kao što je padanje žira. Međutim, dodavanje reči „miran“ na prevode Bašoovog haikua o „starom ribnjaku“ čini se da pomalo zamućuje vodu upotrebom tri reči koje se odnose na zvuk (kao i dodavanje tri „perfidne“ opisne reči kojih nema u Bašoovom originalu: „miran“, „iznenada“ i „dubok“). Naredni haiku me drži u mraku neznanja po pitanju stanja prosvetljenja, a izgleda da se baš ta fraza itekako može zameniti nekom drugom:

No one lights a lamp.
Just our voices in the dark
as the night descends.13

Niko ne pali lampu.
Tek naši glasovi u mraku
dok se spušta noć.

IZBOR TAČNE REČI

Engleski jezik je neverovatno bogat, a pesnik skoro uvek ima na raspolaganju niz reči, koje mu omogućavaju postizanje velike preciznosti u izražavanju i nijansiranju značenja.

Koliko specifičan? – pitanje tehnike

Do koje mere je preciznost poželjna i prihvatljiva? U odličnom eseju objavljenom u Frogpond-u 32:1 (zima 2009), Pol Miler razmatra pitanje specifičnosti u pogledu ravnoteže:

Poezija je čin postizanja ravnoteže. Mi smo kao pisci pogrešno shvaćeni. Srećom (!), to je odlika kratke pesme. Reči su apstrakcije, tako da što ih manje upotrebljavamo, to su naše pesme apstraktnije i uopštenije —i otvorenije za tumačenje čitaoca. A haiku je pesma koja koristi najmanji broj reči! Važno je upamtiti da svaka pesma predstavlja dve pesme: piščevu i čitaočevu. Kao pisac, želim da saopštim svoje otkriće koristeći onoliko reči koliko je dovoljno da omoguće čitaocu da otkrije ono što sam i ja otkrio, ali neću da mu kažem previše jer inače neće ništa otkriti.

Polazeći od Milerove ideje, proučite šest različitih prvih stihova koje je Džon Barlou možda mogao da upotrebi i vidite da li možete da utvrdite koji je on zapravo napisao. Drugi i treći stih su dati ispod. Značenje haikua se bitno menja sa promenom prvog stiha.14

[ … ]
flits through the thicket …
late summer wind

[ … ]
prolete kroz šipražje …
letnji vetar

Različiti izbori reči dovode do različitih tumačenja. „Ptica“ a čak i „dugorepa ptica“ su prilično uopšteni pojmovi i meni baš i ne dočaravaju sliku. „Vrapčarka“ nije uobičajena reč u engleskom jeziku; odnosi se na ptice pevačice. „Crnoglavka“ je specifičnija i poznatija. Očekuje se da će je većina ljudi razumeti. „Grmuša“ živi u Evropi, ali ne u Severnoj Americi; stanovnik Severne Amerike zainteresovan za ornitologiju bi možda mogao da primeti da se radi o nekoj vrsti ptice ili leptira, ali verovatno ne bi znao ništa o njima ni o njihovim staništima. Sylvia communis, latinski naziv za ovaj rod i vrstu, bi bila poznata samo naučniku ili ozbiljnom ljubitelju ptica.

Ovde se ispituje u kom obimu stepen specifičnosti ima uticaja na ostatak haikua. Bilo koja ptica može da proleti kroz šipražje. Zar je stvarno bitno da li je to crnoglavka, grmuša ili ma koja druga ptica? Pa čak možda i leptir ili veverica? U kojoj meri reč treba da bude specifična?

Ponekad će mala promena kod jedne reči učiniti haiku univerzalnijim i razumljivijim:

a county plow
closes the driveway—
April 15th

okružni plug
zatvara kolovoz –
15. april

a county snowplow
closes the driveway—
April 15th15

okružni plug za sneg
zatvara kolovoz –
15. april

U aprilu bi „plug“ označavao „plug za sneg“ u Viskonsinu, ali bi možda odmah zbunio stanovnika Arizone.

Kada pronađe pravu reč, pesnik treba da bude siguran da će je postaviti na mesto u haikuu gde će privući odgovarajuću pažnju. Usredsređujući se na prvi bal i postavljajući ga u prvi plan revidiranjem haikua, ovaj pesnik postiže poželjnu neposrednost:

news
of his coming out party
the cacti in bloom

vest
o njegovom prvom balu
kaktusi u cvatu

coming-out party
the cacti in bloom16

prvi bal
kaktusi u cvatu

Pitanje pretencioznosti

Ponekad će haiku pesnik odabrati reči koje nisu u opštoj upotrebi ili su komplikovanije ili nejasnije nego što treba da budu, kao u ova dva primera koja su poslata, ali ne i prihvaćena za objavljivanje:

A capriccio
Temple and Grand bumpers glare
—Anagnorisis

Kapriče
Branici “Temple” i “Grand” blješte
— Anagronizam

smoking cessation
a cigarette butt
in the grackle’s nest

prestanak pušenja
pikavac
u gnezdu kukuruzara

U ovakvim slučajevima uvek imam utisak da pesnik pokušava da pokaže kako zna više reči od mene, tj. da se hvališe. Ponovimo da je svrha pisanja haikua da saopšti misao i osećanje. Ako u tome ne uspeva zato što je jedna reč (ili više njih) nepoznata, moram da donesem presudu da je haiku neuspešan. Moje tolerisanje upotrebe pretraživača „Gugl“ i rečnika „Merriam-Webster“ sigurno ima svoje granice.

Pitanje lepog

Neki haiku pesnici misle da pišu konvencionalnu poeziju i biraju reči sa ciljem da im pesme budu lirične i lepe. Često se dešava da jedna slika bude toliko ukrašena da se čini da ih ima više. Takav je slučaj sa Džejmsom Heketom. Prvi od ova njegova dva haikua je zapravo konstatacija sa jednom veoma ukrašenom slikom. Drugi sadrži dve slike, ali su njihov fokus i značenje, rekao bih, uništeni igrom rečima:

Made impregnable
by squadrons of bumblebees:
this clovered coolness.17

Neosvojiva
zbog eskadrona bumbara:
ova svežina zaklonjena detelinom

The censered souk
echoes my ’coughing Zen’…
asthma in Islam18

Zabranjenom pijacom
odjekuje moj ’zenovski kašalj’…
astma u islamu

Evo dva neobjavljena priloga koja mi izgledaju kao da se uglavnom odnose na poeziju, lepe slike i igru rečima:

louring clouds
a Spode dish of pills
on a silver tray

niski oblaci
činija marke „Spod“ s pilulama
na srebrnom poslužavniku

Plangent loons
I find moonlight
in the room

Bučni gnjurci
Zatičem mesečinu
u sobi

Morao sam da pokušam da pomoću „Gugl“-a pronađem reč „louring“ samo da bih saznao da se retko koristi. Mislio sam da može da predstavlja neku aluziju, ali nisam ništa otkrio. Kakvo dejstvo bi na haiku imao izraz „lowering clouds“ (oblaci koji se spuštaju) ili „low clouds“ (niski oblaci)? A u drugom stihu možda „Mejsen“ ili „Kemper“ umesto „Spod“-a? Čini mi se da se u „Plangent loons“ (Bučni gnjurci) radi o uvežbavanju zvučanja reči, posebno rima i asonance. Po meni, zvuk je važan, ali je sigurno od drugorazrednog značaja. Smatram da se haiku piše za oči, a ne za uši.

Izmišljene reči

Haiku pesnik sklon poetici može čak da utvrdi da mu dostupan rečnik nije dovoljan da bi njime mogao da izrazi svoje osećanje za liricizam. Razmotrite izmišljanje kovanica kao što je „nightdark“ Elizabete Sirl Lamb:

into the deepest of the nightdark the talking drums19

u najveće dubine mrkonoći bubnjevi koji govore

U svakom slučaju, deskriptivna i lepa slika, no nije li previše poetična za haiku? An Mekej je bila posebno poznata po svojim divnim pesmama nalik haikuima i inventivnoj upotrebi jezika, na primer:

dreams under umbrellas
in the rainvalley
raindreams20

snovi pod kišobranima
u kišnoj dolini
kišni snovi

torn lace
and tincan geraniums
on sills of secondstory rooms
a bonnard
face21

pocepana čipka
i muškatle u limenim konzervama
na simsovima soba na drugom spratu
bonarovski
lik

Pored izmišljanja novih reči, danas pesnici tako postupaju sa tekstom i koriste takve tehnike konkretne poezije da se značenje njihovih reči udaljava čak i od lirizma. Takav je slučaj sa klasičnim pesmama kao što je ona od jedne reči – „tundra“22 Kor van den Hovela ili Nik Virdžilijevo sabijeno „fosilizovanje“.23 Ili sa vizuelnim pesmama kao što je:

i
niche
o
n24

Ako se ja pitam, sve ovo ukazuju na ono na šta smo upozorili na samom početku: reči koje skreću pažnju na sebe, odvraćaju pažnju sa značenja samog haikua. Ako je, kao što je učio Bašo, prst koji pokazuje mesec ukrašen mnogim zlatnim predmetima, ne vidimo ono što on pokazuje.

Specifičnost i ličnost u haikuu

Haiku pesnik će često izostaviti „male“ reči u težnji da dođe do kratkoće i sažimanja (videti tontoizam gore). Međutim, kada se ovo odnosi na lične zamenice, može se izgubiti neophodna specifičnost. Na primer, pesnik mora da odluči da li da u haiku uključi ličnu zamenicu—i kako. Dugo je bilo moderno korišćenje participa sadašnjih—oblika koji se završavaju na „-ing“, koji se ponekad pogrešno nazivaju gerundima—umesto glagola potpunog značenja. Ovo je verovatno odraz činjenice da Japanci po pravilu ne koriste lične zamenice jer se vršilac radnje podrazumeva iz konteksta. Zapadnjacima to zvuči kao da „[neko ili neko drugi] pije“ ili „putovanje [obavlja neko]“. Međutim, samostalni subjekat i glagol obično imaju više smisla u engleskom jeziku. Uporedite ove različite parove reči; objavljene verzije su ispod originala:

autumn wind:
giving my red heels
away

jesenji vetar:
poklanjajući moje crvene
cipele na štiklu

autumn wind:
I give my red heels
away25

jesenji vetar:
poklanjam moje crvene
cipele na štiklu

Valentine’s night—
breaking up
the chocolate heart

noć zaljubljenih –
raskidajući
čokoladno srce

Valentine’s night
we break up
the chocolate heart26

noć zaljubljenih
raskidamo
čokoladno srce

Osim što premošćuje prethodni problem neodređenosti („jesenji vetar poklanjajući moje cipele“), dodavanje određene ličnosti uz glagol radnje u velikoj meri osnažuje ove stihove.

To što se u haikuu javlja lična zamenica ne znači da je on usmeren na ego. Obično se očekuje da haiku bude objektivan i da ne ističe ličnost pesnika, jer ako je pesnik u središtu pažnje haikua, gubi se neophodna objektivnost.

on a dirt road
I notice an approaching
cloud of dust

na zemljanom putu
ja primećujem kako se približava
oblak prašine

Ovaj haiku je dostavljen Modern Haiku-u, ali nije objavljen iz navedenog razloga. „Ja primećujem“ izgleda i nepotrebno i štetno jer postavlja pesnika u središte pažnje.

KAKO DA REČI KOJE BIRATE BUDU SADRŽAJNIJE

Haiku koristi reči da prenese slike. Izbor tačne reči je od suštinskog značaja. Već smo istakli da se slika ili emocija mogu adekvatno izraziti samo rečima. Šta može da učini pesnik kada mu raspoložive reči nisu dovoljne? Jedna od osnovnih tehnika je da postignemo da se ključne reči odnose na neku spoljnu stvar putem aluzija jedne ili druge vrste. To znači da izvesne reči mogu u umu čitaoca da dočaraju neku drugu stvar od filozofskog, književnog, kulturnog ili istorijskog značaja, koja se direktno ne pominje u haikuu.

Kigo (sezonska reč) i utamakura (pozivanja na mesta) su standardne japanske tehnike spoljašnjih aluzija i mogu se prilagoditi za upotrebu u haikuu na engleskom jeziku. Zapadne stilske figure, kao što su uobičajena metafora, poređenje, hiperbola i personifikacija mogu se posmatrati kao unutrašnje aluzije (tj. haiku sadrži i ciljnu i izvornu sliku), ali ih ozbiljni haiku pesnici generalno ne cene mnogo. Ipak, mnogi pesnici koriste uobičajenu metaforu i poređenje, a otvoreno poređenje ili metafora—koju Pol O. Vilijams naziva „nerešenom metaforom“—je verzija produkta japanskog kigoa (rez ili cezura koja haiku deli na dva dela i određuje uticaj fraza u njemu) koja se koristi u haikuu na engleskom jeziku.

Kigo

Kigo, ili sezonska reč, je osnovno pesničko sredstvo u japanskom haikuu, jedno od njegova dva ili tri neizostavna dela. Japanski pesnik primenjuje kigo kao sredstvo za dovođenje u vezu haikua ne samo sa tačnim periodom tokom godine već i kao aluziju na književno delo na koji način se njegov haiku pridodaje kolektivnoj masi svih drugih haikua i druge poezije napisane tokom vekova. U zapadnoj poeziji ne postoji ništa slično kigou.

Poznati primer kigoa kao „vertikalne“ ili istorijske osovine japanskog haikua je Bašoov:

over an entire field
they have planted rice—before
I part with the willow27

na celoj njivi
zasadiše pirinač – pre no što
se rastah od vrbe

Ovaj haiku se odnosi i na izvesno stablo vrbe u selu Ašino gde je nekih 500 godina ranije pesnik Saigjo napisao poznatu waku. „Vrba“ je kigo za rano proleće. Međutim, Bašo je posetio vrbu u leto na šta ukazuje pozivanje na posađen pirinač.

Primena kigoa u haikuu na engleskom jeziku je problematična. Mnogi američki haiku pesnici uporno koriste sezonske reči, ali je njihova funkcija neizbežno drugačija i često nalikuje ispraznoj formalnosti.

clothesline —
from a shirt sleeve
a cicada sing28

konopac za veš –
iz rukava košulje
peva cvrčak

Cvrčak (kigo za pozno leto u Japanu) bi mogao biti predmet haikua sa Novog Zelanda, ali se čini da u ovom slučaju nije upotrebljen da bi pridodao pesmi sezonsku dimenziju ili aluziju. Slično tome, prvi stih u sledećem haikuu nalikuje „pečatu za datum“, koji je potpuno suvišan u društvu dve druge reči za zimu.

winter wind
colder in prison
frost radiates on my window29

zimski vetar
hladniji u zatvoru
mraz isijava sa mog prozora

Utamakura

Slično sredstvo koje je korišćeno u japanskom haikuu da mu proširi značenje je utamakura ili pozivanje na mesta od istorijskog značaja ili istorijske događaje da bi se proširio značaj golih reči u haikuu i otvorilo skrovište asocijacija. Bašo je sve vreme koristio utamakuru, posebno u svojim putnim dnevnicima. Ovo sredstvo je korisno i za haiku pesnike engleskog govornom područja i može se još šire primeniti. Evo dva primera pozivanja na mesta koja obiluju značenjima za sve Amerikance:

False spring
snow
where Custer last stood30

Lažni prolećni
sneg
tamo gde poslednji put stajaše Kaster

Where the Twin Towers stood Harvest Moon.31

Tamo gde stajahu kule bliznakinje žetveni mesec

I još jedan, dobitnik nagrade 2007, koji koristi kigo „letnja trava“, poznat i iz Bašoove pesme, kao pozivanje na mesto u prvom stihu koje se odnosi na nepregledna stada bizona koja su nekada tumarala Velikim ravnicama:

buffalo bones
a wind less than a whisper
in the summer grass32

kosti bizona
vetar tiši od šapata
u letnjoj travi

Ono što bi se moglo nazvati haiku mestom je unekoliko drugačije od utamakure. Pesnici koji koriste haiku za vođenje dnevnika i dobro obraćaju pažnju na vreme i mesto kada se haiku piše, mogli bi da pomenu određeno mesto koje im je važno, kao što je to učinio Gari Hotam u:

rocks
in the ocean’s way
———
Schoodic Point33

stene
preprečile okean
———
Skudik Point

Ovo je sjajno oživljavanje sećanja na zapljuskivanje talasa u Nacionalnom parku „Akadija“, ali izgleda da Hotam ne pokušava toliko da prodre do kolektivne slike koliko da zabeleži svoje divljenje prizoru. Antologija članova Haiku društva Amerike iz 2009. obuhvata haikue vezane za mesto, od kojih su neki, kao što je ovaj, sasvim blizu utamakuri:

Trail of Tears
a soft rain falls
on my cheeks34

Put suza
sitna kiša mi pada
na obraze

U ovim slučajevima vidimo kako pesnici posežu za značenjem izvan golih reči svojih haikua korišćenjem imena mesta koja podstiču kolektivna sećanja i emocije.

Pozivanje na književna dela

I japanski pesnici i pesnici engleskog govornog područja su podjednako skloni da aludiraju na kanonska dela književnosti kako bi doveli u vezu svoje stihove sa mudrošću i opažanjima drevnih naroda. Videli smo kako je Bašo često odavao poštovanje Saigjou a istovremeno da je bilo bezbroj aluzija na Bašoov haiku o starom ribnjaku. Evo još citata/parodija na dve Bašoove (prve po redu) i jedne Isine pesme (ispod njih):

Lonely silence,
a single cicada’s cry
sinking into stone35

Kakva tišina!
U stene se upija
zuka cvrčaka

the silence
a bee is singing
right into rock36

tišina
zujanje pčele prodire
pravo u stenu

summer grasses—
traces of dreams
of ancient warriors.37

letnje trave –
tragovi snova
drevnih ratnika

army blankets—
traces of the warrior’s
wet dreams38

vojnička ćebad –
tragovi pokislih snova
ratnika

The man pulling radishes
pointed my way
with a radish.39

Čovek što bere repu
repom u ruci
pokazuje put

farmer pointing the way
with a shotgun40

seljak pokazuje put
puškom

Sve više vidimo kako haiku pesnici koriste aluzije na kanonsku zapadnu književnost kako bi proširili značenje svojih dela. Često se pozivaju na „Na stanici metroa“ Ezre Paunda, kao i na „Trinaest načina posmatranja kosa“ Volasa Stivensa i „Crvena kolica“ Vilijama Karlosa Vilijamsa. Na primer:

Wet petals
against a black bough —
and my up-turned face.41

Vlažne latice
naspram crne grane –
i moje lice okrenuto naviše

An apparition
in the crowd of white petals
the wet black bough42

Pojava
u gomili belih latica
vlažne crne grane

the fourteenth way
a black bird on this black bough
sings a reckoning, though none may43

četrnaesti način
na koji vrana na ovoj crnog grani
peva o izmirenju, mada ne sme ni na jednom

nothing
depends on
this hyacinth blooming44

ništa
ne zavisi od
ovog rascavalog zumbula

small town Fourth
so much depends
on the fireflies45

gradić Fort
toliko toga zavisi
od svitaca

I američki klasici su popularna meta aluzije, kao što je Longfelouov „Seoski kovač“ i Robert Frostov „Put kojim ne krenuh“:

under the spreading
chestnut tree, two children
playing gameboys46

pod razgranatim
kestenom, dva deteta
igraju gejm boj*

* ime je za porodicu ručnih igračkih konzola koju je razvila japanska kompanija Nintendo.

overtaken
by weeds —
the road not taken47

zarastao
u korov –
put kojim ne krenuh

Haikui obiluju izrazima iz Biblije i Šekspirovih dela. Dva primera:

Through a glass clearly:
a sparrow waging battle
with his reflection.48

Kroz staklo jasno:
vrabac se bije
sa svojim odrazom.

columbine, by any oher name49

kandilice, ma kog drugog imena

U Simply Haiku-u 3:3 (jesen 2005) Susumu Takiguči navodi niz haikua na temu smrti i poziva se na književna dela, između ostalih, Otkrivenje svetog Jovana Bogoslova i Džon Donove Odanosti. „Dan planete Zemlje: varijacije na temu“, sekvenca Džeraldine K linton Lit, ističe ponavljanje refrena, kao što je zvonjenje zvona, na kraju svakog rimovanog haikua. Verovatno aludira na Donov stih: „Ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za tobom“:

sundawn
a flutter of mourning doves,
& poised, light-bathed, one faun
nearby, a bell tolls changes50

zalazak sunca
lepršanje žalosnih grlica,
i spokojan, svetlošću okupan, faun
u blizini, menja se zvuk zvona

Poznato je da je Robert Spis objavio nisku senrjua u stilu Edgar Li Mastersove Antologije Spun Rivera, koju je nazvao „Raskrsnica u Tol Riveru“.51 Spisovi opisi stanovnika tog fiktivnog grada nisu u potpunosti parodija Mastersa, ali skoro da jesu.

Korišćenje aluzija može imati svoje zamke, kao kada se referenca pokaže suviše nejasnom za ciljnu publiku. Na primer, sledeća referenca je meni jasna, ali bi mogla biti nejasana mlađim generacijama:

tugboats moored
to the Marseilles dock —
the Gertrude, the Alice B.52

remorkeri usidreni
u marsejskom pristaništu –
Gertruda, Alis B.*

* https://sr.wikipedia.org/wiki/Alis_B._Toklas

Ova dva ne bih ni primetio da mi nisu strpljivo objašnjena:

New Year’s Eve bath —
I fail to become
a swan53

novogodišnje kupanje –
ne uspeh da postanem
labud

day moon
the only living boy
in Chicago54

dnevni mesec
jedini preživeli dečak
u Čikagu

Haiku Faj Aojagi se odnosi na jedan drugi haiku Sumio Morija, poznatog u Japanu, u kome se njegova žena kupa na dan Nove godine i podseća ga na labuda. Ispod tog haikua je dat haiku Kristofera Pačela koji aludira na pesmu „Jedini preživeli dečak u Njujorku“ Sajmon i Garfankela iz 1970. godine.

Unutrašnja aluzija

Gornja rasprava se odnosi na spoljašnju aluziju, kod koje se izvorna slika nalazi unutar haikua, ali je referenca na nju izvan njega. Postoje mnoga sredstva i u japanskom haikuu i u onom na engleskom koja mogu da prošire značenje reči čak i korišćenjem unutrašnjih referenci, odn. metafore—posebno nerešene metafore—i drugih koje su sadržane u haikuu.

Kako se postizanje efektnog haikua na ma kom jeziku oslanja na tehniku reza (kire na japanskom), koja dovodi do jukstapozicije slika kojima se vrši unutrašnje poređenje, važno je da, prvo, postoje dve slike i drugo, da se one na neki način mogu porediti. Verzija data prva po redu je bila originalna i ona koje je objavljena, ali bih voleo da sam izoštrio dve slike kao u verziji ispod nje:

smell of asphalt
tells of summer’s
beginning55

miris asfalta
kazuje da počinje
leto

asphalt smell
the start
of summer

miris asfalta
početak
leta

Činilo mi se da naredni haiku ovakav kakav je dostavljen nema jasno izraženu drugu sliku zbog čega potencijal haikua nije došao do izražaja. Autor se pojavio sa „žutim noćurkom“, biljkom koja je rasprostranjena u oblasti u kojoj živi, slikom koja se činilo da pridodaje izuzetnu dimenziju haikuu.

through open range
the blackened windows
of a prison bus

kroz otvoreni poligon
pocrneli prozori
zatvorskog autobusa

evening primrose
the blackened windows
of a prison bus56

žuti noćurak
pocrneli prozori
zatvorskog autobusa

Danas se ne piše mnogo haikua koji koriste metaforu ili poređenje onako očigledno kao što su to činili Karo de Vris i Eteridž Najt, respektivno:

Mock orange is snow,
ruby-throated hummingbird
sledding over it.57

Lažna narandža je sneg,
crvenovrati kolibri
klizi po njemu.

Eastern guard tower
glints in sunset; convicts rest
like lizards on rocks.58

Istočna kula stražara
svetluca na zalazećem suncu; osuđenici se odmaraju
kao gušteri na kamenju

Primedba upućena haiku pesnicima koji pišu ovakve pesme je da ih, u pokušaju da prošire značenje slika, predstavljaju kao nešto što one nisu: lažna narandža nije sneg a osuđenici nisu gušteri. Prekršen je haiku princip objektivnosti.

Unutrašnje poređenje: kire

Tehnika reza—kire—koja služi da dovede do unutrašnjeg poređenja slika ili fraza, što je od suštinske važnosti za haiku, sama po sebi je neka vrsta metafore. Čitaocu se daju dve stvari—slike ili fraze—i podstiču se da ih uporede ili suprotstave. U suštini pesnik kaže: „Uočavam neko značenje izvan očiglednog u Slici A; suština se može izraziti kao Slika B; možete li da shvatite tu vezu? Ne da kažete da je A = B (metafora) ni da je A kao B (poređenje), već da je kao sugerisana, ili nerešena, metafora“. I u „mirisu asfalta“ i u „žutom noćurku“ suštinski element unutrašnjeg poređenja je osnažen utvrđivanjem reza između dve slike.

Više-manje prikladne za haiku—ali često korišćene—su druge zapadne stilske figure, kao što su sinegdoha (kojom se celina predstavlja jednim delom) i zeugma (reč koja modifikuje druge reči na drugačiji način).

a new blue shirt
leaves this solitary house
to go wife hunting59

nova bela košulja
napušta ovu samotnu kuću
da ide u lov na ženu

Running
across the meadow …
stream and six-year-old.60

Jure
livadom ...
potok i šestogodišnjak

Jasno je da košulju Džejmsa Tiptona treba shvatiti kao nešto mnogo šireg značenja, odnosno njega samog, dok se u drugom haikuu značenje reči „running“ (jure) pojačava time što se odnosi i na potok i na dete.

Nalik zeugmi su stilske figure u kojima se reč koja opisuje jednu sliku u umu čitaoca proširuje na drugu sliku. Ovo nazivam prenošenjem kao u senrjuu Karol Montgomeri:

honeymooners
… fondling
their menus61

mladenci
… miluju
svoje jelovnike

Ponekad u ovakvim slučajevima haiku pesnik želi da pojača značenje svojih reči ali na pogrešan, nejasan ili dvosmislen način, možda da bi podstakao čitaoca u nalaženju značenja pesme. Pošto ovakve tehnike oskrnavljuju shvatanje da je haiku način komunikacije, nisam siguran da je namerna dvosmislenost uvek poželjna, ali je ona sada zacelo postala trend u pisanju haikua na engleskom jeziku. Naredni haiku je osvojio prvo mesto na „Shiki Internet Kukai“-ju i izabran za objavljivanje u antologiji „Red Moon“:

moon in the lilies
she asks me
to stay the night62

mesec međ ljiljanima
ona me moli
da prenoćim

pa je jasno da svi ne brinu zbog neodređene „ona“ u drugom stihu. To što znam da je pesnik ženskog roda, međutim, ne razjašnjava mi mnogo jer se i dalje mučim da odredim da li je „ona“ majka, ćerka, sestra, ljubavnica—ili ko tačno. Donekle mi se dopada ta dvosmislenost, ali više mojih kolega-urednika smatra da je ovakva mistifikacija nepoželjna u haikuu.

Drugi, efektivniji slučaj, je sledeća poznata pesma. Devedeset devet posto čitalaca ne bi razumelo ovaj haiku sam za sebe i bez ikakvog konteksta:

cockscombs
there must be 14 or 1563

petlove kreste
mora da ih 14 ili 15

Ako znate da je pesnik bio Šiki—i ako znate ko je bio Šiki i da je bio vezan za postelju i nepokretan zbog mučne tuberkuloze kičme nekoliko poslednjih godina života—možda ovaj haiku počinje da dobija neki smisao. Možete sebi predstaviti bolesnika kako se teškom mukom dovlači do prozora da vidi šta se dešava u njegovoj bašti.

Pogrešno upućivanje je, naravno, okosnica senrjua. Prvi deo pesme pokreće um u jednom pravcu dok nas drugi, obično donet na komičan način, zatiče iznenađenim—„aha! trenutak“, jasno izražen:

nude beach
his enormous
sand castle64

nudistička plaža
njegov ogroman
zamak od peska

O ovoj vrsti disjunkcije, posebno o haikuu Džima Kejšna

my fingerprints
on the dragonfly
in amber65

otisci mojih prstiju
na vilinom konjicu
u ćilibaru

se poslednjih godina u književnim tekstovima mnogo raspravljalo. Ovde se čitalac pogrešno usmerava da uporno razmišlja kako se otisci prstiju mogu naći na vilinom konjicu. Haiku kritičar Ričard Gilbert je utvrdio nekoliko desetina vrsta disjunkcije koje se koriste u haikuu da bi dovele do naglog proširenja značenja i, nadamo se, proširenja značenja reči haikua.66

POGOVOR

Da rezimiramo: reči su osnovni gradivni materijal haikua. Kod odabira reči haikua pesnik se suočava sa tri ključna zadatka: prvi, da izabere što je moguće manje reči—samo one koje su аpsolutno neophodne; drugi, da odabere tačne reči tačnog značenja i treće, gde je to potrebno, da proširi značenje reči putem konotacija i tropa. Veština haiku dikcije postiže se čitanjem i proučavanjem, a i primenom stečenih znanja.

 

Napomene

1 Steven E. Cottingham in Modern Haiku 38:1 (Winter–Spring 2007).

2 Tony A. Thompson in Modern Haiku 38:3 (Autumn 2007).

3 Not published.

4 Frank Ankenbrand, Jr., in American Haiku 1:1 (1963).

5 Truth Mary Fowler in American Haiku 5:1 (1967).

6 Aurora Antonovic in Modern Haiku 38:3 (Autumn 2007).

7 Randy M. Brooks and Shirley Brooks, In Her Blue Eyes: Jessica Poems (Decatur, Ill.: Brooks Books, 1998).

8 W F Owen in Tinywords [Internet], Sept. 20, 2002.

9 Michael D. Welch in Modern Haiku 39:1 (Winter–Spring 2008).

10 Edward J. Rielly in Modern Haiku 39:2 (Summer 2008).

11 Elsie Canfield in Shiki Internet Kukai, 10/3/99 (kigo: “acorn”), 2nd place.

12 Bashō in Grass Sandals: The Travels of Bashō. Trans. Dawnine Spivak (New York: Atheneum Books for Young Readers, 1997).

13 Robert E. Major in Frogpond 18:3 (Autumn 1995).

14 John Barlow in Simply Haiku [Web] 5:2 (Summer 2007). “Whitethroat” is the variant Barlow used.

15 Dan Schwerin in Modern Haiku 38:2 (Summer 2007).

16 Marilyn Appl Walker in Modern Haiku 38:3 (Autumn 2007).

17 J. W. Hackett, Haiku Poetry: Volume Four: Original Verse in English (Tokyo: Japan Publications, Inc., 1968). New revised edition, 46.

18 James W. Hackett, A Traveler’s Haiku: Original Poems in English (Tokyo: Hokuseido Press, 2004), 60.

19 Elizabeth Searle Lamb, “A Sequence from Lagos, Nigeria,” Frogpond 4:4 (1981).

20 Anne McKay, Toccata (Vienna, Md.: Wind Chimes Press, 1997).

21 Anne McKay in Wind Chimes 2 (1981).

22 Cor van den Heuvel, The Window-Washer’s Pail (New York: Chant Press, 1963).

23 George Swede and Randy Brooks, eds., Global Haiku: Twenty-five Poets World-wide (Northumberland, England/Oakville, Ont.–Niagara Falls, N.Y.: Iron Press/Mosaic Press, 2000).

24 Emily Romano in Modern Haiku 26:3 (Fall 1995).

25 Jennifer Gomoll Popolis in Modern Haiku 38:3 (Autumn 2007).

26 Collin Barber in Modern Haiku 39:1 (Winter–Spring 2008).

27 Bashō in Makoto Ueda, Bashō and His Interpreters (Stanford, Calif., Stanford University Press, 1992).

28 Carol Markwell in Elizabeth Crayford, ed., Catching the Rainbow (1996 New Zealand Poetry Society International Competition Anthology).

29 Prisoner No. 49873 West of the Mississippi in Persimmon 2:1 (Fall 1998).

30 Shane Bartlett in Frogpond 28:3 (Fall 2005).

31 Alexis Rotella in dew-on-line 3 (2002).

32 Chad Lee Robinson in The Heron’s Nest 9:3 (September 2007).

33 Gary Hotham in Whirligig 2:2 (November 2011).

34 Jayne Miller in Joseph Kirschner, Lidia Rozmus, and Charles Trumbull, eds., A Travel-worn Satchel (HSA Members’ Anthology 2009), 39.

35 Bashō, Narrow Road to the Interior and Other Writings by Matsuo Bashō. Trans. Sam Hamill. (Boston: Shambhala, 2000).

36 Raymond Roseliep, Light Footsteps: Haiku (La Crosse, Wis.: Juniper Press, 1976), 2.

37 Haruo Shirane, Traces of Dreams: Landscape, Cultural Memory, and the Poetry of Bashō (Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1998), 238.

38 David Cobb in Blithe Spirit 11:3 (September 2001).

39 Carlos Colón, Haiku Light Web site (accessed September 2001).

40 Issa in Robert Hass, ed., The Essential Haiku: Versions of Basho, Buson, and Issa (Hopewell, N.J.: Ecco Press, 1994), 156.

41 M. K. Kulikowski, “After Ezra Pound,” Dragonfly 3:2 (April 1975).

42 George Swede in Acorn 12 (Spring 2004).

43 Gerard Smith in Hummingbird 3:2 (March 1993).

44 Ruby Spriggs, Sun Shadow, Moon Shadow: Haiku, Graphics and Calligraphy (1986).

45 Joan Klontz in Acorn 5 (Fall 2000).

46 Michael Ketchek in Black Bough 9 (1997).

47 Carlos Colón in Haiku Headlines 111 (10:3, June 1997).

48 David Caruso in Monostich [blog], April 8, 2013 .

49 J. W. Hackett, Haiku Poetry: Volume Three: Original Verse in English (Tokyo: Japan Publications, Inc., 1968), 13.

50 Geraldine Clinton Little, “Earth Day: Variations with Theme,” Frogpond 14:2 (Summer 1991).

51 Robert Spiess, The Bold Silverfish and Tall River Junction (Madison, Wis.: Modern Haiku Press, 1986).

52 H. F. Noyes in Nina A. Wicker, Peggy Willis Lyles, and Kenneth C. Leibman, eds., Dreams Wander (HSA 1994 Members’ Anthology), 33.

53 Fay Aoyagi in The Heron’s Nest 5:4 (April 2003).

54 Christopher Patchel in Modern Haiku 37:3 (Autumn 2006).

55 Jeanette Cheung in Modern Haiku 38:3 (Autumn 2007).

56 Karen Cesar in Modern Haiku 39:2 (Summer 2008).

57 Carrow De Vries, Passing Butterflies (El Rito, N.M.: S. Nishiguchi Art Publications, n.d. [1967?]).

58 Etheridge Knight, Poems from Prison (Detroit: Broadside, 1968), 19.

59 James Tipton, Proposing to the Woman in the Rear View Mirror: Haiku and Senryu (Baltimore, Md.: Modern English Tanka Press, 2008), 16.

60 Derth Rose Obbink in Haiku West 5:2 (January 1972).

61 Carol Montgomery in Modern Haiku 22:3 (Fall 1991).

62 Francine Banwarth, Shiki Internet Kukai May 2008 (kigo: “lily”), 2nd place; Jim Kacian et al., eds. White Lies (Red Moon Anthology 2008), 12.

63 Shiki in Shiki-Kinen Museum English Volunteers, ed. and trans., If Someone Asks … (2001), 56.

64 John Stevenson, Gerald M. Brady Awards for Senryu (Haiku Society of America, 1996), 3rd place.

65 8th International Kusamakura Haiku Competition (2003), Nyūsen (3rd Prize, selected by judge Richard Gilbert) and contest results booklet, 50.

66 Most recently, Richard Gilbert, The Disjunctive Dragonfly: A New Approach to English-Language Haiku (Winchester, Va.: Red Moon Press, 2013).

 

Prvi put objavljeno u Frogpond-u, 38:2 (proleće/leto 2015), str. 96-117.

 

Prevedeno uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić