Željko Funda: Nagrada Graševina za 2015. godinu

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Jane Reichhold: Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Robin D. Gill, SAD

 

Haiku pesme o muvama!

◎ normalizacija kompozitnog prevoda ◎

Nisam pisao „Haiku pesme o muvama!“ zbog toga što me one privlače ili ja njih. Nisam kao onaj engleski gospodin opsednut njihovom navodnom sposobnošću da se kreću jedna za drugom, koji je sproveo neke od prvih modernih naučnih eksperimenata u istoriji (Pronađite ga u Obrijevim „Životima“). Uglavnom sam želeo da ukažem na zabludu tzv. patetične zablude, uz izvesnu pomoć Isinog čuvenog haikua o muvi, koji u Blajtovom prevodu iz 1952. glasi: Do not hit the fly! / See how it wrings its hands, / its feet! (Ne ubijaj muvu! / Vidi kako krši ruke / krši noge!). Prvo poglavlje donosi 15 prevoda 14 prevodilaca (dva Blajtova) i detaljno objašnjava kako ne mogu a da se ne razlikuju od originala, u kome muve trljaju ruke i noge jer je to trljanje istovremeno i činjenica i uobičajeni idiom za prosjačenje milosti ili moljenje, a u leksikonu na engleskom jeziku su ruke rezervisane za primate. Pedagoški govoreći, samo to poglavlje vredi bar dva Vajnbergerova „Devetnaest načina posmatranja Vang Vei“ (čitava knjiga), jer će pažljivog čitaoca podučiti da prevodi moraju da iskrivljuju naše shvatanje toga zašto bi trebalo da budemo obazrivi kada procenjujemo druge kao naivne, izveštačene, bezvezne ili dragocene A razlog zbog koga sam odlučio da završim ovu knjigu pre desetina drugih koje valja privesti kraju je bio taj što sam utvrdio nešto u vezi sa poreklom Isinog haikua (veza sa senrjuom) i želeo da to objavim. Ali to ostavljam haiku pesmama o muvama! Usredsredimo se ovde na kompozitne prevode.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

築山は人の手つたふわらびかな 千代

chikusan wa hito no te tsut[d]au warabi kana – Čijo, 1775.

(chiku-mt.-as-for, people’s hands transmit/pass-along bracken ‘tis/!/?)

kroz paparat
iz jedne u drugu ruku
Čakusan

 Čakusan
paprat pomaže
ljudima

Čakusan
penjemo se ruka za rukom
kao paprat

Čakusan
ruku pod ruku ljudi
i paprat

Uporedite, ako želite, različita tumačenja sa navedenim: „Chiku-mount-as-for, people’s hands transmit/pass-along bracken ‘tis/!/?“ Da sam se usudio da nastavim i promenim mesto planine u sintaksi da bih dobio više značenja „kane „‘tis/!/?“, bilo bi mi potrebno još prevoda:

kakva paprat!
ovde na Čikusanu ona
nam pomaže

da li to paprat
pomaže ljudima
na Čikusanu?

Čijin haiku se poigrava bukvalnim značenjem idioma za pomoć, tetsudau (prenošenje rukama), a kompozitni prevod omogućava da se to izrazi na engleskom. U „Haiku pesmama o muvama!“ čitavo poglavlje je posvećeno rukama paprati, jer je ovaj trop nastao pre ruke muve. O čemu govorim? Ono što Englezi nazivaju glavom kao u violinskoj paprati, Japanci nazivaju rukom. Izgledaju kao pesnice koje se zatim otvaraju kao što čine ruke. Kako se ove „ruke“ odlamaju (da bi se jele), ima mnogo patetičnih starih haikua o mladoj paprati (Adiantum, koja se zove i kujaku-shida ili „paun paprat“). Čijin haiku stavlja nežan ženski pečat na Teitokuov „Ruke paprati / Nadmašile stonoge / na planini Kurama (mukade yori warabi-te ôshi kurama-yama), koje, za razliku od stonoge, imaju ogroman broj ruku. Imajte u vidu da je možda potrebno još više tumačenja ako pretpostavimo da se Čijo poigravala sa imenom planine i ako uzmemo u obzir činjenicu da ova paprat može biti ime devojke. Pada mi na pamet beskrajno mnogo alternativnih tumačenja, mada nisam toliko njih upotrebio u „Haiku pesmama o muvama!“ jer bi nas to previše udaljilo od teme.

izgradnja planine
ovde nam devojačka paprat
svima pomaže

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Gore sam podrobno objasnio “Haiku pesme o muvama!” Ono što sledi je direktno iz knjige.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

つままれて手をする蝿の命かな 嘯山 葎亭

tsumamarete te o suru hae no inochi kana – Šozan, 1801.

(pinched [between fingers], hand/s-rubbing fly’s/flies’ life/lives!/?/‘tis)

dok ima života …
već uhvaćena muva
trlja ruke

jadna muva

muva
koju uhvatih, krši ruke:
dragi živote!

 jadan kradljivac

uhvaćena, trlja
ruke jer život je život
čak i za muvu

Bilo da se tumači kao metafora ili opis, ova pesma, nastala skoro vek pre Ise i njegove pesme o muvi (Šozan je živeo dugo), ima mnogo toga zajedničkog sa njom. Inochi kana je lepa fraza koja može da se prevede na mnogo načina: „ovaj život!“, „o bože!“, „znači mi/joj život“, „to će mi/joj biti kraj“. Mislim da Šozan hoće da kaže da se radi o pitanju života i smrti muve, što i jeste. Kako ne mogu da zamislim da bi muva priklještena između prstiju trljala nožice, sumnjam da je moj prvi prevod tačan, mada je to zato što nije zadržao „život/životi muve/muva“. Kao i obično, teško je da se u engleskom zadrži dvoznačnost života, verovatno i muve i pesnika. Čitav haiku je modifikacija „života“ (inochi) koji ne može da se adekvatno poveže (tj. život muve koja trlja ruke dok je priklještena!) na engleskom a da se ne izokrene sintaksa u kojoj se život navodi na kraju.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

蝿一つ打てはなむあみだ仏哉 一茶

hae hitotsu utte wa [utteba?] namuamidabutsu kana – Isa, 1827.

(fly one, hit-as-for[or, if/when] “namuamidabutsu” [deo sutre]!/?/‘tis)

svaku muvu
koju mogu da ubijem
blagoslovim

namuamidabutsu

svaka muva
koju ubijemo prima
blagoslov

srećna smrt

svaka muva
ubijena zavređuje
sutru

za svaku muvu
koju ubijemo, još jedan na-mu-
a-mi-da-bu-tsu

Kada je nejasno ko je glavna ličnost, opšte pravilo u haikuu je da se pretpostavi da je to prvo lice. U tom slučaju, Isa je taj koji ubija i blagosilja kod prvog i poslednjeg tumačenja. [„može“ je dodato jer znamo da ju je Isa promašio]. Ali opšte pravilo nije zakon, pa ne isključuje druge mogućnosti.

namuamidabutsu!

svaka muva
koju ona ubije prima
moj blagoslov

namuamidabutsu!

svaka muva
koju ubijem uživa
njen blagoslov

namuamidabutsu!

blagoslov
za svaku musca maledicta*
koju ubijemo

Kad neko kija, dobije gesundheit, šta god to značilo. Držimo se ovog izraza koji ne umemo da izgovorimo, još manje da razumemo, jer konkretan blagoslov za tako tričavu tragediju - ako se to što se nakratko ostaje bez daha i slini može tako nazvati - je preteran. Bolje da se upotrebi strana reč. Na-mu-a-mi-da-bu-tsu se zasniva na sanskritu i ispisuje kineskim simbolima koji počinju sa „jug-ne“ (namu) a završavaju sa „buda“ (butsu). Deo između nije tako lak. Preskočićemo ga. Dovoljno je reći da se uzvikuje slog po slog a cela fraza se može prevesti (prema mom rečniku „Kenkyusha“): 1) „Iskreno verujem u Amida Budu.“ 2) „Spasi nas, milostivi Budo!“ 3) „Nek počiva (njegova duša) u miru!“ 4) „Slava [koje god ime sutre je umetnuto]“. Svih mojih prvih šest prevoda Isine pesme pretpostavljaju treće od ovih značenja, kojim se nejasnom rečju blagosilja mrtva muva. Mnogi Japanci sa kojima sam se konsultovao smatraju da je drugo značenje verovatnije:

grešnici

sa svakom muvom
koju ubijemo, uzvikujemo
spasi nas, bože!

mea culpa

za svaku muvu
koju ubijem, molitva: neka se
Bog smiluje!

starozavetni budizam

svaku pogođenu muvu
prati molitva, bože
ne udaraj po meni!

molitva ubice

za svaku pogođenu muvu
molba: smiluj mi se
bože!

ubice kukavice

sa svakom muvom
koju ubijemo, molitva za
zagrobni život

Ili je možda bolje da ne mislimo da je molitva upućena bilo muvi bilo muholovci nego i jednoj i drugoj a sve u našem području ubijanja u svetu. Kao što dva novinara ističu, kako je deo verovanja Čiste zemlje da smo mi i drugi u krajnjoj liniji jedno, blagosiljanje muve (da njena duša požuri) je dobro i za karmu muholovke. Ostavljam dalja tumačenja i pesničke permutacije „ja“, „on“, „ona“ ili „mi“, kako vam drago, čitaocu. „Bože, spasi nas! se može prevesti na japanski kao „Milostivi Budo!“ ili na engleski na razne načine, sve do „dragi Bože!“ Nema potrebe za kreativnim parastihom.

引導を渡して呉れと後れ蝿 痾窮

indô o watashite kure to okurebae – ∀ Q 27. 8. 2001.

(pull-road [death instructions] give please [says] dying/defeated-fly)

molim za blagoslov
kaže dok umire
musca maledicta

konačno ucmekana
hrabra musca maledicta
prima poslednji obred

molim te, zadaj mi
coup de gráce, kaže
muva na samrti

Indô su „poslednje reči koje sveštenik upućuje duši pokojnika na pogrebu“, odnosno davanje „uputstva za prelazak u drugi svet“. Ovakve reči ne bi trebalo trošiti na mene, jer ne mogu da zapamtim uputstva ni živ, a teško da bi mi smrt poboljšala pamćenje! Idiomatsko značenje indô-a moglo bi da bude coup de gráce (smrtni udarac). Japanski veznik takođe služi da ukaže da je nešto rečeno a da nije upotrebljen antropomorfni glagol „reći“. Ipak, ovaj haiku je glup. Previše je i to što muva može da govori, a tek mrtva muva? 痾窮, poznat i kao ∀ Q, kaže da je to napisao u ranoj fazi, tj. kao maloletnik. Rekao bih da je nevešto napisan, ali ako je ∀ Q bio dovoljno hrabar da ga objavi, zašto ga ja ne bih ovde uključio?

Kako imamo malo mesta na vrhu strane, dozvolite mi da čitaoca podsetim da ne bi trebalo da razmišlja o muvama, već o tome da li su višestruki prevodi, bar nekih haikua, dobri li ne i da li je zanimljivo korišćenje više njih kao ilustracija kompozitne celine.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

人間の道徳蝿と相容れず 剣花坊

ningen no dôtoku hae to ai-irezu – Kenkabo (19-20. vek, senrju )

(humans’ morality: fly/flies-with meet/blend-include/accept-not)

Muve / Su isključene / Iz ljudske moralnosti – pr. Blajt

nespojivo

ljudska moralnost
ne ostavlja mesta
za muve

zašto nam je potreban zen

muve prave
haos od ljudske
moralnosti

Ne uzimam Blajta u obzir jer nije u pravu. Jasno je da je senrju o nespojivosti (ne isključenju) i prilično sofisticirana izjava. Ne radi se o tome da muve čine ono što ljudi ne mogu da tolerišu, već da im dosađuju, primoravaju ći ih tako da ih ubijaju a to je mrlja na moralnom sistemu po kome se na mržnju i oduzimanje života zvanično gledalo sa neodobravanjem. Muve nas prisiljavaju da izdamo sami sebe. Zbog njih je skoro nemoguće da budista bude dobar budista. Kao što smo videli, Isa je napisao kako je udario hotoke, kip Bude, dok je udarao muvu. Keigu daje parastihove u čistijem filozofskom stilu, uključujući ideju Kenkaboa:

蝿打てば即ち仏打ちにけり 敬愚

hae-uteba sunawachi hotoke uchi-ni-keri – Keigu

(fly-strike-if/when, namely, buddha hit [nedvosmislen /perfekt])

kada udarimo
muvu, udarimo lice
bude!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

蝿ハにげたのにしづかに手をひらき 柳樽

hae wa nigeta no ni shizuka ni te o hiraki – Janagidaru, 16. vek

(fly fled/escaped-though, quietly hand[obj] [he/she] opens)

pažljivo otvara
ruku, ali tamo muve
nema

Ovaj senrju je iz istog niza za koji mislim da je uobličio Isinu čuvenu pesmu o muvi. Upotrebio sam treće lice jer kada je u senrjuu subjekat jasno naznačen, on je skoro uvek ta osoba [za razliku od haikua kod koga je najčešće prvo lice]. Jednostavan prevod dosledan sintaksi mogao bi biti „muva pobeže a ipak on mirno otvara ruku“. Blajtov prevod je bio uzdržan a ipak prenaglašen dvostrukim pridevom: „Muva pobeže / Ali on otvara ruku / Vrlo, vrlo polako. Više volim da se poigravam idejom. Još parastihova:

muva pobeže
on pažljivo otvara
ruku

  muva se
retko nađe u ruci
lagano otvorenoj

praznina
ruke koja je trebalo da
drži muvu

 njegova lagano
otvorena ruka ne otkriva
muvu

Prvi parastih je u direktnom stilu senrjua. Sledeći je aforističan, stil koji se retko sreće u senrjuu ili haikuu. Ako ste doživeli tu prazninu, znate da bi treći mogao biti haiku. Poslednji potpuno izokreće sintaksu originala, menjajući opis toga kako ljudi reaguju na logičnu šalu. Striktno govoreći, nije ni haiku ni senrju. Mislim da sam došao na tu zamisao čitajući o zabavi „toe-bidding“ u Severnoj Floridi na kojoj se čovek, koji otkriva da je jelo koje je nameravao da jede nestalo, našalio da ga ne zanima piletina koja je bila već piletina koja jeste (ili tako nekako u etnografskom i književnom remek-delu „Mule i ljudi“ (Of Mules and Men) ili autobiografiji „Tragovi na prašnjavom putu“ (Dust Tracks on a Dirt Road) Zore Nil Harston. [Šta je „toe-bidding“? Žao mi je, neću vam reći. Morate da pročitate njene dokumentarne knjige!]

老の手や蝿を打さい(へ)逃た跡 一茶

oi no te ya hae o utsu sae nigeta ato – Isa, 1827.

old/elderly hand!/: fly/flies hits-even-though, fled after/spot

moja stara ruka
udara baš tamo gde
beše muva

Budimo realni, ubijanje muva nije što i ubijanje komaraca ili hvatanje miševa pomoću mišolovki. Imamo pokretan cilj, ne samo živ već i dovoljno živahan da ispolji osobinu tamo!-ne tamo! dostojnu kvantne fizike. Da li bih pogrešio ako kažem da za sve one koji nisu uživali u lovu, ubijanje muva muholovkom mora da je bila igra onih dana pre video i drugih elektronskih igara veštine. Zapravo, mogli bismo ga nazvati prototipom svega onoga sa čim se pojavio „Sony et al“. Prva Gamestation© je bila muholovka. I on je mogao da upravlja kompletnom svesnošću=prazninom duha igrača. Sada je jedno pravilo svih igara da ne možemo uvek da pobeđujemo (Ovo je testirano na svim vrstama ptica i zveri: uporniji su ako im se ne dozvoli da svaki put pobede). Drugim rečima, da nikad ne promašimo, manje muva bi bilo ubijeno. A ipak, nema onoliko promašaja zabeleženih u haiku pesmama koliko bi moglo da se zamisli. Isa se može pohvaliti lavovskim delom. Ali pre nego što posegnem za drugima, hajde da se još malo poigram sa poslednjim:

Pokušajte: old/elderly hand!/: fly/flies hits-even-though, fled after/spot –

moja stara ruka
čak i kada zamahne
nema muve

stara ruka
kada udari, udari
muvu koja je bila

stara ruka
udara muvu, pa dobro
gde je bila

moja stara ruka
nije da ne pogađa muvu(a) se
samo pomeri

ova stara ruka
ne promašuje – udara baš
gde je muva bila

pravo mesto
pogrešno vreme – stara ruka
juri muvu

Ne pokušavam da samo pametujem sa mojim „bila“ a i drugim marifetlucima. Osobenost engleskog jezika je odgovorna za moje usiljene prevode. U engleskom životinja (ili mašina) ima ili ostavlja trag. Japanska reč ato (homofona sa još jednim heterografskim ato-m koje znači „posle/ sledeći/ naredni“) je fleksibilnija jer to znači sve ovo a i može da znači nešto što možemo samo opisati kao „mesto na kome je nešto bilo“. Drugim rečima, muva je bila tamo, ali ne tada. Pretpostavljam da je spora ruka Isina, ali može biti i nekog drugog. [Da kažem da mi je tumačenje u sredini najomiljenije, jer je muva objekt glagola (ne) „pogoditi“ a subjekt glagola „pomeriti se“ – primećujete li? – nešto što je uobičajeno u tradicionalnoj japanskoj poeziji, posebno vaki (5,7,5,7,7) u kojoj je igra reči/stožer u središnjih 5 slogova.]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

うつ手を感じて街の蝿うまくにげた 山頭火

utsu te o kanjite machi no hae umaku nigeta – Santoka, 1940.

(hitting-hand/s[obj] feel/sense/s town-fly/ies[subj] skillfully fled/escaped)

gradske mrlje

the flies in town
skillfully read and
beat my hand

muve u gradu
vešto pročitaše i
udaraju mi ruku

Prošlo vreme – običnim narodnim jezikom, nešto retko u haikuu – može da znači da je pesnik upravo prošao kroz grad i, naišavši na muvu koja ne beži tako brzo, osvrće se na muve u gradu. Još nekoliko parastihova: [Zašto „još? Obratite pažnju na „pročitati“ umesto „osetiti“ i „udariti“ umesto „pobegla“.]

pismenost

pročitavši mi ruku,
gradska muva se dade
u veliko bekstvo!

adaptacija

kad osete ruke,
gradske muve su vešte
u bekstvu

sofisticiranost

gradska muva:
majstor u veštini
bežanja

Poznavanje nečeg možda ne dovodi do potcenjivanja, ali nas čini opreznim. Svima nam je poznata razlika između životinja koje su bliske ili nisu bliske sa čovekom. Ukoliko nisu pripitomljene, one koje „nas“ poznaju, beže, a one koje nas ne poznaju su oprezne, jer obično mogu stradati.

生き残る蝿がわたしをおぼえている 山頭火

ikinokoru hae ga watashi o oboeteiru – Santoka, 1940.

(living-remain/surviving fly/ies-the me[obj] remembering)

the flies
that survive
remember me

muve
koje su preživele
sećaju me se

Santokini haikui ne dolaze do kritične tačke sa muvom/muvama, onako kako to čini mnogo više tradicionalnih haikua [ili vaka] gde bi se sve drugo u pesmi izmenilo. Paradoksalno, pretvaranjem muve u predmet prozaične rečenice i, umesto toga, fokusiranjem pažnje na ponašanje, Santoka izbegava da od muve načini predmet pesme, završavajući je glagolom, kao što se čini u običnom japanskom govoru, bez tolikog pridržavanja haiku konvencije (što bi, u najmanju ruku, dovelo do konjugacije glagola na način kako se to čini u haikuu). Njegov drugi haiku o „muvama koje su preživele“ čini se da postavlja hipotezu na mehanizam prirodne selekcije pametnih gradskih muva u njegovom prethodnom haikuu.

Trebalo je da bolje razmislim pre nego što sam skratio pesnikov drugi haiku kao što sam učinio sa gornjim Santokinim haikuom. To je zato što je on napisao mnogo prekratkih haikua. Ovo nije jedan od njih, ali sam morao da učinim ono što sam učinio da bih se držao još jedne Santokine specifičnosti. Koristio je veoma običan jezik. Ma šta da se doda, izneverilo bi njegov stil. Ne znam kako tačno da nazovem ovakav prevod.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

とく逃げよにげよ打たれなそこの蝿 一茶

toku nigeyo nigeyo utare na soko no hae – Isa, 1827.

(quickly flee! flee! swat/hit-get-not! hit-get-not! over-there’s fly)

opomena muva

gubi se!
beži! nemoj da te
ubiju, muvo!

hej, ti tamo!

bolje beži!
brzo, muvo, muvo!
nemoj da umreš!

ako te muholovka
ne ubije

beži, muvo, beži!
odleti i živi
do smrti!

ovde je nesigurno

brzo, muvo
beži! nemoj da umreš
zbog mene

poslednja opomena

beži, muvo!
ne daj da te
ubijem!

Da je Mama guska
(a ne Kiku)
imala muholovku:

Beži, muvo! Leti!
Vrati se da se igramo
neki drugi dan!

Bio sam u iskušenju da pomislim da se ovim „nemoj da te on (ili ona) ubije!“ Isa možda ismevao krvožednom prijatelju ili istrebljivačkom pohodu njegove žustre žene Kiku. Ovo se čini verovatnijim nego da je upozoravao muvu da mu se ne približava (osim ako ovo nije pisao pripit). Sem toga, Isa ima sličan haiku u kome govori jednoj odbegloj ptici da se brzo izgubi u prolećnoj magli [Beži brzo / Beži! Nemoj da te pogode, / Leti preko!]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

さはぐなら外がましぞよ庵(の)蝿 一茶

sawagu nara soto ga mashi zo yo io no hae – Isa, 1827.

(disturb [others] if, outside is better [+d vostruki nagl .]!/: hut’s fly/flies)

ultimatum

ako hoćeš
da se glupiraš okolo, onda
se gubi, kućna muvo!

kućna pravila

ako hoćeš
da jurcaš okolo, kućna muvo,
izlazi napolje!

ako bi
da se glupiraš, napolju je bolje
izleći iz moje kolibe

izbacivač

mangupiraš li se,
muvo, najbolje bi bilo
da se gubiš!

cimeri

samo se ti tako ponašaj, muvo,
i, tako mi boga, bolje bi ti bilo
da se gubiš!

Pomenuta goropadna muva je verovatno jedna vrsta koja ponekad uleti u kuću i jurca po njoj kao trkačka kola po košarkaškom terenu [na Havajima je zovemo banzai muva]. Ne znam da li je kućna muva prava reč. „Kolibina muva“ ne vrši posao, kao što se može videti iz prevoda u sredini, „izleći iz moje kolibe“ je predugačko i besmisleno. [dvostruki naglasak na „tako mi Boga“]

Kao što je već jasno čitaocima „Haiku pesama o muvama!“, Isa je bio poznat po obraćanju muvama čak i kada nisu bile životno ugrožene. Mislim da je obeležje zdravog antropomorfizma, ako zahtevate da se označi odnos, stvaran ili zamišljen, sa životinjom koja nije humana, je da on može biti koliko prekorevajući toliko i pun ljubavi. Mislim da svi to znamo, mada toga možda nismo svesni. Ako su ljudi (bili ili ne bili pesnici) često osporavani zbog antropomorfizma, patetične zablude, to je zbog pretencioznosti i sažaljenja koje pokazuju kada ispoljavaju naklonost prema tim stvorenjima, ali retko, ako ikada, zbog toga što ih grde ili udaraju nogom u guzicu … tj. rep!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

夜の蝿人を忘れて何処へか 之房 新選

yoru no hae hito o wasurete izuko e ka – Šibo, 1773.

(night’s fly/ies, people[obj] forgetting, where to?)

tajna

zaboravljajući ljude
gde, pobogu, muve
idu noću

pitanje

muve noću
gde odlaze
bez nas

muve bez ljudi

gde
stvarno naše muve odlaze
noću?

Ovoj pesmi nije bilo potrebno mnogo prevoda. Ideja je tako jednostavna i, rekao bih, dobra da bi ma koji prevod bio dobar. Ipak sam načinio mnoge iz ljubavi prema pesmi i straha da možda neću izabrati najbolje moguće tumačenje. Tanka je linija između ispisivanja parastihova bez snage i slabosti. Vaš prevodilac ne zna da li to čini zato što ga je bog obdario bogatijom maštom nego većinu drugih prevodilaca ili prokleo najgorom sposobnošću prosuđivanja.

Ali, pogledajte naslove. Potreban je samo poslednji, koji u sebi sadrži deo pesme. Ipak, svaki dovodi do drugačijeg, potpuno drugačijeg raspoloženja. Upravo mi je palo na pamet da bih mogao, kada ne bih mario za papir, da preštampam po jedan haiku na svakoj drugoj stranici sa drugačijim naslovom i objašnjenjem. Možda ću to i učiniti jednog dana na internetu kako bi ispuštanje ugljenika u atmosferu bilo minimalno.

 

 

Iz knjige Delfin u šumi (A Dolphin in the Woods), Paraverse Press 2009.

*kućna muva

 

Prevod: Saša Važić