Željko Funda: Nagrada Graševina za 2015. godinu

Ito Juki razgovara sa Udom Vencelom: Oprosti, ali ne zaboravi: moderni haiku i totalitarizam

Michael Dylan Welch: Ova savršena ruža: Trajno zaveštanje Vilijama Dž. Higinsona (William J. Higginson)

Susumu Takiguchi: Karumi: Macuo Bašoov krajnji cilj poezije, ili da li je tako?

Charles Trumbull: Značenje haikua

Martin Lucas: Haiku kao poetska magija

Bruce Ross: Haiku mejnstrim: Put tradicionalnog haikua u Americi

Robin D. Gill: Haiku pesme o muvama!

Robin D. Gill: Može li svih sto žaba biti pogrešno?

Charles Trumbull: Između Bašoa i Banje (zaobilazeći Barta): nova vrsta haikua?

Aubrie Cox: Jasnoća u neizrečenom

Zoe Savina: Uticaj kulture Japana na savremeno društvo

God. 11, br.18, proleće 2014.

Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Ferris Gilli: Moć jukstapozicije

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Jane Reichhold, SAD

 

Pravljenje prvoklasnog kaveza za ptice

 

oblaci magle
brzo čine sve što mogu da prikažu
sto scena

Šta je poezija?

Teško je opisati veštinu pisanja pesama. Svi tragaju za načinom da rečima izraze nešto što je veće od reči, življe od misli i trajnije od ma koje pesme. Poezija je veština slaganja raznorodnih slika da bi se došlo do pojma koji nema tačno ime.

Zamislite ovu scenu. Žena stoji kraj otvorenog prozora. Zuri u prazno, pomalo rasejano, izgubljena u sopstvenim mislima. U jednom trenutku se mala, smeđa ptica spušta na prozorsku dasku. Žena zna da bi trebalo da je iznese napolje i pusti, ali pre toga mora nešto drugo da učini.

Pravi kavez od reči. Kavez koji može da podeli sa drugima. Izrada kaveza traje danima, možda čak i godinama dok ga ne opazi neka druga osoba. U tom trenutku počinje da se širi. Rasklapa se u misao – slike koje stvara čitalac. Kroz lavirint i na zaprepašćenje čitaoca, pojavljuju se dve skupljene šake.

Žena se opušta i pušta pticu. Sada je laka kao pero u šaci čoveka. Kako izgleda? Kako to izgleda? Lagano pomoću malog prsta pravi prozor na šaci i vidi kako zuri u njega ono isto oko koje je zurilo u ženu pre mnogo godina kada je ptica stajala na prozorskoj dasci. Uskovitlanog perja, koje baca magiju koja se retko sreće, ptica odleće nazad u nebo. Nemoguće je a ne uzviknuti: „Ajoj!“

Dakle, to je ono što je haiku. Kako napraviti kavez od reči koji će dobro čuvati tajnu i biti pun zvukova dok slika u umu čitaoca ne otvori vrata ka čuđenju i užitku koje je autor pronašao u jednom delu sveta. To je kavez koji će privući i zaintrigirati čitaoca, ali mora biti i dovoljno dobro sačinjen da bi doživljaj mogao da se prenese netaknut kroz vreme i prostor. Ono što čini haiku zanimljivim je delom i to da učenjem kako da se tumači treba da naučite i kako da pravite ove slike. 

stari ribnjak
žaba uskače u
zvuk vode

Pročitali ste „stari ribnjak“ i odmah zamislili neki stari ribnjak - on je za svakog drugačiji.

„žaba uskače u“ - i javlja vam se slika žabe, koja skače na levu ili desnu stranu ili pravo, a svako od nas zamišlja drugačiju žabu.
A zatim dolazi neočekivani događaj u poslednjem stihu, „zvuk vode“. Šta hoće da se kaže? Skače u sopstveni zvuk? Ali ona to stvarno čini, a ako možete da zamislite žabu koja skače, onda ćete moći da čujete taj zvuk.

Tako, kao što vidite, haiku pravi prvoklasne kaveze. Idealne su veličine za naša najdublja iskustva. Ne veliki i nezgrapni sa previše reči. Ne debelih šipki starih ideja i apstraktnog razmišljanja. Haiku je živ. Kao kavez načinjen od granja, on podržava i neguje veštinu pisanja poezije dok ne stigne – bezbedan i živ – u um čitaoca. Nećete naučiti nikoga ničemu vašim haikuom – pokazaćete mu doživljaj.

Verujem da je svako sposoban da bude pesnik, bez obzira šta on mislio. Neki u ovo mogu sumnjati jer tu su nedefinisane čežnje – mesta u vama koja ne možete počešati ili do njih dopreti. Možda se nekad ova žudnja pretvara u radost u rečima, uživanje u zvukovima dijalekta ili druge oblike pisanja. Često se ispoljava kao zanimanje za čitanje poezije drugih. Ili se može pojaviti kao jednostavna želja da se zapazi nešto lepo i da se sačuva osećanje koje je ono kod vas probudilo.

Nije vam potreban talenat, potrebno je samo da delate i delate i da u tome uživate ... I da još malo učinite. Kada se osvrnete na poeziju koju ste napisali i s kojom niste zadovoljni, potražite ono najbolje i najzanimljivije kod nje i skoro vam mogu garantovati da ćete baš tamo naći haiku.

Možete biti pesnik ako to stvarno želite i onoliko koliko želite, a ja verujem da vam Bašo može pokazati kako. Može vam bar pokazati kako da pišete haiku.

Prednosti učenja pisanja haikua su što možete da naučite da pišete bilo šta. Ovo je njegova poslednja pesma ...

bistri slap
rasute na talasima
zelene borove iglice

I njena ispravka ...

bistri slap
nema prašine na talasima
letnji mesec 

Vaš život će biti bogatiji kada postanete pesnik

Ako dopustite sebi da pišete haiku pesme, život će vam se promeniti. To vam tvrdim. Pisanje haikua se razlikuje od bilo koje druge vrste pisanja jer zahteva da promenite način ponašanja, gledanja na svet i razmišljanja.

Počinje tamo gde se ste – u sadašnjem trenutku. Kirkegor je rekao da nezadovoljan čovek ne živi u sadašnjosti, a ja smatram da naše nezadovoljstvo uglavnom počiva na starim, bolnim uspomenama i strahu od budućnosti, ali ako se zaustavite na ovom trenutku, na ovom mestu na kome ste i mislite o neudobnoj stolici ili temperaturi sobe i prihvatite ih, to će vam biti od velike pomoći.

Haiku pesme su kratke što ih čini lakim za pisanje jer ne možete da napravite baš mnogo grešaka. Uvek ih pišete u sadašnjem vremenu, jednostavno, kratko i običnim rečima, a ne kitnjastim.

Druga prednost haikua je ta što će vas dovesti u vezu sa spoljnim svetom – jedan od načina da učite da pišete haiku je da idete u šetnju. Videćete mnogo toga, a sve to će vas izazivati i vi ćete odjednom videti nešto drugo što nikada do tada niste videli ili ćete shvatiti odnos između zapljuskivanja talasa i oblaka iznad vaše glave ili nešto čudno i posmatraćete i svu pažnju usmeriti na ono što posmatrate.

I to je ono što će vas najviše osloboditi. Mislim da ćete duže živeti ako to možete da učinite. Videćemo.

prvi cvetovi
život mi se produžava
za 75 godina  

Pitanje slogova

Mnogi smatraju da haiku nije pravi ako ne sadrži 17 slogova – ali ne mora tako biti. Ako u Japanu brojite jedinice zvuka, biće ih 17, ali su slogovi na engleskom i japanske jedinice zvuka drugačiji. Ove druge su mnogo kraće, pa tako ako biste napisali haiku sa 17 slogova, jedna trećina bi bila predugačka. Na primer, „Tokio“ ima 3 sloga dok na japanskom ima 4 jedinice zvuka.

Kada su Japanci pokušali da prevedu haikue pisane na engleskom na japanski, dobili su dugačke, dosadne pesme. Tako smo se odlučili za kratak-dug-kratak stih, a ovo je u saglasnosti sa haiku formom, ali omogućava malo veću slobodu po pitanju broja reči. Takođe, na japanskom se, umesto tačke, zapete ili crtice, koriste reči za prekid koje sadrže par jedinica zvuka, pa je ovo drugi način skraćivanja haikua.

Moderni haiku pesnici smatraju da ne bi trebalo brojati slogove na engleskom a ovo dozvoljava mnogo slobode – možete da zaboravite na one šipke kaveza.

Da li bi haiku trebalo da se piše na engleskom?

Odavno se misli da se haiku ne može pisati na engleskom. Šezdesetih godina prošlog veka R.H. Blajt je pisao: „Žene ne mogu da pišu haiku“. Erl Majner je napisao knjigu o Bašoovim rengama i rekao da je to zanimljiva forma i divna stvar za proučavanje ... ali da ne bi trebalo to pokušavati na engleskom. A ovo je još uvek stav koji imaju mnogi univerziteti gde se polazi od činjenice da ste o haikuu učili u drugom razredu (kada vam je bilo 8 godina), pa je to nešto za osnovnu školu.

Pa, i sabiranje i oduzimanje se uče u drugom razredu, ali vas to ne može sprečiti da učite aritmetiku i algebru. A isto se odnosi na haiku. Što bolje poznajete formu, više toga treba da naučite.

Volela bih da doživim da se haiku ili japanski žanrovi izučavaju na univerzitetima jer smatram da ima još mnogo toga da se nauči. Devedesetih godina prošlog veka kada su se pesnici prvi put upoznali sa prevodima, kao što su to učinili Ezra Paund i Ejmi Lauel, shvatili su kako je važno raditi sa slikama umesto sa apstraktnim idejama, pa su tako počeli da primenjuju ove metode u svojoj poeziji.

Ali nisu daleko odmakli. Nisu izučavali formu da bi pisali stvarno dobro. Ali je moguće, verujem, pisati veoma dobre haikue na engleskom. Pretpostavljam da ću biti napadnuta što ovo kažem, ali uzimam japanski haiku časopis u kome su prevedeni japanski haikui na engleski i rekla bih da je bolje ono što je napisano na engleskom.

Japanci se bave time kako da oblikuju haiku, a mi smo morali toliko da ga proučavamo i da ga shvatimo. Mnogi Japanci su slušali japanske pesme od detinjstva, pa misle da to mogu da čine. I mogu. Oni unose duh u haiku koji mislim da ljudi sa engleskog govornog područja neće nikada imati – njihovu senzitivnost, draž i eleganciju. Mi to ne možemo. Ali možemo mu dati ono što smo.

zimska osama
opet se oslanjam na
ovaj stub 

Prestanite da pričate priče

Jedna od prvih grešaka koju ljudi prave kada pišu haiku je da žele da ispričaju priču jer potičemo iz književne tradicije pripovedanja a to je teško obuzdati. Lako je reći „vrata su otvorena, pas je ušao i prosuo vodu po mački“.
To nije haiku. Haiku se na to usredsređuje, ide pravo do same srži. U ovoj priči biste pažnju usmerili na vodu koju je pas prosuo po mački i to je sve o čemu biste govorili jer je to sve što je bitno u priči.

Potrebno je neko vreme da bi ljudi ovo shvatili. Jedan od najboljih načina da se utvrdi šta je haiku je da se oni čitaju.

drvo banane oborila oluja
svu noć slušam kako kiša
dobuje po čanku 

Tumačenje i pisanje

Ali nije lako tumačiti haiku. Dala sam jednoj prijateljici knjigu haiku pesama i ona me je pozvala posle nekoliko nedelja rekla: „Džejn, znaš da te volim, ali ne mogu da shvatim šta je ovo“. A ona prosto nije znala kako da ih tumači – tačno je da morate da naučite kako da tumačite haiku.

Kada su prvi put uvedeni na engleskom, mislilo se da su epigrami ili aforizmi a to znači da su dužine jedne rečenice. Haikui nisu rečenice. Haiku se sastoji od dva dela: fraze i fragmenta. Fragment je obično u trećem ili prvom stihu dok fraza spaja dva stiha, obično drugi i treći ili prvi i drugi.

Mislim da je Bašo onaj koji nam može najbolje pokazati šta je haiku poezija. Kada je počeo da ih piše, ličili su na igru ili razbibrigu, a nažalost, ova aura se još nadnosi nad haiku što se može videti na primerima šaljivih haikua koji se postavljaju na internetu.

Bašo je smatrao da ako ste ozbiljna i inteligentna osoba, onda će vaši haikui biti ozbiljni i duboki. Mada je haiku veoma mali, izuzetno je elastičan (ali upamtite da kratkoća ne dozvoljava greške). U njega možete staviti sve što osećate, a to ne bi bilo moguće samo ako niste vešti u pisanju.

Haiku može biti, a i zvuči izuzetno jednostavno ali su u njemu sadržani veliki rezervoari značenja, kao ova Bašoova pesma o vrani:

jesenje veče
vrana se spustila
na golu granu

Zanimljivo je i što haiku, iako tako mali, ima najveći broj pravila. Svi koji su o njemu učili u drugom razredu, naučili su da sadrži 17 slogova i ponešto o prirodi i mislite da je time sve rečeno, ali nije tako – ja još uvek učim nova pravila, o mnogima radeći na Bašoovim pesmama.

Želim vam da uživate na putu da postanete pesnik a haiku vam može biti polazna tačka i saputnik.


Preneto i prevedeno uz dozvolu autora. (Prilagođeno iz govora koji je održala na proslavi Meseca poezije u Kaliforniji aprila 2009)

Prevod: Saša Važić