Angelee Deodhar: Haiku tišina

Steve Wolfe: Bardovi sličnih interesovanja između neba i zemlje

Klaus-Diter Virt: Haiku u zemljama nemačkog govornog područja

Beverley George: Haiku i godišnja doba

Bruce Ross: Haiku kao apsolutna metafora

Klaus-Diter Virt: Haiku u Evropi

Željko Funda: O putu u pakao, odnosno u raj...

Jim Kacian: Put jednog

Toshio Kimura: Novo doba za haiku

Steve Wolfe: Hodočašće:
Na putu za Šikoku

 

God. 11, br. 18, proleće 2014.

Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Klaus-Dieter Wirth: Haiku na raskršću?

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

 

Ferris Gilli, SAD

 

MOĆ JUKSTAPOZICIJE

 

 

Efektna jukstapozicija dovodi do povezivanja dve slike čija kombinacija je moćnija i rasvetljava više nego samo jedna od njih.

Znati kako čitati i pisati haiku idu ruku pod ruku. Oni koji ne umeju da istraže pesmu ispod slike koja se javlja na površini verovatno neće napisati smisleni haiku. Da bismo izvukli najviše iz dela drugih, moramo biti spremni da „čitamo između redova“. Kako svi čitaoci nemaju potpuno ista životna iskustva, haiku može da prizove asocijacije koje su jedinstvene za svakog od njih. Zbog toga različiti čitaoci mogu da otkriju različite odnose. Ovo je dobro.

Većina haikua pisana prema klasičnom obrascu sadrži dva dela u jukstapoziciji, od kojih svaki sadrži sliku. Idealno, slike se bitno razlikuju i nezavisne su jedna od druge, a svaka prikazuje drugačiju temu. Te različite slike mogu biti suprotne. Njihovo postavljanje naglašava razliku između njih, kao u ovom haikuu Pola V. Meknila:

cvetovi žakarande
dvostruke staze
automobila

Čini se da cvetovi i automobilske staze nemaju nikakve međusobne veze. Ovaj haiku suprotstavlja cvetove, koji su delo prirode, sa stazama vozila, koje su delo čoveka. Kada vidim ove dve slike u jukstapoziciji, postajem ponovo svesna da su dela ljudskoga roda često prisutna u samom srcu prirode, a i obrnuto je tačno. Priroda može da niče iz betona, koralni grebeni da se obrazuju preko potonulog broda ili da se gnezdi na prozorskoj dasci, među oblakoderima od betona i čelika.

Slike u jukstapoziciji mogu biti različiti predmeti ili okolnosti koje se međusobno porede.  Ovakve slike često deluju zajedno da stvore određenu atmosferu. Jedna slika može da osnaži drugu ili da njihova kombinacija pojača opšti ton pesme. Čitaoci mogu da otkriju suptilne sličnosti ili neočekivane asocijacije između slika, kao u ovom haikuu Marije Stejn:

sporo kapanje
meda na hleb…
sunce u poznu jesen

IZNALAŽENJE REZA

U principu, haiku tradicionalne strukture, u kome su raznorodne slike u ravnoteži, biće presečen jasnim, prepoznatljivim prekidom između dva dela. Japanski haiku pesnici koriste kiređi ili „sekuću reč“ za odvajanje delova. Haiku pesnici koji pišu na engleskom ne koriste sekuće reči da ukažu na prekid, već to čine konstrukcijom i interpunkcijom. Idealno, oni pišu haiku tako da se cezura podrazumeva bez obzira na interpunkciju.

Smisao i prirodan ritam govora određuju rez. Snažan, prirodan prekid očit je u narednim haikuima Marije Li Maklur i Pegi Vilis Lajls:

letnji snovi –
grančica
goluba u prolazu

sladak grašak
podrhtava na rešetkama
mladino „Hoću“

Svaki haiku se prekida tamo gde se završava prvi deo. Ponekad pesnici naglašavaju taj prekid, kao što se može videti u ovim pesmama Timotija Houksa i Frensisa Masata:

40-ti rođendan –
lišće upravo počinje da
menja boju

devojčica
posmatra čauru…
krila   

Da je interpunkcija izostavljena iz ovih haikua, ostale bi cezure. Interpunkcija vizuelno ukazuje na prirodne prekide i naglašava ih, ali ih ne stvara. Čak i bez interpunkcije, naredi haikui poseduju rez:

večernji mir
ustreptala pesma
dalekog gnjurca

miris mleka
u dahu teleta
jutarnja magla

Ako haiku ne sadrži jasan rez, još uvek može imati prekid. Mada sledeća pesma ne poseduje čvrsti prekid, osećam laku pauzu na kraju prvog stiha:

posle pričešća
dotičem sunce
u njenoj kosi

Neki haikui, iako sadrže naglašen prekid, ispoljavaju efekat „prelivanja“. Do ovoga može doći kada se predmet (ili vršilac radnje) ne pominje u jednom delu pesme, a on nije isto što i predmet koji se pominje u drugom delu haikua; drugim rečima, kada pesma sadrži „viseći“ modifikator (reč koja određuje drugu). To su obično uvodne grupe reči koje ukazuju na vršioca radnje, ali ga ne određuju. Kada se haiku otvara ovakvim rečima, čitaoci očekuju da predmet haikua ukaže na vršioca radnje. Ako to ne čini, modifikator visi dovodeći do efekta prelivanja. U ovakvim slučajevima rizično je pretpostaviti da će se interpunkcijom napraviti razlika između dva predmeta u percepciji čitaoca:

izgovarajući molitvu –
dalmatiner zuri
u goveđe pečenje

Kako talentovan pas! Zdrav razum nam govori da autor ili neka druga osoba izgovara molitvu, a sigurno ne pas. Ali ako dođe do prelivanja prvog stiha u drugi u opažanju čitaoca, čak i samo za trenutak, taj trenutak odvlačenja pažnje može biti dovoljan da uništi atmosferu i umanji rezonancu. Pesnik bi trebalo da izbegava mogućnost stvaranja zabune ili neželjenog humora.

Da bi se postigla smislena jukstapozicija, svaki deo haikua ne sme imati bitne veze sa drugim delom. Svaki deo se mora jasno razumeti nezavisno od drugih delova. Ne možemo porediti stvar sa samom sobom. Ako se dva dela istog predmeta postave jedan do drugog, to nije smislena jukstapozicija. Da bi haiku sadržao više od jednog sloja značenja, jukstapozicija dva dela mora proizvesti efekat van onoga što čitalac prvo vidi ili razume. Haiku rezonira kada čitalac otkrije neočekivani odnos ili asocijaciju između dva različita predmeta pesme. Poređenje između jasno povezanih predmeta u okviru iste teme često ne daje rezonancu haikuu. Ograničavanje pesme na jedan predmet ili temu obično ne dovodi čitaoca do otkrića. Na primer:

sklupčano
u papuči
spava mače  

Ova pesma govori o samo jednoj temi ili glavnoj slici: mačetu koje spava. Evo tog istog mačeta u dvodelnom haikuu, odvojenim rezom, koji suprotstavlja drugu, nezavisnu sliku sa mačetom:

diže se vetar
mače spava sklupčano
u papuči

Objašnjenje razlike između dvodelnog haikua i onog koji sadrži samo jednu sliku može se u početku činiti teškim. Naredna ilustracija bi trebalo da razjasni ovu razliku. Ovo je pesma koja se sastoji od jedne slike:

svetlucaju
u plavoj činiji
sveži limuni

Ovo je lepa slika, ali u njoj nema ničega što bi dovelo do otkrića, ničeg sem utiska lepe slike. Istina, u pesmi se javljaju dve različite stvari, ali su one deo istog predmeta. Glavna slika (i predmet) su „limuni u činiji“. Dodajemo drugu, drugačiju sliku da stvorimo dvodelnu pesmu

vedro nebo
sveži limuni svetlucaju
u plavoj činiji

Ova dva dela su u jukstapoziciji. Kombinacijom vedrog neba i limuna u plavoj činiji, dobijam indirektno poređenje. To omogućava čitaocu da otkrije suptilne sličnosti između sunca na velikom plavom nebu i malih „sunaca“ naspram plave boje činije. Mada su nebo i limuni u činiji sasvim različite stvari, nadam se će čitaoci, kada uoče ovu kombinaciju u pesmi, otkriti lepotu neba koja se ponavlja u malim, ovozemaljskim predmetima.

Ovaj haiku Pegi Vilis Lajls rezonira putem suprotstavljanja raznorodnih ili nesrodnih slika:

zvižduk u podne
ledenice kaplju
raspuklom svetlošću

Poslednja dva stiha prizivaju mentalnu sliku, ali ovaj haiku sadrži i više od početnog opažanja lepote. Zvižduk i ledenice nisu povezani, a ipak zbog njihove moćne kombinacije, osećam kao da je zvižduk rascepio sam vazduh. Nikada više neću čuti zvižduk u podne a da ne pomislim na ovaj koji čini da zamislim rascepljen vazduh i svetlost.

OBMANA INSTANT JUKSTAPOZICIJE

Rašireno je shvatanje da ako pesnik ima jednu dobru sliku, onda može da otme još jednu bilo gde, postavi je pored prve i – eureka, evo instant jukstapozicije. Upuštanje u ovaj posao otimanja tuđe zamisli nije dobra ideja za pisanje smislenih haikua. Sama jukstapozicija ne garantuje uspešnost haikua. Kombinacija raznorodnih slika mora biti efektna da bi pesma odjeknula. Kada je jukstapozicija uspešna, dva dela haikua uspevaju zajedno da dovedu do osećanja novog shvatanja ili omoguće da pesnik podeli raspoloženje ili emociju sa čitaocima.

PROSTOR IZMEĐU

Istina haikua najčešće leži u onome što nije napisano. Pol V. Meknil to opisuje ovako: „Ostavljam vama da uvidite da je to onaj prostor između [delova], prostor stvoren prekidom ili rezom u kome se nalazi haiku.“

Kada čitamo haiku, ono što nam privlači pažnju su različite slike, ali da bi se pronašli rezonanca i istina pesme, mora se u nju dublje zaroniti. U partnerskom odnosu sa autorom ulazimo u imaginarni jaz između različitih delova haikua, a zatim intuitivno popunjavamo ono što je ostalo nerečeno. Uvid i unutrašnje značenje ne leže u rečima koje vidimo na stranici, već u onome što jukstapozicija slika podrazumeva. U narednom haikuu Džona Vizdoma zapanjuje me ironija prvog stiha u poređenju sa ostatkom pesme:

pun mesec –
deca emigranta jedu hleb
bačen vranama

Radnici emigranti se kreću za žetvom sledeći sezone voća i povrća. Pun mesec ukazuje da će hrane biti u izobilju. A ipak, u oštrom kontrastu ova deca emigranata jedu odbačeni hleb sa zemlje. Kakva istina leži u prostoru između delova? Deca možda imaju dovoljno hrane, kao što su sveže voće i povrće i domaći hleb. Ali je možda hleb koji su navikla da jedu potpuno drugačiji i ne tako privlačan kao onaj koji je bačen pticama. Istina (ili uvid) koji se nalazi u „punom mesecu“ koji kod mene nailazi na jači odjek je, međutim, da su ljudi gladni čak i kada je sezona bogata. Vizdomova jukstapozicija omogućava čitaocima da otkriju više od jednog sloja značenja.

Haiku kao žanr je jedinstven po tome što se rezonanca pesme stvara kroz partnerstvo između pesnika i čitaoca. Kao vino za koje vinar kaže da je ukusno, ali ga gosti još nisu okusili, tako se ni suština pesme ne može u potpunosti istražiti dok je i drugi ne pročitaju.

Trenutak uvida i za pesnika i za čitaoca nastaje po istom principu. Do prvobitnog „aha!“ obično dolazi kada pesnik otkrije neočekivani odnos između dve različite stvari. Odnos se za osobu koja čita haiku uspostavlja kada ona otkrije neočekivanu vezu između dve različite stvari u pesmi --drugim rečima, između dva dela haikua. Ovaj odnos pesnika i čitaoca ćemo istražiti u Lajlsinoj pesmi:

zvončići utihnuše
komešanje iz dubine
lutke

Ako čitamo svaki deo za sebe, vidimo da on ima smisla bez drugog dela. Ali znamo da ima razloga što ih je pesnik postavio u jukstapoziciju. Mada su slike u osnovi različite, otkrićemo da nam njihova jukstapozicija omogućava novi osećaj svesnosti. Uđimo sada u haiku da vidimo gde nas pesnik vodi.

Lajls započinje usredsređenjem na odsustvo zvuka. To su zvončići na vetru, ali su tihi. Čim sam pročitala prvi stih, osetila sam tišinu. Zatim slabašno šuštanje… ah, lutka! Savršen fokus pesnika me smiruje, čini da zaustavim dah tako da mogu da čujem komešanje malog bića koje se priprema da se ponovo rodi. Dve različite slike -- zvončići i lutka -- koje nemaju nikakve veze jedna s drugom. Ali kada se postave jedna do druge, ove različite slike deluju zajedno da me odvedu pravo u trenutak i van njega. Mada je konkretan i neposredan, ovaj haiku u celini stvara moćnu mističnu atmosferu. Mogu da zamislim da je Majka Priroda zaustavila vetar kako bi stvorenje unutar lutke moglo da nastavi sa metamorfozom a da ga u tome ne ometa zvonjava i zveket zvona. Reč „utihnuše“ ukazuje na pesnikinjo osećanje divljenja i poziva me da ga s njom podelim. Pesma me dovodi do novog shvatanja stalne interakcije prirode i ljudske prirode.

Lajls započinje partnerstvo sa mnom (i drugim čitaocima) sažetim opisom svog doživljaja. Ne govori nam o svojim emocijama, već prikazuje šta je zapravo primetila. Putem bogatih konkretnih slika pesnikinja me poziva da uđem u njen doživljaj, da otkrijem različite nivoe značenja u njenoj pesmi i da podelim njeno divljenje. Postajem njen partner jer žudim da „pročitam između redova“ i pronađem suptilne istine.

Vešt pesnik može da stvari rezonancu u pesmi koja sadrži samo jedan predmet. Međutim, pošto je do nje teško doći bez efektne jukstapozicije, savetujem početnicima da se najpre izvešte u pisanju dvodelnih haikua u kojima se dve brižljivo odabrane, nezavisne slike, postavljaju jedna do druge. Pesnici koji su naučili kako da učine da njihov haiku rezonira putem jukstapozicije su u stanju da dosegnu bolji kvalitet haikua koji sadrži samo jednu sliku, bez obzira da li ga sami pišu ili to čini neko drugi.

Prava jukstapozicija predmeta, događaja ili prilika predstavlja jedinstveno, specifično iskustvo koje budi emociju i uvid kod pesnika. Na ovoj tački doživljaj postaje „haiku trenutak“. Mada sledi da ista jukstapozicija obezbeđuje suštinski kvalitet nastale pesme, ne polaze svi pesnici od te premise. A opet, ako haiku izražava novostečenu svest autora i nalazi odjek kod čitaoca, da li je onda važno kako ona nastaje? To pitanje dovodi do žive rasprave među haiku pesnicima. Smatram da odgovor ne može biti definitivan, već da zavisi od svake osobe, od pesnikovog iskustva i cilja u pisanju haikua. Međutim, jedno ostaje isto: bilo da se započinje jukstapozicijom ili pesnik kombinuje slike iz odvojenih iskustava u jedan haiku, slike moraju zajedno da dovedu do odjeka.

                                    kardinalka
                                    spušta krestu
                                    kiša u suton

Feris Žili

 

 

IZVORI

Gilli, Ferris: “milky scent (miris mleka): Modern Haiku 35:3. “the female cardinal” (kardinalka) Frogpond XXVI:3. Hawkes, Timothy: “40th birthday” (40-ti rođendan) Acorn No. 11 Fall 2003. Lyles, Peggy Willis: “sweet peas” (sladak grašak) The Heron's Nest III: 7. “wind chimes hushed” (zvončići utihnuše) i “noon whistle” (zvižduk u podne) Saki Chapbook #8: THIRTY-SIX TONES. Masat, Fran: “a little girl” (devojčica) The Heron's Nest IV: 7. McClure, Mary Lee: “summer daydreams” (letnji snovi) The Heron's Nest IV: 7. MacNeil, Paul W.: “jacaranda flowers” (cvetovi žakarande) The Heron's Nest II:5. Citat: “I put it . . . that haiku are found," (Ostavljam vama…) iz MacNeil, Paul W., Haikuforum Seminar on “Traditional” Renku in English, “Q & A: 3a,” 9 Feb 2000. Steyn, Maria: “the slow drip” (lagano kapanje) Acorn No. 11 Fall 2003. Wisdom, John W.: “harvest moon” (pun mesec) The Heron's Nest II: 11.

 

Delovi ovog članka su objavljeni 2001. u The Hibiscus School, koju sponzoriše Svetski haiku klub.

 

Preneto uz dozvolu autora.

 

Prevod: Saša Važić