Stephen Wolfe: Smrt u poznu jesen

Michael Dylan Welch: Kako da počnete da pišete haiku

Richard Gilbert: Haiku i opažanje jedinstvenog

Robert D. Wilson: BITI IL NE BITI - Propao eksperiment

Jane Reichhold: Treba li senrju da bude deo haikua na engleskom jeziku?

Jim Kacian: Čišćenje ribe: uzajamno prožimanje u haikuu

Michael Dylan Welch: Praktičan pesnik: o veštini pisanja

Stephen Wolfe: Prema Bašoovoj zen poetici

 

God. 10, br. 17, leto 2013

Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Poseta Čarlsa Trambula Haiku klubu “Šiki” u Beogradu (10. decembar 2012)

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

Klaus-Dieter Wirth, Nemačka

 

Haiku na raskršću?

 

Nakon mog dvadesetpetogodišnjeg aktivnog učešća u međunarodnom haiku životu, usuđujem se da iznesem mišljenje o onome što sam saznao na osnovu tog iskustva. Prisećajući se svih onih žestokih reči u vezi sa tradicionalnim slogovnim metrom 5,7,5, uticajem zena, odbacivanjem lične zamenice za prvo lice jednine, prihvatanjem „desk haikua” (haikua pisanih za radnim stolom), diskriminacijom stilskih figura, kao što su personifikacija, poređenje, metafora ili problematičnom prirodom manje-više puke deskripcije, „pa šta onda?” zapažanjima ili samo trodelnim rečenicama, zaključujem da su se stvari mnogo poboljšale, i ne samo zahvaljujući lakšoj razmeni ideja koju omogućuje brz razvoj interneta. Svedoci smo emancipacije koja je mnogo doprinela proširenju naših vidika, i to mnogo dalje od naših noseva. Ovo je činjenica koja je prilično karakteristična za ono što se, na primer, dogodilo posebno u nemačkom životu. Dakle, ovo je definitivno pozitivna strana medalje!

Međutim, ispostavilo se da je, po mom mišljenju, njena druga strana prilično zabrinjavajuća. Neću ni da pominjem takozvani spam haiku – njegova moć i trajan uticaj se prosto ne mogu opovrgnuti. Nadamo se da će normalan čitalac moći da napravi razliku između besmislenog ili prilično duhovitog svakodnevnog đubreta kojim se napadaju aktuelna dešavanja u politici i društvu. Začudo, njegovi izlivi su danas lako prepoznatljivi po tome što se strogo pridržavaju utvrđenog broja slogova!

U čemu je onda opasnost? Prvo, sve više se pridaje neopravdan značaj sirovim realnostima što na čitaoce ostavlja gnusan utisak da im fali zdrava pamet, a to je znak neskrivenog nepoštovanja.

niotkuda nije

Marlene Mountain

zastoj u velikim listovima

Philip Rowland

put preseca put drugi put ne preseca

Mark Terrill

Drugo, javlja se zlokoban trend preteranog skraćivanja, koje se, možda, zasniva na uverenju: što kraći rezultat, to bolji standard kvaliteta. Ipak, telegramski stil nikada neće biti pogodan da zadovolji ma kakve pesničke zahteve.

Mamurluk zanemarljiv
Jerusalimski kaktus
zapišava mačke

Richard Gilbert

sept-
embar

Carolyn Hall

horizont
zašto i
zašto ne

Rajiv Lather

Treće, moramo da se nosimo sa sklonošću prema iznuđenoj originalnosti. Međutim, krajnosti uopšte ne odgovaraju duhu haikua, koji traga za izuzetnošću u okviru običnih stvari! Čim su čak i izvorni govornici primorani da konsultuju rečnik, radi se verovatno više nego o neoborivom dokazu da je autor samo stavio taj slavni ukrašeni prsten kako bi naš pogled usmerio samo na njega odvraćajući nam pažnju sa suštine. Ista želja za divljenjem autoru se najverovatnije takođe otkriva u očiglednim pokušajima da se u prvi plan stavi formalna ekstravagancija. Ni pompeznost nema nikakve veze sa duhom haikua!

telo: operi napuni isprazni ponovi

S. B. Friedman

grmljavina glista
seje oblake

Eve Luckring

diše
na njegovoj
vatri
ta
mala
živo
tinja

john martone

Četvrto, nastavljanje sa ovim ćefom očitava se u pribegavanju čistom nadrealnom sadržaju, koji je po svoj prilici inicirao „Leteći papa” japanskog gendai haiku pokreta, samo da bi ga željno prigrlili oni nestrpljivi predstavnici koji skaču na sve što je novo. Uopšte ne poričem to da s vremena na vreme jedan ovakav primer može da opravda svoje postojanje, ali samo, naravno, na specijalizovanom tržištu, a nikada kao začetnik novog trenda na globalnom tržištu!

prolećno blato
nalazim češalj
koji ostavi nimfa

Fay Aoyagi

negde
svici jedu
nosoroge

Scott Metz

u gljivi
kanarinac pravi gnezdo
od oružja i municije

Greg Dykes

Peto, možda manje alarmantna, mada prilično dominantna pojava je skoro potpuno proizvoljno, uglavnom nerazumljivo korišćenje direktne jukstapozicije. Nesumnjivo, na prvi pogled ova metoda skoro savršeno zadovoljava potrebu za cezurom, koja je tako tipična za haiku. Ali, čim shvatite da vam trebaju bar tri psihologa da biste razumeli neke teško shvatljive mentalne akrobacije, svaki entuzijazam prema žanru brzo nestaje i pretvara se u problem: niko ne želi da ga prave budalom.

utrnulost
ožiljka tkiva
forzicija

Peggy Willis Lyles

sunce na horizontu
ko je prvi
digao kamen

paul m.

crveni javorovi
čovek na autobuskoj stanici
mogao bi biti Odin

Ebba Story

Svi primeri su uzeti iz knjige „Haiku 21, antologija savremenog haikua na engleskom jeziku” (Haiku 21 – an anthology of contemporary English-language haiku) koju su uredili Li Gurga i Skot Mec (Modern Haiku Press, Lincoln, Illinois, USA, 2011). Ovde nailazimo na maniju prema samozadovoljnom oslobađanju halucinacija. To je javna napast.

Kako stoje stvari, opravdan je strah da je oštrica noža uperena u naš voljeni haiku da ga proburazi u cvetu. Opasan je to razvoj iz dva razloga: pridošlice će, naravno, videti samo trenutno stanje stvari, a kako je engleski postao osnovni jezik u međunarodnoj razmeni, fatalne posledice će biti višestruke. Tragajući za primerima među nemačkim, holandskim, francuskim, španskim, italijanskim ili balkanskim haikuima, može se reći da oni još nisu zaraženi – ali, dokle? Sigurno je da moramo da brinemo za opšte dobro ovoga žanra!

 

Prvi put objavljeno u Blithe Spirit- u, časopisu Haiku društva Britanije.

Preneto uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić