Robert D. Wilson: Šta jeste i nije

David G. Lanoue: Životinje i šintoizam u Isinim haikuima

Željko Funda: Haiku, poetski mikro generator!

Željko Funda: Po redu vožnje

Intervju sa profesorkom Peipei Kiu: Robert D. Vilson

Richard Gilbert: Kigo i pokazatelj godišnjeg doba u haikuu

Tatjana Stefanović: Grana sa pesmom ptica

David G. Lanoue: Pišite kao Isa

Dr Randy Brooks: Pisanje haikua

Željko Slunjski: Razgovor sa Borisom Nazanskim

 

God. 9, br. 16, leto 2012.

Boris Nazansky: Ojačan izazov ili Haibun Desanki

Chen-ou Liu: Čitajte polako, više puta i u grupi

Jim Kacian: Pa: ba

Željko Funda: More morā

Jadran Zalokar, Boris Nazansky: Slap koji raste

 

God. 8, br. 15, zima 2011.

Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

Saša Važić

 

Poseta Čarlsa Trambula Haiku klubu “Šiki” u Beogradu (10. decembar 2012)

 

 

 

 

 

 

 

 

Čarls Trambul (Charles Trumbull) je rođen 17. maja 1943. u američkoj državi Mičigenu, a odrastao u Novom Meksiku gde odnedavno i živi, u gradu Santa Feu.

Edukovao se na univerzitetima Jejl i Notre Dame. Specilazovao se za spoljnu politiku Sovjetskog Saveza i obavljao poslove vezane za komunikaciju između Amerike i Rusije pri Američkoj državnoj akademiji nauke i na Radiju slobodna Evropa. Posle raspada Sovjetskog Saveza preuzima posao direktora odeljka “knjige godine” pri Encikopediji Britanika u Čikagu odakle i biva penzionisan 2007. godine.

Sa haikuom se ponovo upoznaje 1991, bukvalno na opkladu. Od tada je radio kao urednik biltena Haiku društva Amerike (od 1996. do 2002), predsednik HDA (od 2004. do 2005) i istoričar od 2010.

Osnivač je haiku kluba Čikaga, Chi-ku, organizator Haikua Severne Amerike za oblast Čikaga, (1999) i vlasnik izdavačke kuće specijalizovane za haiku poeziju, Deep North Press. Od marta 2006. je urednik Modern Haiku-a, najstarijeg haiku časopisa van Japana (izlazi od 1969). Već nekoliko godina radi na sastavljanju baze podataka haiku poezije koja sadrži digitalnu zbirku haikua objavljenih na engleskom jeziku (oko 210.000 počev od 2010. godine), bibliografiju haiku naslova i druge materijale koji će biti korisni za istraživače haiku poezije.

Trambulovi haikui i kritički eseji su objavljeni u publikacijama u 10 zemalja. Pobednik je nekoliko haiku konkursa i uvršten u brojne antologije.

 

Čarls Trambul, novembar 2010.

 

ŠTA JE HAIKU?

Haiku je...

vrsta kratke pesme koja se pojavila u Japanu u 16. veku. Potiče iz još starijih pesničkih formi. Haiku hvata suštinu oštro zapaženog trenutka i dovodi u vezu prirodu sa ljudskom prirodom. Japanski haiku se piše sa 17 onđija (zvučnih simbola, slogova), koji se tipično prikazuju u tri stiha sa 5, 7 i 5 slogova u prevodu na engleski i sadrži sezonsku reč koja utvrđuje vreme kada se radnja dešava.

 

Četiri stuba klasičnog japanskog haikua

Tradicionalni veliki majstori haikua su Macuo Bašo (1644-1694), Čio-ni (1703-1775), Josa Buson (1716-1784) i Kobajaši Isa (1867-1902).

 

Originalno japanska forma – više to nije

Još uvek veoma popularan u modernom Japanu, haiku je sada međunarodni fenomen, posebno raširen u zemljama čiji je maternji jezik engleski. Tako, na primer, Haiku društvo Amerike broji oko 800 članova a postoji verovatno 10-15 aktivnih haiku časopisa samo u SAD-u. Na internetu se odvija živa haiku aktivnost. Sada se za haiku kaže da je najpopularniji oblik poezije na svetu.

Haiku je čudesni “demokratski” umetnički oblik. Kratak je i intuitivan po prirodi, direktan i imažistički po uticaju, a malo polaže na standardnu zapadnu poetiku. Ovi stihovi privlače jednako školarce i seniore, početnike i dokazane profesionalce. Haiku ili eksperimenti sa stihovima nalik haikuu mogu se naći u delima pesnika tako različitih kao što su Emi Lovel, Ezra Paund, Džek Keruak, Alen Ginzberg, Geri Snajder, E.E. Kumings, Dag Hamerskjold, V.S. Mervin, Robert Has, Džejms Meril, Ivor Vinters, Ričart Rajt, Sonja Sančez, Oktavio Paz, Simus Hini, Pol Maldun i Bili Kolins.

 

Savremena haiku zajednica Severne Amerike…

se razlikuje od tradicionalnog haikua, zena i drugih vidova japanske kulture, baš kao što se mora razlikovati od mainstrim američke poezije, ali se prepliće sa njima i koristi obe tradicije – i doprinosi i jednoj i drugoj.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAKO SE PIŠE HAIKU?

 

Postoji samo nekoliko jednostavnih pravila za pisanje haikua

Problem je u tome što se niko ne slaže koja su to pravila! Časopisi su puni argumenata i članaka o tome šta bi haiku trebalo da bude. Uopšte uzev, može se reći da…

je haiku

 

… kratka pesma (forma)

Imajte na umu da za razliku od vežbanja pisanja haikua u šestom razredu osnovne škole mi ne započinjemo pravilom o brojanju slogova: 5,7,5. Ovo nije važno za savremeni haiku na engleskom jeziku sve dok je haiku kratak.

Savremeni haikui se obično pišu u tri stiha, ali ima mnogo varijacija. Ako ste početnik, predlažem da pišete u tri stiha sa maksimalno 17 slogova.

Kako je tako kratak, haiku mora da nagoveštava više nego što pokazuje i da pokazuje više nego što govori, kao, na primer:

privezan konj,
sneg
u obe uzengije

-- Buson

 

ručica joj zastaje
nad kutijom bojica –
jesenji javor

-- Dona Kler Galager

 

… o trenutku u prirodi

Haiku bi trebalo da se utemeljuje u svetu prirode. Pažnja se usmerava na ono što jeste, ne na ono pesnik misli o tome – ovo je osnovna razlika u odnosu na većinu zapadne poezije. Iz istog razloga haiku praktičari izbegavaju zapadna poetska sredstva, kao što su metafora i poređenje – ako je nešto kao nešto drugo, ne može biti ono što jeste. Da, ljudska priroda je deo prirode, a dobar haiku će osvetliti ljudsku prirodu ili je dovesti u vezu sa prirodom u opštem smislu.

pozna jesen:
kako li je, šta li radi
moj prvi sused?

-- Bašo

telefon
zazvoni samo jednom
jesenja kiša

-- Nik Evis

 

Japanski haiku obiluje konvencijama. Jedna od njih je – a mnogi smatraju da je nužna – “sezonska reč” (kigo na japanskom), jedna od niza reči koja efikasno ukazuje na čitavo godišnje doba ili vreme u toku godine za japanskog čitaoca. Na primer, “cveće” označava proleće, “hrizanteme” označavaju jesen itd. U Japanu porodice posećuju grobove predaka u jesen (baš kao što Amerikanci to čine na Dan pomena poginulih; lovor cveta na brdima Tenesija u pozno proleće):

poseta grobovima,
stari pas
predvodi kolonu

-- Isa

rascvao lovor
ona zastaje na tren
pred ogledalom

-- Džon Vils

 

Sezonska reč nije tako značajna za haiku na engleskom, ali je ipak divan način da se sa malo reči kaže mnogo.

 

… postavlja dve konkretne slike jednu uz drugu

Ovo je srž haikua: postavljanje dve slike zajedno tako da pesnik hvata kratak trenutak Istine ili Lepote ili, kako bi zenovci rekli, satori. Neki ga nazivaju hvatanjem “haiku trenutka” ili “Aha!” trenutka.

zvižduk čajnika—
još jedna duga noć
bez meseca

-- Mariana Monako

Miholjsko leto
kolegin bršljen napada
moju kabinu

-- Robert Džililend

 

 

 

 

 

 

 

 

Haikui i senrjui Čarlsa Trambula

 

welcoming me home
at the train station
someone else's basset

 

vraćam se kući
na stanici me dočekuje
tuđi lisičar

 

between Lake Erie
and the nuclear station
fireflies

 

između jezera Iri
i nuklearne elektrane
svici

 

the swell of her breast
against the watered silk
summer moon

 

nabrekle joj grudi
naspram talasaste svile
letnji mesec

 

late to the office
my desk already piled high
with zucchini

 

kasnim na posao
moj sto već zatrpan
tikvicama

 

night terminus
on the platform
unbroken snow

 

poslednja stanica
na platformi
neugažen sneg

 

writer's block
the tap tap tap of rain
on the skylight

 

spisateljska blokada
dobovanje kiše
po svetlarniku

 

thinking deeply
about my principles—
a wave collapses

 

zanet mislima
o mojim principima –
talas se ruši

 

nearly dusk . . .
the shadow of her tombstone
reaches his

 

bliži se suton…
senka njenog nadgrobnika
doseže do njegovog

 

between
the chimes of the clock
shooting star

 

između
zvonjave sata
zvezda padalica

 

in his garden
my neighbor has hung mirrors
this August heat

 

moj komšija
okačio ogledala u bašti
vrelina avgusta

 

Prevod: Saša Važić