Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

David Grayson, SAD

 

Mač klišea: izbor teme

 

Trenutno živim u Alamedi, zalivskom gradu u blizini Ouklanda i tačno preko puta San Franciska. Oženjen sam i imam dece. Radim u Internet kompaniji u San Francisku. Život mi se vrti oko porodice, posla i prijatelja. Kao što je slučaj sa mnogim haiku pesnicima, građevinski materijal mog svakodnevnog života je i građevinski materijal mojih haikua.

Međutim, život u gusto naseljenoj urbanoj sredini pridodaje mojim haiku pesmama još jedan niz tema. Osobine života u velegradskoj oblasti deo su kiseonika mog svakodnevnog života, pa tako i mog pisanja. Bogatstvo i siromaštvo, društvene i etničke razlike, saobraćaj i kriminal, restorani i kulturne aktivnosti, prostori na otvorenom i arhitektura--sve su to niti u tkanici mog svakodnevnog života. Ne čudi što su i ove stvarnosti stalne preokupacije mojih haikua.

hladnoća
sitniša u mom džepu—
kartonsko sklonište          [1]

Beskućništvo je tema kojoj se često vraćam. Haiku pesniku (i svakom pesniku) izbor teme pesme obično izgleda prirodan i «organski». Svaka tema koja proizilazi iz direktnog iskustva morala bi da se smatra legitimnom.

Međutim, pisac bi trebalo da bude na oprezu zbog rizika koji nose izvesne teme—od kojih je kliše jedan od najvećih. Kliše je pojam koji se toliko koristi da je izgubio svoju prvobitnu snagu ili novinu. Naravno, ponekad do klišea ne dovodi sama tema već način na koji pisac sa njom postupa. Istovremeno, iskusni pisci znaju da neke teme nose veći rizik.

Beskućništvo je, po meni, jedna takva tema. S druge strane, besmisleno je izbegavati je. Svakoga dana srećem beskućnike. Ponekad su prizori na koje nailazim jedinstveni ili izuzetno potresni. Na primer, jednom sam naišao na majku kako prosi dok se njen sin—približno star kao i moj koji je tada imao pet godina—igra pored nje. Drugom prilikom me je zapahnuo neprijatan miris koji je dolazio od čoveka u invalidskim kolicima koji je napunio pantalone i mučio se da se otarasi tereta pred očima prolaznika dok je policajac, koji je stajao sa strane, oklevao da mu pomogne. Mnogi stanovnici gradova imaju slična iskustva, uključiv Pol Menu:

razleteše se golubovi—
beskućnik flertuje
sa učenicama          [2]

Bilo bi besmisleno da svesno izbegavam ovu temu. Ali, nju prate zamke. Prvo, sam izbor ove teme bi mogao da izazove sumnjičavost. Mogao bih biti predmet «političkih» izazova: kakvo pravo imam ja, koji nisam beskućnik, da pišem o ovome? Hoće li se to što pišem tretirati kao da posmatram beskućnike kao objekte bez obzira na dobronamernost mojih namera? Na primer, usredsređujem se samo na najuočljiviji deo beskućnika (one koji žive na ulici, a često su duševni bolesnici). Najzad, ako se tumači da sam samo posmatrač ili samo slučajni učesnik, moglo bi mi se prigovoriti da se moj haiku ne zasniva na direktnom iskustvu—da je skoro izmišljen.

Pored ovih argumenata, suočavam se i sa izazovom pisanja pesme koja zadovoljava standard ranijih dela kojima se divimo ili koja nude novi uvid. Suviše je lako podleći nizu osećanja do kojih dovodi ova tema: gnev, sažaljenje, preterivanje itd. a sve su to (razumljivo) emocionalne reakcije u koje se lako upada.

Kako je ova tema po sebi osetljiva, pisac može biti u opasnosti da napiše lošiju pesmu. Naime, ova tema može zbog same svoje prirode da obavi veliki deo posla za pisca; može da dovede do snažne reakcije čitaoca čak i kada pesma nije najbolja. Drugim rečima, verovatno je lakše napisati prosečan haiku o beskućništvu nego prosečan haiku o, recimo, zagušenju saobraćaja. Sama tema beskućništva skida veliki deo «tereta» sa pisca.

Dakle, pisac je—da upotrebom kliše—zaglavljen između čekića i nakovnja. Teme koje su često neodoljive su upravo one o kojima je ranije pisano—i koje čitaoci pamte. One same po sebi podstiču pisca da potpadne pod čaroliju izlizanih odgovora—da padne na mač klišea. Međutim, važno je imati na umu da svaki od ovih rizika nudi i neke mogućnosti.

Kao što je primetio Pol Vilijams, dobar haiku obično proizilazi iz našeg svakodnevnog života: «ovakva zapažanja koja se transformišu u haiku obično se javljaju iz poznatog pre nego iz novog.» [3] Ponavljanje omogućava piscu da razmišlja i sagleda temu iz mnogo različitih uglova. To mu može pomoći da prevaziđe uobičajena zapažanja i dođe do iznijansiranijeg ili jedinstvenog shvatanja.

Bliži se kraj meseca ...
     red u narodnoj kuhinji
          svakim danom sve duži...           [4]

U ovoj pesmi Tom Tiko primećuje suptilne promene koje se dešavaju tokom vremena u narodnoj kuhinji. Ne radi se o jednokratnom utisku.

beskućnik
kapa Deda Mraza napokon
kad joj je vreme          [5]

Ista dinamika je prisutna u ovom haikuu Roberte Beri. Jasno je da je ona sretala ovu osobu i ranije, a ta činjenica je osnova ovog opažanja. Osnov pesama i Tika i Berijeve je dobro poznavanje teme kojoj su godinama posvećeni.

Pisac bi svakako trebalo da vodi računa o prikazivanju teme (beskućnika ili bilo koje druge) kao objekta ili «rekvizita» njegovih ideja ili ciljeva. Međutim, često se dešava da teme poput ovih stimulišu pisca na nepredvidljive i iznenađujuće načine. Robert Spajs je primetio: «U boljim haikuima je iznenađujuće velika doza subjektivnosti ispod objektivnosti haiku entiteta... To je taj subjektivni aspekt koji u velikoj meri doprinosi razlici između haikua koji je samo deskriptivan i onog koji podstiče intuitivni osećaj...» [6]

prosjak beskućnik—
svrab njegove odeće
duž moje kičme          [7]

U ovoj pesmi H. F. Nojsa «prosjak beskućnik» je primarni fokus pažnje. Ali se u poslednja dva stiha taj fokus premešta na govornika. Mada ovo udaljavanje od prosjaka može izgledati sebično, radi se zapravo o subjektivnom odgovoru koji ukazuje na empatiju. Govornik zamišlja—snažno, instinktivno—kako izgleda biti prosjak beskućnik.

beskućnik
poštar mu uručuje
osmeh          [8]

Isto se odnosi i na pesmu Elene Naskove. Tema beskućnika se javlja kao prva slika, ali je glavni lik poštar. Subjektivna reakcija poštara—osmeh—je ono što skreće pažnju na humanost beskućnika, koju možda drugi previđaju.

U svim ovim primerima pesnik je zakoračio u riskantnu oblast i vratio se iz nje, ne sa trapavom formalnošću, već sa svežim uvidom. Opasnost ulaženja u ovakve tematske oblasti je izazovna, ali nudi i nagradu onima koji nauče kako da se kroz nju pažljivo kreću.

 

3dots

Navedena dela

1. Treće mesto, 2008 Anita Sadler Weiss Awards; u A New Resonance 6: Emerging Voices in English-Language Haiku, ured. Jim Kacian i Dee Evetts. Winchester, VA: Red Moon Press, 2009, str. 53.

2. Paul David Mena, Simply Haiku. Decembar 2003, Volume 1, Number 6 <http://www.poetrylives.com/SimplyHaiku/SHv1n6/Paul_Mena_haiku. html>. pristupano 28. marta 2010.

3. Paul O. Williams, “Loafing Alertly: Observation and Haiku,” in The Nick of Time: Essays on Haiku Aesthetics, ured. Lee Gurga i Michael Dylan Welch. Foster City, CA: Press Here, 2001, str. 21.

4. Tom Tico, Spring Morning Sun. San Francisco: Belltower Press, 1998, str. 68.

5. Roberta Beary, Shiki Monthly Kukai—novembar 2008. <http://www.haikuworld.org/kukai/recent.nov08.html>. pristupano 16. okctobra 2010.

6. Robert Spiess, A Year’s Speculations on Haiku. Madison, Wisconsin: Modern Haiku Press, 1995), 16.

7. H. F. Noyes, u The Red Moon Anthology 1996: The Best English-Language Haiku of the Year, ured. Jim Kacian. Winchester, VA: Red Moon Press, 1997, str. 81.

8. Elena Naskova, Shiki Monthly Kukai—novembar 2008. <http://www.haikuworld.org/kukai/recent.nov08.html>. Pristupano 16. oktobra 2010.

 

Preneto iz Frogpond -a 34.1, 2011. uz odobrenje autora.

Prevod: Saša Važić