Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Chen-ou Liu: Talasi iz pljuska: generička analiza Bašoovog haikua o žabi

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

Ikuyo Yoshimura, Japan

 

Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

 

 

Kato Somo (1825–1879) je rođen u Hida Šimohara-go (današnji grad Gero, provincija Gifu) kao drugi po redu sin Kato Saburoemon Masafumija, seoskog starešine. Devetog februara (28. januara po japanskom kalendaru) 1860. godine Somo, koji je tada imao 36 godina, kreće iz luke Šinagava za Ameriku kao jedan od 77 članova delegacije šogunove misije. Zadatak prve japanske diplomatske misije u SAD bio je da nadgleda ratifikaciju Ugovora o uspostavljanju prijateljskih odnosa i trgovine između SAD i Japana. Zanimljivo je da je 1860. godine SAD delila samo jedna godina od izbijanja Građanskog rata.

Američkim ratnim brodom Povhatan Somo je sa misijom šogunata putovao preko Havaja, San Franciska, Paname i Njujorka. Devet meseci kasnije vraćaju se bezbedno preko Jave i Hong Konga u luku Šinagava. Bio je to prvi put da je neki Japanac obišao svet, pa se o Somovim putovanjima pričalo širom zemlje.

Talentovan pisac i umetnik, Somo je utiske o stranim zemljama koje je posetio beležio u dnevnik u obliku vaka, haikua, kineskih karaktera i crteža. Kao prvi Japanac koji je u haiku pesmama ostavio pisani trag o svojim utiscima o svetu izvan područja Azije, Somo se može smatrati ocem međunarodnog haikua. Bio je i ljubitelj slikarstva, pa je sa sobom doneo crtež impresivne parade misije šogunata u Njujorku, koja je 6. juna 1860. godine objavljena u Ilustrovanim novinama Frenka Leslija. Somo je na crtežima jasno dočarao svoja putovanja po Americi, a njegove priče su postale veoma popularne širom Japana. Bio je i strani dopisnik za kulturu i prvi od nekoliko japanskih pesnika od kraja perioda Tokugave do početka Meiđi perioda koji je ostavio zabeleške o svojim prekomorskim putovanjima.

Iznad dole izabranih haikua kurzivom su ispisani datumi i mesta njihovog nastanka, kao i Somove uvodne napomene. Prevodi pesama i napomene ispod njih su moje.

totsukuni no yo mini asu no kadode kana

da obogatim iskustvo
krećem brodom u stranu zemlju
sutra čim svane

Somo ovim haikuom završava pismo roditeljima u Hidi koje je napisao 8. februara 1860. godine, uoči putovanja brodom Pohvatan u Sjedinjene Države. U ovaj haiku je utkana Somova snažna želja da poseti Ameriku i oduševljenje pred dugo putovanje.

Sledeći stihovi su iz Kôkai shibun («Pesme s putovanja»).

9. februar [1860], Šinagava, Japan
Napuštamo luku Šinagava, zajedno sa šogunatovom misijom Americi, i ukrcavamo se na američki ratni brod Povhatan.

shukuho no oto mo isamashiki funade kana

naš brod plovi
za Ameriku—
odvažan pozdrav plotuna

13. februar, Jokohama, Japan
Plovidba iz Jokohame.

wagakuni no haru ni kokoro no nokori keri

srce mi ostalo
u rodnoj zemlji
ovog proleća

13. februar, u blizini poluostrva Izu, Japan
Posmatranje vatre koja je zahvatila ribarski čamac.

ima mieshi fune izukata to kamumi keri

jasno vidljiv
već sledećeg trena
brod u magli

14. februar, u blizini poluostrva Ezo, Japan

koka kumori yatto hanarete haru no tsuki

severac
razvedrio oblačno nebo—
prolećni mesec

Koka je Somova štamparska greška; kosa bi moglo da bude ispravno. Kosa znači da se narod sa poluostrva Ezo na severu Japana može osloboditi bolesti putem izdisanja vazduha.

18. februar, Tihi okean
Tajfun nas je toliko gonio da smo jedva izbegli brodolom
.

umi arete itodo kokoro mo oboro kana

burno more—
telo i duša mi se
umirili

23-27 februar, Tihi okean
Posmatranje velike ptice vodarice na moru.

onore nomi haru no kokoro ka umi ni tori

u samotnom času
osećaj proleća mi ispuni srce—
vodena ptica na moru

6. mart, Honolulu
Iskrcavanje na Sendvičkim ostrvima [Havaji], poznatim širom Azije.

kotokuni no noyama mo haru no sugata nari

brda i polja
u jeku proleća
čak i u stranoj zemlji

6-18 mart, Honolulu
Na ovom ostrvu je bilo tako toplo da sam se osećao kao da je maj.

Kisaragi no kaya mo hitotsu no hanashi kana

mreža za komarce u februaru—
smešne li priče
s putovanja

Mreže za komarce su se u Japanu koristile tokom letnjih meseci. Kisaragi je februar po starom japanskom kalendaru.

6-18 mart, Honolulu
Posmatranje planine rasplamsane od dražesnog mirisa drveća.

yama yori mo niou asahi no deshuiho kana

planine se rasplamsale
od dražesnog mirisa drveća—
sunce se rađa

6-18. mart, Honolulu
Prvi put vidim magarce.

nodokasa ya yagai no koma no mimi nagashi

dug prolećni dan—
u divljih konja
dugačke uši

30. mart, San Francisko
Naiđosmo na ortački brod Kanrin Maru kojim je upravljao kapetan Rintaro Kacu.

harukaze ni fune no yukue no hanashi kana

na prolećnom vetru
pričamo gde su nam sve
brodovi jedrili

Kanrin Maru je stigao nešto ranije od Povhatana, ali je zbog oštećenja u oluji završio putovanje u San Francisku.

30. mart, na brodu
Festival lutaka.

momo ni nita hana wa nakika to sagashi keri

Tragam za
nekim cvećem
što na breskvino liči

Momo — cvetovi breskve se izlažu u Japanu 3. marta tokom Devojačkog festivala.

26. april, Panama
Iskrcavanje u panamskoj luci, na granici između Severne i Južne Amerike. Dva sata smo putovali američkim vozom, koji je dostigao brzinu od 112 m/h.

sakuru hodo kuruma no oto mo atsusa kana

vrela para...
prašteći zvuk lokomotive
poput grmljavine

26. april, zaliv Aspinvol, Panama
Jedan kolega mi reče da je čuo tigra kako zavija u noći.

shika narade tora no koe kiku fumoto kana

nije to jelen
no zavijanje tigra
podno planine

[Nedatirano, Honolulu]
Posmatram na Havajima kako kukavica leti u pravcu Japana.

hinomoto e watari kake kamo hototogisu

prema Japanu—
rekao bih leteće
ova kukavica

Japanska misija koja je krenula iz Šinagave 2. februara stigla je u San Francisko preko Havaja 30. marta. Zbog olujnog vetra i nestašice goriva Somov brod je promenio pravac i stigao u Honolulu preko Sandvičkih ostrva. Tu su izaslanici ostali dve nedelje i dobili dozvolu da obiđu ostrva. Inspirisan lepotom pejzaža, Somo je o njima napisao niz haikua. Kada je stigao u San Francisko, šalje roditeljima pismo u kome je bio ispisan i dole navedeni haiku. Mada hronološki ne pripada nisci, Somo ga je uvrstio u rukopis Kôkai shibun.

3. maj, pokraj San Antonija, Kuba
Ulazeći u Atlantski okean, ugledasmo veliko ostrvo po imenu Kuba.

shimayama wo terashi te mise yo haru no tsuki

zasijaj ostrvo
da nam pokažeš
prolećni mesec

10. maj, luka Sendi Huk (u blizini Njujorka)
Usidrivši se u blizini Njujorka, posmatrali smo na hiljade brodova iz raznih zemalja i shvatili da je Njujork u punom procvatu.

kazoe tsuku shi kasumi nokose shi fune no kazu

brojim koliko
ima brodova—
magla me spreči

14. maj, Artiljerijska jedinica Monro
Na ušću reke Potomak posmatrali smo artiljerijsku jedinicu Monro i bili opčinjeni oruđem kojeg je bilo na stotine.

ozutsu ni kagerô no tatsu amema kana

nad topom
svetluca vrela izmaglica
na kiši

15. maj, uzvodno uz reku Potomak
Vozili smo se rečnim brodom uzvodno prema prestonici Vašingtonu. Sa obe strane reke su se nizale kuće, plovili mnogobrojni ribarski brodovi, a broj čamca što su se kretali uz i niz reku bilo je teško odrediti. Bilo je tu i zelenih ostrvaca. Osećao sam se kao da posmatram Macušimu u Japanu.

Matsushima wo meguru kokochi zo haru no kawa

tako bih rado
prošetao Macušimom—
prolećna kiša

15. maj, dolazak u Vašington

Iskrcali smo se u Vašingtonu gde je održana sjajna parada sa mnoštvom fijakera, 6.800 čuvara i 500 vojnika konjanika. Odseli smo u hotelu Vilard sa 700 soba i osobljem od 300 ljudi. Taj doživljaj se ne može opisati.

wagakuni no kaze ni nabiku ya ebisugusa

stabljike američkog pasulja
nošene vetrom
na japanske liče

23. maj, Vašington
Japanska diplomatska misija odlazi u Stejt department da potpiše Ugovor o uspostavljanju prijateljskih odnosa i trgovine između SAD i Japana.

takadono ya kogane sirogane kirabiyaka

palata—
sjajna i svetla:
zlato i srebro

24. maj, Vašington
Obišli smo Narodni muzej [Smitsonov institut] gde smo bili iznenađeni retkim eksponatima kao što su preparirane ptice i druge životinje.

airashiki mono ikubaku ya Doyôboshi

kako su lepi
ti eksponati izloženi
na Dan pasa

Doyôboshi — po tradiciji se za vreme Dana pasa, datuma koji se vezuje za kineski lunarni kalendar, iz kuće iznose odeća i knjige da se provetre i osuše.

26. maj, Vašington
Predsednik Džejms Bjukenan je pozvao emisionare na banket u Beloj kući. Mnogobrojne dame i gospoda su bili svečano obučeni i nosili prvoklasan nakit, a oko 500 ljudi je prisustvovalo balu u čast zaključenja Ugovora između SAD i Japana.

mezurashi ya ikoku buri no mai odori

divan ples—
drugačiji od
japanskog

15. jun, Filadelfija
Posmatramo kako se balon na vruć vazduh uspinje u blizini Fabrike tehničkih gasova «Point Pleasant». Jedan Amerikanac se ukrcao u ovu stvar koja se zove balon, a mi smo posmatrali kako se diže u plavo nebo. Leteo je u pravcu Njujorka.

tsuki narade fusen takashi yumagure

nije to mesec
to se balon na vruć vazduh
uspinje u suton

U uvodu u ovaj haiku Somo piše: «Kada sam bio u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama, jedan Amerikanac se ukrcao u ono što zovu balon na vruć vazduh. Video sam ga kako se diže u nebo. Kada sam se vratio u Japan, zamolio sam zen gospodara Šimpa da mi ga naslika. Napisao sam odgovarajući haiku za otisak na drvetu i poslao ga prijateljima». Somo je taj otisak na drvetu nazvao «Veliko daleko nebo». (Vidi ilustraciju ispod) U posveti piše da je Somo video balon u Vašingtonu, a haiku zapravo opisuje njegov let 16. juna u Filadelfiji. Balon na vruć vazduh Ustav je bio pušten da obeleži potpisivanje Ugovora između SAD i Japana, ali očigledno da niko iz misije nije bio svestan te činjenice.

16. jun, Filadelfija
Hiljadu uniformisanih vojnika koji su ispaljivali vatromet prošlo je paradnim korakom pored hotela u kome smo odseli da nas pozdrave.

machinami no garasu ni utsuru hanabi kana

odraz vatrometa
na prozorskom oknu
baš svake kuće

17. jun, Njujork
Dolazak u njujoršku luku.

Tango kato omou ya machi no hatajirusi

kao na Dan dečaka
razlepršale se te silne
gradske i državne zastave

Tango — U Japanu se 5. maja održava Festival dečaka. Volt Vitmen je paradu izvedenu u čast misije šogunata živo prikazao u pesmi «Svečana povorka u Brodveju (Prijem u Ambasadi Japana, 16. jun 1860)», koja je prvi put objavljena u Njujork tajmsu i uključena u kasnijim izdanjima «Vlati trave».

30. jun, Njujork
Ukrcali smo se na ratni brod Nijagara u Njujorku i krenuli za Japan.

suzushisa ya kikoku sonahi no ikusa bune

svežina—
naš vojni brod spreman
da krene u našu zemlju

9. avgust, dolazak u Luandu, portugalski Kongo [današnja Angola]
Iskrcavanje u luci Luanda. Tu videsmo neki otrovan korov nalik na japansku ružu. Meštani veruju da je njen sok smrtonosan.

kirawaruru kusa wa shigerite ran wa mizu

rascvetale se mrske trave
da se orhideje nigde
ne vide

26. avgust, na moru južno od Rta dobre nade
Ploveći kraj Rta dobre nade, naiđosmo na visoke talase i vetar.

akikaze ni fune no kemuri no yukue kana

uzjahavši jesenji vetar
dim iz broda
se vije

27. septembar, na moru pokraj Sumatre
Posmatramo ostrva u blizini južne Sumatre.

tenjiku wo harukani kiri no harema kana

evo me
daleko od Japana i Kine—
sunce u magli

30. septembar, luka Batavia [sadašnja Džakarta], Java
Uživali smo u posmatranju meseca u luci Batavia na Javi, holandskoj Istočnoj Indiji.

imo no na mo okashiki kuni ya kyo no tsuki

ime krompira
u ovoj zemlji – čudno:
pun večernji mesec

U Maleziji i Polineziji taro je korenasto povrće donekle nalik krompiru. Na japanskom se naziva sato imo. «Taro» je japansko ime koje se daje dečacima. Kada se u Japanu s jeseni posmatra pun mesec, običaj je da mu se prinese sato imo. Somo je bio zatečen čudnim običajem na Javi – da se krompir naziva po dečacima koji se prinose mesecu.

26. oktobar, Hongkong
Usidravanje u Hongkongu, Kina, 13. septembra (kineski kalendar).

aa mita ri morokoshi ni shite nochi no tsuki nagara

ah, eno ga—
žetveni mesec
nad Kinom

1. novembar, Tajvan
Razgledanje Tajvana.

tora no sumu yama kuroguro to aki fuka shi

tigrovi žive
u tamnozelenim planinama
duboka jesen

4. novembar, Rjukju (Okinava)
Razgledanje Rjukjua, koji se sastoji od tri velika i više malih ostrva.

mushi tateru Ryukyu imo no ka mo chika shi

miris barenog
rjokjuškog krompira
sve mi je bliži

10. novembar, Jokohama, Japan
Kada smo 28. septembra (kineski kalendar) stigli u Japan, ljudi iz Jokohame nam rekoše da je 27. septembar. Pomislih na vremenska razlika od jednog dana između Japana i drugih zemalja.

sanmanri megurite ichijitsu môke keri

prešavši mnogo milja
daleko od zemlje, možemo
uštedeti jedan dan

11. novembar, Edo, Japan
Kada sam se vratio sa proputovanja, posetili su me mnogi prijatelji željni da čuju priču o mojim doživljajima.

tou tomo ni ikoku banashi ya fuyugomori

poseta prijatelja—
uživam u priči o putovanjima,
mojim danima zime

Kato Somo je napisao priličan broj haikua tokom boravka u Sjedinjenim Državama i putovanja okeanom a kada se vratio u Japan, objavljuje pesme o doživljajima s tih putovanja u zbirci Kôkai shibun («Pesme s putovanja»). Otac mu je pružio pomoć u uređivanju te zbirke. U današnje vreme, sa napretkom transportne tehnologije i uvođenjem interneta i drugih sredstava komunikacije, nemamo mnogo problema da otputujemo van zemlje ili da komuniciramo na velikim rastojanjima. Kako raste broj japanskih putnika, tako raste i broj Japanaca koji pišu haikue o stranim zemljama, ali budući da je Somo bio prvi Japanac koji je to činio u poslednjim danima šogunata Tokugave, pre oko 150 godina, nesporno je da je on začetnik haikua o putovanjima u strane zemlje. Na dagerotopskoj fotografiji snimljenoj 21. maja u Vašingtonu većina članova japanske delegacije je gledala pravo napred, ali je Somo uhvaćen kako drži tanzaku (duguljasto parče kitnjastog papira za pisanje haikua) i četkicu za pisanje kao da je hteo da ukaže na svoja književna postignuća. Somo je kasnije postao ono što bismo danas nazvali diplomatski dopisnik, pa je izveštavao o događajima iz sveta. Umro je 1879. u 54. godini.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prvi put objavljeno u Modern Haiku, izdanje 39. 2., leto 2008.

Preneto uz dozvolu autora.

 

Prevod: Saša Važić