Jim Kacian: Haiku i anti-priča

Željko Funda: Kad nemoguće postane moguće

David G. Lanoue: Isina komična vizija

Ikuyo Yoshimura: Kato Somo, prvi japanski haikuist
koji je posetio Ameriku

Željko Funda: Opkoračenje i haiku

Dr. Randy Brooks: Haiku poetika: objektivna, subjektivna, transakciona i književna teorija

Vincent Hoarau: Sugestivnost u haikuu na primeru stvaralaštva Svetlane Marisove

David Grayson: Mač klišea

Robert D. Wilson: Za kigo ili ne

Saša Važić: Kakva vajda?

Tomas Transtremer, dobitnik Nobelove nagrade

 

God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

 

Chen-ou Liu, Kanada

 

Talasi iz pljuska:
generička analiza Bašoovog haikua o žabi

 

Jednom sam sreo strastvenog čitaoca haikua koji je znao da izrecituje najmanje deset različitih verzija Bašoovog haikua o žabi na engleskom jeziku, ali kada sam ga pitao: “Zašto je Bašoov haiku tako dobar da je preveden na više od sto različitih načina koji su svi objavljeni u knjizi?1 Kako to da tako jednostavna pesma nosi neko važno značenje kad ona prosto opisuje žabu koja skače u stari ribnjak? Kada bih žabu zamenio bilo kojim drugim vodozemcem ili nekim stvorenjem koji može da se zagnjuri u ribnjak, da li bi ta pesma i dalje bila tako snažna?” Tada nisam od njega dobio nikakve zadovoljavajuće odgovore, ali mi je nekoliko dana kasnije stigao poduži imeil u kome navodi knjige i vebsajtove sa Bašoovim haikuom o žabi. Jedan je bio često citirana stranica vebsajta “Macuo Bašo: Haiku o žabi: 31 prevod i jedan komentar.”2 Komentar je bio uzet iz zbirke eseja o Bašoovim haikuima Roberta Ejtkena, Zen talas: Bašoovi haikui i zen. Nisam bio zadovoljan ni jednim odgovorom iz ovih izvora zbog individualističkog, dekontekstualizovanog tumačenja pod uticajem budizma. Što je važnije, nisu mi pomogli da pronađem odgovore na moja pitanja. Razmišljao sam: “Šta bi rekao Bašo da je živ i da može da čita ove prikaze njegovog haikua o žabi na engleskom jeziku koje su napisali pisci i zaljubljenici u haiku?”

Pošto bi dobro proučio sve tekstove, verujem da bi Bašo rekao: “Možda bi bilo bolje da se moja pesma (tekst) tumači u kontekstu.” Za razliku od modernih haikua, “koji su često monologični, u kojima jedan glas opisuje ili daje odgovor na scenu ili doživljaj”,3 Bašoovi haikui su u većini slučajeva bili smešteni u okruženje zajednice i dijaloški odgovori na prethodne stihove iz haikai niske ili pesama drugih pesnika iz ranijeg perioda. “Kratkoća haikua je zapravo moguća zato što je svaka pesma implicitno deo veće pesme koju zajednički stvaraju članovi zajednice.”4 A kao žanr koji je čvrsto ukorenjen u vekovnoj tradiciji, njegova nesmanjena strogost i kulturno bogatstvo leži u jakoj svesti haiku pesnika o korišćenju pesničkog zaveštanja i kulturnih asocijacija.5 U onome što sledi daću generičku analizu6 Bašoovog haikua, s nadom da će ovo kontekstualno tumačenje njegove pesme omogućiti bolje razumevanje nekih osobina japanskog haikua koje nas mogu obogatiti.

stari ribnjak;
žaba skače u —
zvuk vode7

Furu ike ya
kawazu tobikomu
mizu no oto

Najpre, na denotativnom nivou, Bašoov haiku prosto kaže da postoji stari ribnjak, da žaba u njega skače i da se čuje zvuk vode. Semantički govoreći, kao što je to tipično za haiku, njegova pesma se sastoji od dva dela razdvojena sekućom reči: “ya:” “stari ribnjak” i “žaba skače u --/ zvuk vode”. Tako se putem ova dva dela stvara tenzija: oštar kontrast između statične slike starog ribnjaka, koji ukazuje na mir i usamljenost, i živahne slike energične životinje koja skače u ribnjak i proizvodi zvuk vode.8 Ova tenzija ostavlja čitaocima izvestan prostor za razmišljanje, nudeći im i značenje i slike.

Na osnovu poznavanja lingvistike ciljnog jezika i književne pismenosti, tekstualna analiza ove vrste bi, generalno gledano, pružila čitaocima osećaj zadovoljstva u razumevanju ove pesme, ali ne i odgovor na pitanja koja sam gore postavio. Mnogo je pesnika koji pišu dobre haikue koji ostavljaju ponešto neizrečeno da se nad njim čitaoci zamisle. Međutim, ne vidim kakva bi razlika bila da je Bašo umesto žabe upotrebio bilo kog drugog vodozemca ili neko stvorenje koje može da se zagnjuri u ribnjak. Za sada moja pitanja ostaju bez odgovora.

Drugo, na konotativnom nivou, Bašo je dodao još jedan sloj značenja ili iznenađenja upotrebivši kigo kawazu (žaba) na neobičan način. Sa nizom asocijacija, kawazu je ponudila čitaocu poseban uvid, proširujući kompleksnost i kapacitet pesme.9 Na primer, ima nekih 140 pesama u odeljku pod nazivom “ribnjaci” u Fubokusho (Izabrane pesme iz Zemlje izlazećeg Sunca), standardnoj vaka antologiji, a ni u jednoj se ne pominje žaba.10 Što je važnije, čitana u kontekstu klasične japanske poezije i haiku poetike, kawazu je sezonska reč za proleće koja se od davnina koristila u pesmama i uvek odnosila na njeno pevanje i ljubavni zov. U uvodu u prvu carsku antologiju Kokinshu stoji: “slušam kako crnoglavka peva među cvećem i pesmu žabe što boravi u vodi”11 kao u narednoj pesmi:

Visoko u brzacima
žaba doziva voljenog.
Da li bi zbog rukava mu
hladnih od večeri rado
podelio uzglavlje meko?12

Umesto da daje “pesmu žabe”, Bašo se koncentriše na zvuk vode zaronjene žabe. Bio je prvi pesnik koji je prkosio poetskoj suštini (honi) žabe naglašavanjem “pljuska” koji ona pravi, što je suprotno očekivanju kada se čitaju klasične vake ili renge.13 Jukstapozicijom ova dva naizgled suprotstavljena sveta i jezika ga (elegancija) i zoku (vulgarnost), Bašo komično izvrće i preinačuje utvrđene kulturne asocijacije i konvencije po pitanju žabe. Na taj način dolazi do komičnog efekta: “parodije klasične poezije koja se odnosi na žabu kao izraz romantične čežnje”.14

Kontekstualno tumačenje njegove pesme, poput ove koju sam ovde predstavio, bi otkrilo njenu veličinu: psihološki uticaj unutrašnje tenzije do koje je doveo jak kontrast između dva dela pesme i snaga transformacije novine stvorene parodijom na utvrđene prakse i kulturne asocijacije. Za Bašoa novo “nije predstavljalo toliko odstupanje od tradicije ili njeno odbacivanje koliko prerada utvrđenih praksi i konvencija u stvaranju novih kontrapunktova prema prošlosti”.15 Tokom života, umesto da piše haikue sa novim kigoima, Bašo se posvetio “iznalaženju novih poetskih asocijacija na tradicionalne teme”.16

Bašoovo korišćenje parodijskih aluzija, koje su čitaoce podsećale na ranije tekstove i preradile staru temu u novom okruženju, obogatilo je japanski haiku. Njegov haiku o žabi, koji većina zapadnih haiku pesnika tumači jednodimenzionalno, ima dve ose: na nivou scene, horizontalnoj osi, pesma objektivno opisuje scenu iz prirode, u kojoj se ne izražavaju emocije, već “zvuk vode koji se diže iz starog ribnjaka posredno izražava veću meditativnu, usamljenu tišinu”;17 na vertikalnoj osi, ona je parodijsko-aluzivna varijacija, haikai zaokret od poetskih asocijacija žabe koje se opisuju u klasičnoj japanskoj poeziji. Kao što pokazuje Haruo Širane u svojoj knjizi Tragovi snova, Bašo je verovao da “pesnik treba da deluje na obe ose: delovati samo u sadašnjosti bi davalo nestalnu poeziju; delovati samo u prošlosti značilo bi ne biti u dodiru sa osnovnom prirodom haikaija, koja je ukorenjena u svakodnevnom svetu”.18

Decenijama nakon Bašoove smrti, Josa Buson, koji je stajao na čelu Bašoovog pokreta buđenja u 18. veku, napisao je ovaj haiku:

žaba
starog ribnjaka stari
opalo lišće19

Busonova pesma, parodija na Bašoovu, mogla bi se tumačiti kao komentar na mizerne prilike haiku zajednice njegovih dana, koja pridodaje njegov glas vekovnom dijalogu japanskih pesnika i njihovih prethodnika. Ova aluzivna osobina japanskog haikua još nije prisutna u većini haikua na engleskom jeziku, koji stavljaju jak naglasak na “haiku trenutak”,20 koji označava “ovde i sada”. Možda je vreme da učimo od Bašoa dok se divimo njegovim haikuima.

Pošto je sve rečeno, zaključio bih ovaj članak pesmama kojim odajem poštovanje i ulazim u dijalog sa majstorima i njihovim delima.

Talasi iz pljuska: haiku niska zasnovana na kineskoj poetici21

ribnjak na mesečini…
jesu li noćas
zaspale žabe?

 

cvetni mesec --
oči mu na plutajućim oblacima
žaba

 

ova žaba
čuči na listu lotosa --
recitujući Bašoa

 

žaba
razbila lice meseca...
samog kraj ribnjaka

 

Beleške:

1 Videti Hiroaki Sato, One Hundred Frogs: From Renga to Haiku to English, New York: Weatherhill, 1983. 1st ed. Knjiga sadrži preko 100 prevoda i varijacija Bašoove pesme o žabi.

2 The Bureau of Public Secrets, “Matsuo Basho: Frog Haiku (Thirty-one Translations and One Commentary),” at http://bit.ly/14LN59

3 Haruo Shirane, Traces of Dreams: Landscape, Cultural Memory, and the Poetry of Basho, Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1998, p. 15.

4 Ibid., p. 27.

5 Koji Kawamoto, “The Use and Disuse of Tradition in Basho’s Haiku and Imagist Poetry,” Poetics Today, Vol. 20, No. 4 (Winter, 1999), p. 709.

6 Daniel Chandler, “Working within Genres,” “Advantages of Generic Analysis,” “ D.I.Y. Generic Analysis,” in An Introduction to Genre Theory, http://bit.ly/gw01rQ.

7 Videti the Bureau of Public Secrets.

8 Cheryl A. Crowley, Haikai Poet Yosa Buson and the Basho Revival, Boston: Brill, c2007, p. 57.

9 Haruo Shirane, “Matsuo Basho’s Oku no Hosomichi and the Anxiety of Influence,” in Currents in Japanese Culture: Translations and Transformations, ed., Amy Vladeck Heinrich, New York: Columbia University Press, 1997, p. 182.

10 Makoto Ueda, compi. and trans., Basho and His Interpreters: Selected Hokku with Commentary, Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1991, p. 142.

11 Koji Kawamoto, The Poetics of Japanese Verse: Imagery, Structure, Meter, trans., Stephen Collington, Kevin Collins, and Gustav Heldt, University of Tokyo Press, 2000, p. 76.

12 Videti Shirane, p. 14.

13 Videti Ueda, p. 142.

14 Videti Crowley, p. 57.

15 Videti Shirane, p.5.

16 Videti Shirane u Currents in Japanese Culture: Translations and Transformations, p. 182.

17 Videti Shirane, p. 77.

18 Haruo Shirane, “Beyond the Haiku Moment: Basho, Buson and Modern Haiku Myths”, Modern Haiku, XXXI:1 (winter-spring 2000), http://bit.ly/CckuN.

19 Videti Crowley, p. 56.

20 Videti Shirane, “Beyond the Haiku Moment.”

21 Prema klasičnoj kineskoj poetici, pesnička niska je grupa pesama jednog pesnika ili možda čak i dva ili više koje bi trebalo čitati zajedno po utvrđenom redosledu. Integritet pesme se oslanja na propisan redosled pesama. Niska pesama jednog autora je podržana jednim glasom i stavom i ukazuje na doslednost stila i svrhe od jedne do druge pesme. Određujuća osobina niske pesama je da svaka od njih mora imati svoju vrednost i integritet a ipak doprineti umetničkoj celovitosti niske zadržavajući logičan tok događaja.

 

Preneto iz Magnapoets, br. 7, januar 2011, uz dozvolu autora.

Prevod: Saša Važić