God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Tranströmer i njegov Haikudikter

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

Anatoly Kudryavitsky, Irska

Poslednja linija odbrane haiku pesnika

 

 

Autorsko pravo

 
Možda o tome niste nikada razmišljali, ali ako pišete haiku, vi stvarate autorsko pravo na vašu pesmu. Ovde u Evropi je vaše pravo da budete identifikovani kao autor vašeg teksta zaštićeno Uredbom 2004/48/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o primeni prava na intelektualnu svojinu. Kako se ona primenjuje na haiku pesnike?

Kršenje autorskog prava

U poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko poznatih slučajeva kršenja autorskog prava. Izvestan stanovnik Velike Britanije je iskopirao haikue sa nekoliko irskih haiku vebsajtova i potpisao ih svojim imenom naivno verujući da nisu zaštićeni Zakonom o autorskom pravu jer su prvi put objavljeni van njegove zemlje. Izvestan ruski haiku vebstajt je prepisao sadržaj nekoliko brojeva Shamrock-a na svoje stranice, naravno bez dozvole. U oba slučaja je bilo potrebno uložiti izvestan napor da se zaustave prekršioci autorskog prava.

Javno izvođenje

Vlasnik autorskog prava na delo ima ekskluzivno pravo da preradi ili predstavi to delo, uključiv javno čitanje. Zato je za predstavljanje tuđeg dela neophodna dozvola. Neki autori su vrlo oprezni kada je u pitanju davanje dozvole drugima da predstavljaju njihova dela, i imaju pravo. Tako da ako iko pokuša da čita vaše pesme na javnom mestu bez vaše dozvole, kao što se nedavno desilo u Belgiji na Međunarodnom haiku festivalu 2010. u Gentu, trebalo bi da znate da je to protivzakonito. Ako vam se neko obrati za dozvolu, možete je dati ili ne. Vaše »ne« je konačno »ne«.

Prevođenje haikua

I prevođenje je adaptacija i takođe zahteva dozvolu. Međutim, mada neki pesnici smatraju da su nosioci autorskog prava na prevode svojih radova na druge jezike bez obzira čiji prevod bio, to nije tačno. Prevodilac je taj koji je nosilac autorskog prava na svoj originalan izraz u prevodima koje je načinio. Ponovimo: autor teksta je vlasnik autorskog prava na taj tekst, ali je prevodilac vlasnik autorskog prava na svoj prevod. Sam prevod zahteva autorsko pravo jer su u njega uloženi umeće i trud prevodioca.

Potvrđivanje dela prevodilaca

Prema Evropskom zakonu o autorskim pravima, ime prevodioca mora uvek biti naznačeno u književnim publikacijama. A čak se ni ovo osnovno pravilo uvek ne poštuje. Organizatori gore pomenutog Festivala u Gentu su se obratili nekim budućim učesnicima sa molbom da prevedu na svoje jezike klasičan flamanski haiku Augusta Vermejlena. Naši prevodi su kasnije izloženi na velikim posterima koji su bili okačeni po gradu, kao i na komemorativnoj ploči na jednom od mostova. Imena prevodioca... dobro ste pogodili, nisu bila ispisana.

Odnos sa izdavačima

Ovo može da krije razne zamke. Naravno, profesionalan prevodilac neće uzeti pero u ruku pre nego što potpiše obavezujući ugovor sa izdavačem. To je jedini pouzdan način na koji se to radi. Možete da imate poverenja u izvesnog izdavača, ali ako niste sa njim sklopili ugovor, budite spremni za neprijatnosti, kao što je da se vaše ime ne nalazi ispod prevoda.

Kako postupiti sa prekršiocem autorskog prava?

Advokati preporučuju da u ovakvim slučajevima oštećena strana treba da zahteva svoje pravo.

Savet prevodiocima haikua

Sigurno da nećete tražiti da se potpiše ugovor svaki put kada vas neko zamoli da mu prevedete izvestan broj haikua. Ali, onda vi preuzimate rizik. Već smo čitaoce upozorili na opasnosti samo-prevođenja (videti uvodnik u Shamrock-u br. 5). Sada imamo novu opasnost: svako može preko Googla da prevede svoje pesme a onda da mu neko čiji je engleski maternji jezik to preradi na dobar engleski jezik, pa da na kraju umesto pravog prevodioca potpiše sebe. Lako je, lako kao opljačkati prolaznika.

Naravno, čitaoci mogu da izvedu sopstvene zaključke i daju svoje odgovore na sledeća pitanja: treba li da verujemo svima sa kojima se dopisujemo u vezi sa haikuom? Mogu li «Google» prevodi da se smatraju vašim prevodima? Može li autor bukvalnih prevoda koji je pravi prevodilac potpuno preradio polagati autorsko pravo na te prevode?

Poslednja linija odbrane

Sa žaljenjem primećujemo da izdavači i organizatori događaja svih vrsta sve manje poštuju pesnike i često pokušavaju da ih iskoriste. Od svih pesnika, haiku pesnici najviše trpe. Teško je zamisliti festival poezije koji traje nedelju dana a da pozvanim pesnicima nije ni jednom dozvoljeno da čitaju svoje radove niti da išta kažu tokom takozvanih radionica gde može samo da se sluša. To se zapravo desilo u septembru 2010. na Međunarodnom haiku festivalu u Gentu gde se o 32 poznata haiku pesnika iz celog sveta brinulo i vodilo računa da budu dobro nahranjeni, ali su njihovi glasovi bili ugušeni drekom više ili manje melodičnih zvukova koje su proizvodili lokalni muzičari amateri koji su paradirali ispred pesnika dugih sedam dana.

Činjenica je, ako okrenete leđa poeziji, i ona će vama. Ovo je ono što moraju da imaju na umu uprave umetničkih programa svih vrsta. Dostojanstvo i moralno pravo pesnika da budu priznati kao autori svojih dela je poslednja linija odbrane. Za to treba da se borimo – prosto zato što ne možemo da od tih prava odustanemo. Nažalost, ovakve situacije nisu neuobičajene. «Mnogo je i raznih zamki za pesnike», rekla je jednom pisac Viktorija Štraus. Hajde da vidimo kako da ih izbegnemo.


(Prvi put objavljeno u Shamrock Haiku Journal, br. 16, 2010)

 

Prevod: Saša Važić