God. 8, br. 14, leto 2011.

Haruo Širane: Izvan haiku trenutka: Bašo, Buson i moderni haiku mitovi

Geert Verbeke: Haiku kabinet

David Burleigh: U Japanu i van njega: obrisi haikua

Robert D. Wilson: Kigo – vitalna snaga haikua

Michael Dylan Welch: Forma i sadržaj haikua

Richard Gilbert: Kigo i reč koja označava godišnje doba: Problemi ukrštanja kultura u anglo-američkom haikuu

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: I deo Značaj ma-a

Matthew M. Carriello: Granična slika: preslikavanje metafore u haikuu

Richard Gilbert: Disjunktivni vilinski konjic: proučavanje disjunktivne metode i definicija u savremenom haikuu na engleskom jeziku

Bruce Ross: Suština haikua

Robert D. Wilson: Proučavanje japanske estetike: II deo: Ponovno izmišljanje točka: Muva koja je mislila da je bivo

Anatoly Kudryavitsky: »Deset haiku lekcija» Vere Markove

Anatoly Kudryavitsky: Poslednja linija odbrane haiku pesnika

Michael F. Marra: Jugen

Robert D. Wilson: Pesnik broja Simply Haiku, zima 2011: Slavko Sedlar

 

Anatoly Kudryavitsky, Irska

 

Tranströmer i njegov Haikudikter

 

 

Tomas Tranströmer je rođen 1931. i odrastao u Stokholmu. Nekadašnji psiholog, danas je jedan od najznačajnijih švedskih pesnika, koji je objavio veliki broj knjiga poezije i prevoda svojih pesama na većini evropskih jezika.

Haiku je počeo da piše prilično rano, 1959. godine, nakon što je posetio kolegu psihologa koji je radio u Starateljskom domu za omladinu u Hälbiju. Tranströmer je tada napisao nekoliko haikua poput ovih:

izvlači lisičarke
iz džepova:
uhvaćen begunac

rula se noćni kamion
tresući snove
zatvorenika

Nakon mnogo godina Tranströmerovi «haiku iz zatvora» su objavljeni pod nazivom Fängelse/Zatvor (2001).

Njegova naredna zbirka, Den stora gåtan/Velika tajna (2004) sadržala je 55 haikua koje je napisao tokom više od 40 godina. Tranströmer je ove pesme nazvao Haikudikter, ali će čitalac sigurno uočiti da ih je pisao na svoj način. Neki kritičari smatraju da bi Tranströmerove pesme u Haikudikter-u  teško mogle da se nazovu haikuima ili senrjuima, jer su «pune metafora, a ponekad se oslanjaju i na apstrakciju». S druge strane, neke pesme iz Haikudikter-a su prvi put objavljene (u drugom prevodu) u «Blithe Spirit»-u, časopisu Haiku društva Britanije. Odista, mnogim od ovih pesama ne nedostaju oni kvaliteti kojima se divimo u haikuu, a autor je nesumnjivo iskusio ono što nazivamo «haiku trenutak». U sledećoj pesmi Tranströmer koristi tehniku skice ili Šikijev šasei:

Novembarsko sunce –
moja ogromna senka
zamućena luta

Slikovito izražavanje u Haikudikter-u  je izuzetno bogato, a pesme su snažno «vizuelne». Sledeći haiku je teško zaboraviti kad ga jednom pročitate, jer je slika upečatljiva:

rumeno nebo –
gledaju me šleperi 
sa licima buldoga

U Haikudikter-u autor vrlo sporadično koristi sezonske reči. Naravno, neki od ovih tekstova imaju malo toga zajedničkog sa haikuom. Autor vrlo često koristi «ne-haiku» tehniku, odnosno, ponekad piše o apstraktnim temama («zid beznađa») i koristi direktnu metaforu, kao i poređenje a da ne izostavlja reč «kao» («kao duga»). Ima ovde nekih drugih stvari prilično neuobičajenih za haiku poeziju, npr. pominjanje «siromašnog boga» ili «trajekta za Stiks». Međutim, ne možemo zabraniti nekom ko bi pisao, recimo, o letećem papi da sebe nazove haiđinom.

Pesme u Haikudikter-u su uglavnom napisane u formi 5,7,5. Moramo reći da je švedski daleko pogodniji za pisanje haikua sa 5,7,5 slogova od engleskog. Uporedite jednu Tranströmerovu originalnu pesmu sa njenom verzijom na engleskom napisanom sa 5,7,5 slogova:

Taket rämnade
och den döda kan se mig.
Detta ansikte.

(Iz Tranströmer, T. Den stora gåtan. Albert Bonniers Förlag, Švedska, 2004)

The roof broke apart
and the dead man can see me
can see me. That face.

(prevod: Robin Fulton. Iz Tranströmer, T. Den stora gåtan/The Great Enigma/Velika enigma, Radjhani Publications. Kolkata, Indija, 2006)

Srušio se krov
Mrtav čovek me vidi,
vidi. To lice

To je razlog što su prevodi pesama iz Haikudikter-a na ovim stranicama dati u slobodnoj formi. Novi prevodi 28 haikua iz njegove knjige su načinjeni posebno za ovu publikaciju.

Uopšte uzev, opisali bismo Haikudikter kao eksperiment u pisanju haikua, tim zanimljiviji jer potiče od jednog od najomiljenijih evropskih pesnika današnjice. «U njegovim haikuima se može čuti pesnikov unutrašnji glas», napisao je švedski kritičar Torsten Rönerstrand o Tranströmerovom Haikudikter-u. Odista, početna tišina u ovim kratkim pesmama pretvara se u veoma neobičan jezik, jezik pesnikove duše.

 

(Prvi put objavljeno u Shamrock Haiku Journal br. 2, 2007)

 

Prevod: Saša Važić